Kako bi krvav dan u Španiji mogao da se završi: Evo šta će se dogoditi ako se Katalonija otcepi

Pitanje na koje Katalonci danas treba da odgovore je "Želite li da Katalonija postane nezavisna država u obliku republike?", a iz Madrida porucuju da ih rezultat izjašnjavanja Katalonaca ne obavezuje - kakav god bio. U Barseloni građani od ranog jutra u redovima čekaju da se otvore birališta, dok istovremeno mašu zastavama "Katalonija, nova evropska država", a Madrid odgovara - "Referendum je nelegalan".

OD ČUDESNE BILJKE DO 100 % BUĐENJA ZA SAVRŠENA JUTRA: Danas je internacionalni dan kafe

Malo kome je u ovom trenutku poznato kako je i kad sve to počelo, te dovelo do veoma usijane situacije poslednjih dana, koja u pojedinim momentima preti sukobima.

Separatizam Katalonaca potiče iz vremena kad su kao država samostalno postojali - čak 250 godina pre formiranja zajedničke države. Borba za nezavisnost traje praktično od prvog gubitka autonomije, 1714. godine, pa sve do danas. Pokret je oživeo u vreme svetske ekonomske krize 2008. godine, a nacionalizam je postao još jači.

Referendum je podstaknut i činjenicom da su od 2015. godine na vlasti stranke koje se zalažu za nezavisnost, mada podrška toj opciji opada. Ipak, vlada uverenje da je došao pravi trenutak i da je Katalonija dovoljno jaka da opstane sama.

Šta bi Španija izgubila odlaskom Katalonije, pitanje je na koje je odgovor jasan - pre svega 6,3 odsto teritorije, zatim i 16 odsto stanovništva, ali i petinu ukupne španske proizvodnje (223,6 milijardi evra godišnje prema podacima regionalne vlade), što je ekvivalent portugalskoj ekonomiji, te četvrtinu sadašnjeg izvoza.

Nezavisnost bi, međutim, mogla da košta i Katalonce, jer oko 35 odsto njihovog izvoza ide u Španiju. Otcepljenje bi imalo dalekosežne posledice i van Španije, jer bi katalonska nezavisnost mogla da pokrene niz sličnih procesa u regionima širom sveta, poput Valonije i Flandrije u Belgiji, Veneta u Italiji, Kvebeka u Kanadi...

Tihu podršku referendumu u Kataloniji ovog je puta pokazala škotska premijerka Nikola Sterdžen, a podrška stiže i iz Flandrije, koja u njemu vidi nadu za svoj slučaj.

I desničarska italijanska Liga za Sever zalaže se za referendum za veću autonomiju Lombardije i Veneta, te je osudila nedavna hapšenja katalonskih lidera.

Katalonci su izjašnjavanje o nezavinosti organizovali i 2009, pa 2011, a zatim i 2014, ali je odziv glasača bio mali, mada je većina od onih koji su izašli, čak 80 odsto, bila za otcepljenje.

Madrid se u svim ovim slučajevima, pa i danas, poziva na Ustav koji je pravo na referendum dao samo centralnoj vlasti, a Španiju definisao kao nedeljivu.