Како би крвав дан у Шпанији могао да се заврши: Ево шта ће се догодити ако се Каталонија отцепи

Питање на које Каталонци данас треба да одговоре је "Желите ли да Каталонија постане независна држава у облику републике?", а из Мадрида поруцују да их резултат изјашњавања Каталонаца не обавезује - какав год био. У Барселони грађани од раног јутра у редовима чекају да се отворе биралишта, док истовремено машу заставама "Каталонија, нова европска држава", а Мадрид одговара - "Референдум је нелегалан".

ОД ЧУДЕСНЕ БИЉКЕ ДО 100 % БУЂЕЊА ЗА САВРШЕНА ЈУТРА: Данас је интернационални дан кафе

Мало коме је у овом тренутку познато како је и кад све то почело, те довело до веома усијане ситуације последњих дана, која у појединим моментима прети сукобима.

Сепаратизам Каталонаца потиче из времена кад су као држава самостално постојали - чак 250 година пре формирања заједничке државе. Борба за независност траје практично од првог губитка аутономије, 1714. године, па све до данас. Покрет је оживео у време светске економске кризе 2008. године, а национализам је постао још јачи.

Референдум је подстакнут и чињеницом да су од 2015. године на власти странке које се залажу за независност, мада подршка тој опцији опада. Ипак, влада уверење да је дошао прави тренутак и да је Каталонија довољно јака да опстане сама.

Шта би Шпанија изгубила одласком Каталоније, питање је на које је одговор јасан - пре свега 6,3 одсто територије, затим и 16 одсто становништва, али и петину укупне шпанске производње (223,6 милијарди евра годишње према подацима регионалне владе), што је еквивалент португалској економији, те четвртину садашњег извоза.

Независност би, међутим, могла да кошта и Каталонце, јер око 35 одсто њиховог извоза иде у Шпанију. Отцепљење би имало далекосежне последице и ван Шпаније, јер би каталонска независност могла да покрене низ сличних процеса у регионима широм света, попут Валоније и Фландрије у Белгији, Венета у Италији, Квебека у Канади...

Тиху подршку референдуму у Каталонији овог је пута показала шкотска премијерка Никола Стерџен, а подршка стиже и из Фландрије, која у њему види наду за свој случај.

И десничарска италијанска Лига за Север залаже се за референдум за већу аутономију Ломбардије и Венета, те је осудила недавна хапшења каталонских лидера.

Каталонци су изјашњавање о незавиности организовали и 2009, па 2011, а затим и 2014, али је одзив гласача био мали, мада је већина од оних који су изашли, чак 80 одсто, била за отцепљење.

Мадрид се у свим овим случајевима, па и данас, позива на Устав који је право на референдум дао само централној власти, а Шпанију дефинисао као недељиву.