Kako je Venecuela PRODUBILA nejedinstvo EU? Pored Madura, Brisel ne može da se složi oko JOŠ JEDNOG PITANJA
Gvaida je do sada priznalo tek 20 od 28 članica Unije, među njima Nemačka, Francuska i Velika Britanija. I Evropski parlament, tek da upotpuni ovu haotičnu sliku.
Evropska unija ponovo nije propustila priliku da iskaže raskošni potencijal nesaglasja svoje zajedničke spoljne politike. I to nesaglasje sve više postaje jedina „evropska vrednost“ za koju pouzdano znamo da još postoji.
SAMO U RUSIJI: Lada se zaglavila u snegu, a u pomoć je stigla KAMILA! (VIDEO)
- Haos u Venecueli razotkrio je rastrojstvo spoljne politike Evropske unije“, prokomentarisao je briselski portal „Politiko“ nakon što je Italija blokirala zajedničko saopštenje Unije kojim bi za predsednika Venecuele, umesto Nikolasa Madura, bio priznat pučista Huan Gvaido.
Nije Italija sasvim usamljena u takvom stavu — Gvaida je do sada priznalo tek 20 od 28 članica Unije, među njima Nemačka, Francuska i Velika Britanija. I Evropski parlament, tek da upotpuni ovu haotičnu sliku.
I to nije sve. U ponedeljak nije usvojeno ni zajedničko saopštenje povodom propasti Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa — blokirale su ga članice Evropske unije koje nisu članice NATO-a zato što je bilo preoštro prema Rusiji, a Mađarska i Poljska su blokirale i saopštenje uoči samita EU i Arapske lige zbog dela koji se odnosi na migrante.
KINA LJUTA ZBOG AMERIČKIH BRODOVA U JUŽNOKINESKOM MORU: Ušli su bez DOZVOLE blizu naših ostrva!
Sve u svemu, predviđa „Politiko“, toliko nesaglasje pojačaće pozive da neke spoljnopolitičke odluke počnu da se donose kvalifikovanom većinom, a ne konsenzusom kao sada.
Kakve bi posledice takva promena mogla da ostavi po zajedničku spoljnu politiku Evropske unije? Zašto Evropska unija nije u stanju da je formuliše konsenzusom? I šta nam, uopšte, evropska podrška puču u Venecueli govori o famoznim evropskim vrednostima?
O tim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili politikolog Jelena Vukoičić i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
„Nejedinstvo članica Evropske unije odavno više nikoga ne iznenađuje“, ističe Jelena Vukoičić. „Talas nezadovoljstva — i propratnih podela — pokrenula je svetska ekonomska kriza 2008. godine, koja je i ukazala na sve nedostatke Evropske unije, čije je jedinstvo ponajviše ’nastradalo‘ tokom migrantske krize… Briselska administracija odavno nije svemoćna i očigledno više ne drži sve konce u svojim rukama. I to se vidi i sada na primeru reakcije na događaje u Venecueli, gde je došlo do sukoba između suverenista, kakvi su na vlasti u Italiji, i globalista iz Brisela, koji vode politiku u interesu Sjedinjenih Američkih Država i velikih multinacionalnih kompanija.“
„Evropsko nejedinstvo vuče korene još od stvaranja EU, kada je stvoreno saglasje oko monetarne unije, ali ne i oko političke. Ta situacija sada dobija dramatične razmere zato što se u svetu događaju radikalne promene kakve se ne pamte još od pada Berlinskog zida… EU na te promene ima malo uticaja zato što se i dalje nalazi pod uticajem Vašingtona, uprkos onim pozivima Angele Merkel Evropi da preuzme svoju sudbinu u sopstvene ruke i da se emancipuje od Amerike. Očigledno je, i u slučaju ove reakcije na previranja u Venecueli, da to teško ide, te zato EU u tekućem prekomponovanju sveta ne učestvuje kao samostalni subjekt već više kao objekat, iako je imala mnogo veće ambicije“, ukazuje Miroslav Stojanović.
Jelena Vukoičić pak napominje da su prepreke za formulisanje jedinstvene spoljne politike EU i mnogo dublji.
„Čak i da nema svih pritisaka i izazova sa strane, postoji pitanje kako uopšte na duže staze može da funkcioniše unija u kojoj ne postoji jedinstveni osećaj identiteta kao kohezioni faktor, a uz to postoje i potpuno suprotstavljeni interesi pojedinih članica koji ne mogu da se pomire.“
Komentarišući pozive na ukidanje odlučivanja o spoljnopolitičkim pitanjima konsenzusom i na uvođenje kvalifikovane većine umesto toga, Miroslav Stojanović podseća da se na taj način uvek reaguje kada se dođe u situaciju kakva je sadašnja.
„Međutim, svi pokušaji da se pređe na odlučivanje dvotrećinskom većinom do sada su propadali, jer je teško pomiriti mnogoljudne zemlje i zemlje s malim brojem stanovnika, zemlje koje su u centru odlučivanja i one koje su na periferiji političke moći.
Još u vreme odbačenog Ustava EU bezuspešno je pokušano da se uvede odlučivanje kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom, a sada su šančevi među pojedinim državama još dublji nego što su bili pre desetak i više godine. Povrh toga, nekakav iskorak otežava i to što je EU kadrovski mnogo siromašnija danas nego što je nekada bila. Umesto jednog Žaka Delora na čelu Evropske komisije sada je osoba kakva je Žan Klod Junker. Ovo je najbeskrvnija garnitura na čelu EU i to u trenucima koji su za nju najteži.“
Sve su to razlozi zbog kojih je Jelena Vukoičić uverena da problemi u funkcionisanju EU, koji su sada izbili u prvi plan, neće moći da budu prevaziđeni.
„EU je uspešno funkcionisala zbog ekonomske snage koju je imala i zbog dominacije SAD koja je postojala. Povrh toga, ni Kina nije bila ekonomski džin kakav je danas, Rusija je bila na kolenima… Sve se ovo u međuvremenu promenilo, a na sve ove promene sada se nadovezuje i ozbiljna demografska kriza s kojom će se evropske zemlje tek suočiti, sa svim političkim i društvenim posledicama koje takva kriza nosi sa sobom.“
