KAKO KLIMATSKE PROMENE PREOBRAŽAVAJU MEDITERANSKI PEJZAŽ: Borba ekosistema protiv vatrene stihije
Mediteran je područje koje je oduvek bilo na udaru požara. Međutim, klimatske promene sada dodatno pogoršavaju toplotne talase i požare, stavljajući region u rizik od dugoročnih promena u svojim ekosistemima.
Požari ponovo haraju Grčkom nakon najtoplijih junskih i julskih meseci u istoriji. Do 12. avgusta, požari su zahvatili 100.000 jutara (405 kvadratnih kilometara) zemlje. Ekstremne temperature, koje su takođe pogodile Italiju, Španiju, Portugal, Francusku i Maroko, bile bi "praktično nemoguće" bez klimatskih promena, zaključuje se u preliminarnoj analizi.
Ova situacija dolazi godinu dana nakon još jednog leta punog vrućina i jakih vetrova. U 2023. godini, 334.000 jutara (1350 kvadratnih kilometara) zemlje izgorelo je u južnoj Evropi za samo 12 dana, nakon što su požari izbili sredinom jula. Na suprotnoj strani Mediterana, požari u Alžiru i Tunisu odneli su desetine života i primorali na široku evakuaciju.
Dok će domovima i ljudima pogođenim požarima trebati vreme za oporavak, postoje i pitanja o tome kako će biti obnovljena staništa uništena vatrom, posebno u svetlu sve veće pretnje od šumskih požara koji se iz godine u godinu sve češće javljaju zbog klimatskih promena.
Šumski požari su oduvek bili deo životnog ciklusa mediteranskih ekosistema, ali sa sve većim i intenzivnijim požarima, postavlja se pitanje mogu li ovi ekosistemi nastaviti da se regenerišu. Ili smo svedoci trajne promene mediteranskog pejzaža?
„Mediteranski ekosistemi su prilagođeni vatri“, kaže Dženi Vilijams, viši prostorni analitičar u Kraljevskoj botaničkoj bašti u Kjuu, London. Vilijams koristi daljinsko detektovanje – poput dronova ili satelitskih slika – za mapiranje promena u vegetaciji nakon šumskih požara. Ona ističe da su šumski požari važna i prirodna pojava. Bez njih, mnoge vrste ne bi mogle da opstanu.
- Mnoge vrste imaju tvrdu omotaču na semenu koja se ne oslobađa dok se vatra ne zapali. Nakon požara, dolazi do eksplozije sadnica - objašnjava Vilijams. Mediteran i drugi regioni sa sličnom klimom smatraju se žarištima biodiverziteta, zauzimajući 5% površine Zemlje, ali sadrže 20% njenog biodiverziteta.
Požari čak mogu povećati biodiverzitet. Nedavna studija pokazala je da je veći biodiverzitet povezan sa većom pirodiverziteto. „Pirodiverziteto“ se odnosi na varijabilnost u režimu požara – učestalost i intenzitet požara, kaže Adam Pelegrini, vanredni profesor biljnih nauka na Univerzitetu u Kembridžu.
Međutim, problemi nastaju sa ljudskim zadiranjem u prirodu. Staze, putevi i druge ljudske aktivnosti mogu stvoriti koridore kroz koje požari mogu brzo napredovati. Kako se ove praznine šire, staništa nemaju dovoljno vremena da se oporave i ponovo zaštite.
Pored toga, požari visokog intenziteta koje izazivaju suša i vetrovi, mogu ozbiljno oštetiti ekosisteme, sprečavajući njihovu regeneraciju. Globalno zagrevanje preoblikuje evropske piroregione, produžavajući sezone ekstremnih požara, čineći ih češćim i nepredvidljivijim. Mnogi naučnici veruju da povećana učestalost i intenzitet požara prevazilaze kapacitete ekosistema za oporavak.
Kako se intervali između požara smanjuju, oporavak postaje sve teži, a šume koje rastu nakon požara su manje, mlađe i suvlje, sa smanjenim kapacitetom za skladištenje ugljenika. Šteta koju nanose intenzivni požari može dovesti do erozije, gubitka biodiverziteta i trajnih promena u ekosistemima.
Neki ekosistemi možda se nikada neće oporaviti. Na primer, istraživanja u montanskim šumama Stenovitih planina u SAD sugerišu da će se one sve više pretvarati u travu i žbunje zbog šumskih požara u svetu koji se zagreva.
Mediteranski ekosistemi su posebno ugroženi. Mnoge vrste zavise od klijanja semena nakon požara za oporavak, što može biti jedna od najranjivijih adaptacija na požar. Da li smo svedoci promene mediteranskog pejzaža ili će se ovi ekosistemi oporaviti?
Vilijams smatra da su mediteranski ekosistemi prilagođeni vatri i veruje da će se oni oporaviti, ali ističe da će prve dve do tri godine izgledati drugačije. „Izgubili su mnogo svog tla i svoje prirodne zaštite. Potrebno je oko 15 godina za potpuni oporavak, ali to će verovatno biti nova normalnost“, kaže ona.
U promenljivoj klimi, prirodnoj regeneraciji možemo pomoći radom sa lokalnim zajednicama i usvajanjem pristupa „malo na mnogo mesta“ kako bismo ubrzali oporavak ovih jedinstvenih pejzaža.
