KAKO NAS JE U 21. VEKU POKORIO MALENI VIRUS? Za neke bolesti medicina NEMA LEK, koliki su ljudski dometi sada?
Svet se susreo sa velikom pretnjom, ali šta se dešava u moru loših vesti?
Podržano naučnim dostignućima, čovečanstvo danas iz svojim pametnih kuća jednim klikom zaviruje u svaku tačku Zemljine kugle, putuje podvodnim tunelima, vozovima koji jure 350 sat...Razvija veštačku inteligenciju da bi oplemenio robote, barata uređajima koji mogu da obave bezbroj operacija u sekundi, u svemir gleda kao u svoje dvorište. A opet nemoćno je da izbori protiv pojedinih bolesti, zazire od sićušnog virusa.
Denver uzvraća udarac - Podrži Jokića i društvo uz 1.000 RSD bonusa i to BEZ USLOVA
DA LI SMO BLIZU NOVOG POLICIJSKOG ČASA? Šta nas očekuje od 1. oktobra i kakva je epidemiološka slika Srbije
SRBIJA PONOVO UVODI VANREDNO STANJE? Tiodorović o situacijama kad nemate kontrolu nad širenjem zaraze
"Mladi milijarder preminuo od karcinoma"... "Srce izdalo poznatog sportistu"... "Mihael Šumaher i dalje u komi"... Parafraziramo naslove koji nas neretko sretnu, a ko je ispratimo mišlju: "Ako je ko imao novac i mogućnost da se leči u najsavremenijim bolnicama imao je on".
Na sledećim stranama nove vesti - "Korona kosi Njujorkom, Španijom, Italijom". Zar je moguće, ko ima bolje bolje uslove za lečenje nego oni? "Požari nedeljama divljaju Kalifornijom". Neverovatno, Ameri ne mogu da zaustave stihiju. "Poplave u zapadnoj Evropi". Razvijeni, napredni, ne mogu da obuzdaju bujicu? "Nepogode uništile letinu". Napravili interkontinentalne rakete, a nemoćni pred gradom.
Ne treba previše mudrosti da se izvede zaključak - i pored najsofisticiranijih uređaja medicina nema lek za neke bolesti. Ni nauka da bi predupredila neke prirodne pojave.
Dometi su veliki, opet ne svemogući. Sa medicinske strane tu za sada nenadmašnu razliku pokušava da objasni dr Zoran Vučinić, penzionisani epidemilog iz Užica koji je u karijeri suzbijao mnoge epidemije.
- Posmatrači smo nekih pojava koje se dešavaju u nama i oko nas, a mi smo nemoćni. Nema delića našeg života koji u ovom trenutku nije pred izazovom, da li evolutivno ili civilizacijski. Evolucija ne prati civilizaciju. Iz tih razloga dolazimo u paradoksalnu situaciju da posmatramo neke pojave na koje znamo odgovor, a nemoćni smo da ih rešimo. Naprimer, ekstremna dečja gojaznost i glad. Dok se u jednom delu sveta ljudi bore protiv gojaznosti, primenjuju najmodernije mere, u drugom delu sveta se ljudi bore za elementarni opstanak. Odgovor je jednostavan - ti ekstremi su kolateralna šteta našeg evolutivnog razvoja - kaže dr Vučinić.
U ovom tehnološkom galopu, dodaje, kada se svet menja brzinom svetlosti, kada novi udžbenik iz medicine za 10 dana postane prevaziđen, čovek mora da postane kontrolor svog vremena i zdravlja. Tempo kojim se sve razvija, nastavlja dr Vučinić, ima svoje velike prednosti, ali čovek nije u stanju sve da isprati.
- Zbog brzine civilizacijskog napretka pojavljuju se stvari koje na prvi pogled deluju svakodnevno, na primer depresija kod ljudi. Ne samo egzistencijalna nego i saznajna. Živimo u vremenu gde su lekari dostignućima savremene medicine postali posmatrači i korektori tamo gde je korekcija moguća. Naša vozila jednom godišnje prođu tehnički pregled i to je obaveza koju vozači ne propuštaju. I puni smo sreće kada prođemo pregled. Tu postavljam pitanje - da li ljudi odvedu svoje telo na tehnički pregled makar jednom godišnje. Ne! Dok toga ne bude imaćemo neverovatne ispade u svim domenima - priča epidemilog.
Džaba sav tehnološki napredak, kaže akademik Matija Bećković, kada čovek nije predviđen, licenciran za takvu tehniku kojoj je preostalo da stvara paralaleni svet.
- Kada je čovek uneo u bukvare kako je pobedio prirodu, priroda ga je opomenula da o njoj ne zna ništa. Jedan nevidljivi virus je ponizio tolike laboratorije, naučnike i katedre. Odjednom se u telefonu našlo više nego u realnom svetu. Ljudi se dopisuju, a kada se sretnu opet ne ispuštaju telefon iz ruku. Što je najčudnije, i oni koji su se prvi put sreli sa tom spravom u ozbiljnim godinama nište se ne čude kao da su to oduvek imali - navodi pesnik akademik.
Dok se ljudi uzdaju u naučna dostignuća, kaže Bećković, misle da reke vare šporete, krevete i zamrzivače.
- Tek kada ih pretvore u deponije sete se da će im priroda uzvratiti, kao što im svaki čas uzvraća. U priču o globalnom zagrevanju niko ne veruje. Još uvek učimo iz starih užbenika kada se završava jesen i počinje zima, i ništa ne pomaže što sneg pada u avgustu. Više verujemo datumima nego svjim očima - komentariše on.
U 21. veku, dok robot Kjurioziti izveštava sa Marsa o mogućnostima života, dok nauka broji preko 3.600 planeta van Sunčevog sistema u više od 2.700 različitih galaksija, čovečanstvo se trese od virusa i umire od bolesti kojima ne može da nađe lek.
Književnik i akademik Ljubomir Simović pokušava da današnji svet uporedi sa svetom svoga detinjstva. I, kaže, ima utisak da se obreo na nekoj drugoj planeti.
- Pojavile su se neke nove naučne oblasti, koje poboljšavaju i produžavaju čovekov život i vek, ali su se i pojavile i nove bolesti i nove smrti. U te nove bolesti ubrajam i čovekovu pohlepu koja se, da bi se zadovoljila, ne ustručava da dovede u pitanje i život reka i šuma, reka i okeana, bez kojih čoveku nema opstanka. Šta vredi što će medicina otkriti vakcinu protiv danas aktuelnog Covida 19 ili lekove protiv nekih još nepoznatih teških bolesti i virusa, ako ne pronađemo lek protiv pohlepe i sebičnosti. Šta vredi što se ljudsko znanje uvećava i širi, ako je ljudska sudbina sve više u rukama pohlepnih neznalica. U pitanju nije život pojedinaca, život Petra ili Pavla, u pitanju je sam život - navodi akademik Simović.
Disbalans između dostignuća medicine i njenih realnih dometa iz svog ugla komentariše Petar - Peca Popović, rok kritičar, novinar i pisac. On podseća na staru definiciju zdravlja - nema zdravih, ima samo nepregledanih.
- Čitam jednu knjigu u rukopisu, i njen autor kaže da je do sada na svetu živelo 150 milijardi ljudi. Znači, od Adama i Eve do danas umrlo je 142,5 milijardi ljudi, iako su mislili da zdrav život može da ih spase i da će im naučna dostignuća pomoći da dugo žive. U Beogradu je 1901. prosečni životni vek bio 30 i nešto godina, sada je 80, ali mi nismo zdravi normalno - kaže Popović.
Kako pojedinac da bude zdrav u bolesnom okruženju
Ždrav životni stil, kaže Peca Popović, dragocen je resurs za smanjenje zdrastvenih problema, ali mi, smatra, živimo u bolesnom svetu.
- Ako je ovaj svet bolestan, kako očekujete da jedan pojedinac bude zdrav? To je isuviše hrabro očekivati. Zdravlje je najveće bogatstvo u bilo kojem životnom dobu, a pitanje je da li treba biti zdrav i kako je moguće to biti u bolesnom okruženju. Kada budemo odgovorili na to znaćemo više o tehnološkom svetu koji je otišao daleko, ali čovek nije. SZO zdravlje definiše kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemoći. Pitam kako je to u ovom svetu moguće - ukazuje Popović.
