OVA ZEMLJA SE NALAZI NA IVICI PRIRODNE KATASTROFE! Stručnjaci upozoravaju: "Ne znamo koliko nam je ostalo"
Katastrofalni zemljotres i cunami su neizbežni za severozapadnu obalu Sjedinjenih Država na Pacifiku, ubeđeni su naučnici. Kako prenosi CNN, pripreme za ovaj događaj znači zamisliti katastrofu kakva se nikada u modernih istoriji Amerike nije dogodila.
- Pre 30 ili 40 godina nismo ni znali da su veliki zemljotresi mogući na severozapadu Pacifika - kaže Dijego Melgar, seizmolog sa univerziteta Oregon.
Naučnici sada znaju za rased dugačak preko 1.100 kilometara koji se zove Zona subdukcije Kaskadija, a koji se nalazi oko 160 kilometara od obale Severne Kalifornije i proteže se do ostrva Vankuver. Na ovom području je moguć zemljotres i do devet stepeni jačine po rihterovoj skali , koji može da izazove cunami. Upravo se to dogodilo u Japanu 2011.
Kada deo raseda kod obale Vašingtona pukne, on ima najveći potencijal da izazove razorni zemljotres. Niko nije spreman za ovo.
- Ništa što je napravljeno pre 2005. godine nije dizajnirano da izdrži dugačak i jak zemljotres, koji će izazvati Kaskadija - kaže Korina Alen, glavni geolog za opasnosti u Vašingtonskom geološkom zavodu.
Građevinski propisi za cunami stupili su na snagu tek 2016.
- Imamo mostove, zgrade, bolnice, škole, svu ovu infrastrukturu koja se nalazi na mestima gde bi mogao da dođe cunami - dodaje ona i ističe:
- Da li ovi objekti mogu da prežive zemljotres i cunami koji će uslediti? Odgovor je ne. -
Slično misli i Jumei Vang, viša savetnica za infrastrukturu i rizik na univerzitetu Portaland:
- Ono što me drži budnim noću jeste to što znam da ne preduzimamo korake koje treba da preduzmemo, onoliko brzo koliko bi trebalo, da zaštitimo naše ljude. -
Zgrade od cigle i zidane su najugroženije u zemljotresima. Vang kaže da su zgrade sa drvenim okvirom posebno podložne silama cunamija.
- Možete samo da zamislite kako voda ide preko tipične kuće - dodaje ona.
Geološki zapisi u regionu pokazuju da se ovi mega zemljotresi i cunami događaji u proseku dešavaju svakih 500 godina. Ne postoji način da se predvidi kada će se to desiti sledeće, ali se očekuje da će se ponoviti u narednih 200 godina ili manje.
Za one koji žive i odmaraju duž priobalnog pacifičkog severozapada, preživljavanje cunamija koji dolazi 15 do 30 minuta nakon zemljotresa zavisi od toga koliko brzo mogu da odu u više predele. Ali sigurnog mesta možda i nema:
- U državi Vašington većina ljudi koja zapravo živi u zoni poplave cunamija nema nikakve uzvišice u blizini - navodi Korina Alen.
U tom slučaju, vertikalne strukture za evakuaciju izgrađene u zoni cunamija su od vitalnog značaja. Ove strukture su pomogle da se spasu hiljade života u cunamiju 2011. u Japanu. Samo tri su izgrađene na severozapadu Pacifika, a u planu su još četiri. Ali Alen procenjuje da ih je samo u Vašingtonu potrebno 50.
Svaka od tri postojeće strukture mogla bi da primi 400 do 1.000 ljudi, dostiže visinu do 24 metra. Cena im varira, a najskuplja košta do 62 miliona dolara. Temelj im je dublji nego što je zgrada visoka, poput sante leda. A sama konstrukcija je robusna i pomalo poput branika automobila.
- Mi znamo dovoljno o građevinskim propisima. Znamo dovoljno o ranom upozorenju. Znamo dovoljno o zonama evakuacije zbog cunamija. Ono što je manje jasno je da li su ljudi spremni da ulože milijarde dolara da bi se pripremili za nešto što se možda neće dogoditi 200 godina. To je skup problem za rešavanje - zaključuje Korina Alen.
Problem je što niko ne zna koliko je vremena ostalo.
Izvor:Srbija Danas/Telegraf
