ОВА ЗЕМЉА СЕ НАЛАЗИ НА ИВИЦИ ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ! Стручњаци упозоравају: "Не знамо колико нам је остало"

 - Пре 30 или 40 година нисмо ни знали да су велики земљотреси могући на северозападу Пацифика - каже Дијего Мелгар, сеизмолог са универзитета Орегон.

Научници сада знају за расед дугачак преко 1.100 километара који се зове Зона субдукције Каскадија, а који се налази око 160 километара од обале Северне Калифорније и протеже се до острва Ванкувер. На овом подручју је могућ земљотрес и до девет степени јачине по рихтеровој скали , који може да изазове цунами. Управо се то догодило у Јапану 2011.

Када део раседа код обале Вашингтона пукне, он има највећи потенцијал да изазове разорни земљотрес. Нико није спреман за ово.

 - Ништа што је направљено пре 2005. године није дизајнирано да издржи дугачак и јак земљотрес, који ће изазвати Каскадија - каже Корина Ален, главни геолог за опасности у Вашингтонском геолошком заводу.

Грађевински прописи за цунами ступили су на снагу тек 2016.

 - Имамо мостове, зграде, болнице, школе, сву ову инфраструктуру која се налази на местима где би могао да дође цунами - додаје она и истиче:

 - Да ли ови објекти могу да преживе земљотрес и цунами који ће уследити? Одговор је не. -

Слично мисли и Јумеи Ванг, виша саветница за инфраструктуру и ризик на универзитету Порталанд:

 - Оно што ме држи будним ноћу јесте то што знам да не предузимамо кораке које треба да предузмемо, онолико брзо колико би требало, да заштитимо наше људе. -

Зграде од цигле и зидане су најугроженије у земљотресима. Ванг каже да су зграде са дрвеним оквиром посебно подложне силама цунамија.

 - Можете само да замислите како вода иде преко типичне куће - додаје она.

Геолошки записи у региону показују да се ови мега земљотреси и цунами догађаји у просеку дешавају сваких 500 година. Не постоји начин да се предвиди када ће се то десити следеће, али се очекује да ће се поновити у наредних 200 година или мање.

За оне који живе и одмарају дуж приобалног пацифичког северозапада, преживљавање цунамија који долази 15 до 30 минута након земљотреса зависи од тога колико брзо могу да оду у више пределе. Али сигурног места можда и нема:

 - У држави Вашингтон већина људи која заправо живи у зони поплаве цунамија нема никакве узвишице у близини - наводи Корина Ален.

У том случају, вертикалне структуре за евакуацију изграђене у зони цунамија су од виталног значаја. Ове структуре су помогле да се спасу хиљаде живота у цунамију 2011. у Јапану. Само три су изграђене на северозападу Пацифика, а у плану су још четири. Али Ален процењује да их је само у Вашингтону потребно 50.

Свака од три постојеће структуре могла би да прими 400 до 1.000 људи, достиже висину до 24 метра. Цена им варира, а најскупља кошта до 62 милиона долара. Темељ им је дубљи него што је зграда висока, попут санте леда. А сама конструкција је робусна и помало попут браника аутомобила.

 - Ми знамо довољно о ​​грађевинским прописима. Знамо довољно о ​​раном упозорењу. Знамо довољно о ​​зонама евакуације због цунамија. Оно што је мање јасно је да ли су људи спремни да уложе милијарде долара да би се припремили за нешто што се можда неће догодити 200 година. То је скуп проблем за решавање - закључује Корина Ален.

Проблем је што нико не зна колико је времена остало.

Извор:Србија Данас/Телеграф