KINESKO-RUSKI PROJEKAT U ZASTOJU?! Problem za Putina, od ovde države nije očekivao da mu "zarije nož"
Dok se Rusija bavi prvom vojnom invazijom na svoju teritoriju od 1942, nakon ukrajinskog prodora u Kursku oblast početkom avgusta, Mongolija joj je zadala još jedan ekonomski udarac, problem sa kojim predsednik Vladimir Putin verovatno nije očekivao da će morati da se suoči.
Naime, Mongolija nije uključila nikakva sredstva za gasovod Snaga Sibira-2 koji je trebao da poveže Rusiju sa Kinom. Isključivanje gasovoda iz planova potrošnje za naredne četiri godine signalizira potencijalna odlaganja ili čak otkazivanje projekta. Ovakvu odluku Mongolije, piše “Saut Čajna morning post” (SCMP), mnogi su protumačili kao odustajanje od kontroverznog projekta koji bi mogao Moskvi da obezbedi finansijski spas dok se muči sa sankcijama i tekućim ratom u Ukrajini. Kako je to opisao “Forbs”, Mongolija zarija nož dublje Vladimiru Putinu.
Zaglavljeni pregovori između Kine i Rusije
Ruski energetski gigant “Gazprom” procenio je da bi novi gasovod mogao da isporučuje Kini 28,3 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što bi svakako pomoglo Rusiji da kompenzuje deo tržišnog udela koji je izgubila u Evropi zbog sankcija nakon invazije na Ukrajinu 2022. Neizvesnoj budućnosti projekta doprineli su zaglavljeni pregovori između Rusije i Kine oko cena i nivoa snabdevanja, zajedno sa povećanim fokusom Kine na obnovljive energije i diversifikaciju izvora energije.
Dok Rusija nastoji da svoj izvoz energije usmeri ka Kini, usred zategnutih odnosa sa Zapadom, deluje da je Peking u jačoj pregovaračkoj poziciji i da istražuje alternativne energetske projekte, navodi Rferl.org, dodajući da je predsednik Si Đinping takođe ponudio podršku za izgradnju tzv. gasovoda Linija D, četvrtog koji bi dopremao turkmenistanski gas Kini.
Veći deo rute ide preko Mongolije
Mongolija, zemlja bez izlaza na more, pokrila bi veći deo predložene rute za gasovod dužine 2.594 kilometara, što bi zahtevalo njeno učešće u pregovorima o naknadama za izgradnju i prenos. Akcioni program do 2028, iz kojeg je gasovod isključen, objavila je u petak mongolska vlada “nacionalnog jedinstva”, čije tri stranke drže 118 od 126 mesta u Velikom državnom huralu – parlamentu zemlje – nakon izbora u junu, navodi SCMP.
Kao odgovor, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sugerisala je da je projekat i dalje na putu i da se razgovara o različitim ulogama za Mongoliju, uključujući potencijalno korišćenje dela prihoda od prirodnog gasa za dalji ekonomski razvoj ove zemlje.
Problem za Putina
Jedna stvar je jasna, ističe “Forbs”, a to je da su specifičnosti izgradnje gasovoda Snaga Sibira-2 i dalje u preliminarnim fazama, očigledno bez stvarnog dogovora o tome kako – ili da li uopšte – da se ide dalje.
- Prerano je proglasiti da je projekat gotov, ali izostavljanje (gasovoda iz programa) signalizira značajne izazove – rekao je za Rferl.org Aleksej Čigadajev, stručnjak za Kinu.
A to predstavlja veliki problem za ruskog predsednika. Dok se njegove snage bore sa neočekivanim upadom u Kursku oblast, Rusiji je sada potrebno oružje i ljudstvo a ne dugi rokovi u budućnosti, navodi list.
Gasovodi do Kine
Prvi gasovod, Snaga Sibira, počeo je da isporučuje prirodni gas u severnu Kinu 2019. On ide niz istočnu stranu zemlje, pored Pekinga i dalje do Šangaja. Finalni južni deo trebao bi da počne sa isporukama 2025. Planirano je da drugi gasovod prolazi kroz Mongoliju i njenu prestonicu Ulan Bator i pristupi Kini severozapadno od Pekinga. Ali, bez mongolskog učešća gasovod bi morao da se preusmeri na istok, zaobilazeći neke važne kineske gradove u unutrašnjosti.
Za izgradnju Snage Sibira-2, zajedničkog projekta Kineske nacionalne naftne korporacije (CNPC) i “Gazproma” , trebalo bi najmanje pet godina, a on bi dovodio Kini gas iz ogromnih rezervi na poluostrvu Jamal u zapadnom delu Sibira.
Veći deo ovih rezervi prvobitno je bio namenjen za prodaju Evropskoj uniji, ali je Moskva nakon sukoba u Ukrajini morala da potraži novo tržište u Kini, najvećem svetskom potrošaču prirodnog gasa, piše Rferl.org. Ali, kako se navodi, Peking trenutno nema poseban podsticaj da pristane na novi gasovod i postoje stalni sporovi i teški pregovori između Kine i Rusije oko nivoa cena i nabavke. U junu je “Fajnenšel tajms”, pozivajući se na upućene izvore, izvestio da su ti pregovori zamrznuti zbog onog što Rusija smatra nerazumnim zahtevima Kine.
Ali, “Forbs” navodi da neki izveštaji spekulišu da je Kina zabrinuta zbog pokušaja “Gazproma” da kontroliše deo gasovoda – oko trećinu ukupne rute – koji bi trebao da prolazi kroz Mongoliju. Ovo bi, u očima Pekinga, dalo Moskvi previše kontrole.
Bivši zvaničnik Bezbednosnog saveta Mongolije Munhnaran Bajarlhagva rekao je da Peking možda nije srećan sa “Gazpromom” zbog percepcije da kompanije želi da “unilateralno” kontroliše mongolski deo gasovoda, preneo je SCMP.
- To bi značilo naglo i dugoročno povećanje uticaja Moskve u Mongoliji, na štetu Pekinga. Iako to nikad nije eksplicitno rečeno, bilo bi pošteno uključiti Kineze u razvoj mongolskog dela od početka – rekao je on.
Srbija Danas
