КИНЕСКО-РУСКИ ПРОЈЕКАТ У ЗАСТОЈУ?! Проблем за Путина, од овде државе није очекивао да му "зарије нож"

Наиме, Монголија није укључила никаква средства за гасовод Снага Сибира-2 који је требао да повеже Русију са Кином. Искључивање гасовода из планова потрошње за наредне четири године сигнализира потенцијална одлагања или чак отказивање пројекта. Овакву одлуку Монголије, пише “Саут Чајна морнинг пост” (СЦМП), многи су протумачили као одустајање од контроверзног пројекта који би могао Москви да обезбеди финансијски спас док се мучи са санкцијама и текућим ратом у Украјини. Како је то описао “Форбс”, Монголија зарија нож дубље Владимиру Путину.

Заглављени преговори између Кине и Русије

Руски енергетски гигант “Газпром” проценио је да би нови гасовод могао да испоручује Кини 28,3 милијарди кубних метара природног гаса годишње, што би свакако помогло Русији да компензује део тржишног удела који је изгубила у Европи због санкција након инвазије на Украјину 2022. Неизвесној будућности пројекта допринели су заглављени преговори између Русије и Кине око цена и нивоа снабдевања, заједно са повећаним фокусом Кине на обновљиве енергије и диверсификацију извора енергије.

Док Русија настоји да свој извоз енергије усмери ка Кини, усред затегнутих односа са Западом, делује да је Пекинг у јачој преговарачкој позицији и да истражује алтернативне енергетске пројекте, наводи Rferl.org, додајући да је председник Си Ђинпинг такође понудио подршку за изградњу тзв. гасовода Линија Д, четвртог који би допремао туркменистански гас Кини.

Већи део руте иде преко Монголије

Монголија, земља без излаза на море, покрила би већи део предложене руте за гасовод дужине 2.594 километара, што би захтевало њено учешће у преговорима о накнадама за изградњу и пренос. Акциони програм до 2028, из којег је гасовод искључен, објавила је у петак монголска влада “националног јединства”, чије три странке држе 118 од 126 места у Великом државном хуралу – парламенту земље – након избора у јуну, наводи СЦМП.

Као одговор, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова сугерисала је да је пројекат и даље на путу и да се разговара о различитим улогама за Монголију, укључујући потенцијално коришћење дела прихода од природног гаса за даљи економски развој ове земље.

Проблем за Путина

Једна ствар је јасна, истиче “Форбс”, а то је да су специфичности изградње гасовода Снага Сибира-2 и даље у прелиминарним фазама, очигледно без стварног договора о томе како – или да ли уопште – да се иде даље.

- Прерано је прогласити да је пројекат готов, али изостављање (гасовода из програма) сигнализира значајне изазове – рекао је за Rferl.org Алексеј Чигадајев, стручњак за Кину.

А то представља велики проблем за руског председника. Док се његове снаге боре са неочекиваним упадом у Курску област, Русији је сада потребно оружје и људство а не дуги рокови у будућности, наводи лист.

Гасоводи до Кине

Први гасовод, Снага Сибира, почео је да испоручује природни гас у северну Кину 2019. Он иде низ источну страну земље, поред Пекинга и даље до Шангаја. Финални јужни део требао би да почне са испорукама 2025. Планирано је да други гасовод пролази кроз Монголију и њену престоницу Улан Батор и приступи Кини северозападно од Пекинга. Али, без монголског учешћа гасовод би морао да се преусмери на исток, заобилазећи неке важне кинеске градове у унутрашњости.

За изградњу Снаге Сибира-2, заједничког пројекта Кинеске националне нафтне корпорације (ЦНПЦ) и “Газпрома” , требало би најмање пет година, а он би доводио Кини гас из огромних резерви на полуострву Јамал у западном делу Сибира.
 

Већи део ових резерви првобитно је био намењен за продају Европској унији, али је Москва након сукоба у Украјини морала да потражи ново тржиште у Кини, највећем светском потрошачу природног гаса, пише Rferl.org. Али, како се наводи, Пекинг тренутно нема посебан подстицај да пристане на нови гасовод и постоје стални спорови и тешки преговори између Кине и Русије око нивоа цена и набавке. У јуну је “Фајненшел тајмс”, позивајући се на упућене изворе, известио да су ти преговори замрзнути због оног што Русија сматра неразумним захтевима Кине.

Али, “Форбс” наводи да неки извештаји спекулишу да је Кина забринута због покушаја “Газпрома” да контролише део гасовода – око трећину укупне руте – који би требао да пролази кроз Монголију. Ово би, у очима Пекинга, дало Москви превише контроле.

Бивши званичник Безбедносног савета Монголије Мунхнаран Бајарлхагва рекао је да Пекинг можда није срећан са “Газпромом” због перцепције да компаније жели да “унилатерално” контролише монголски део гасовода, пренео је СЦМП.

- То би значило нагло и дугорочно повећање утицаја Москве у Монголији, на штету Пекинга. Иако то никад није експлицитно речено, било би поштено укључити Кинезе у развој монголског дела од почетка – рекао је он.

Србија Данас