Ključni faktori za stvaranje nove države: Ovako bi izgledala Koreja nakon ujedinjenja

Nakon nagle promene u odnosima Severne i Južne Koreje i jučerašnjeg sastanka lidera koji su potpisali primirje 70 godina dugog rata, pominje se i mogućnost ujedinjenja dve države pod jednu zastavu. Međutim, iako bi to stvorilo veoma jaku silu u Aziji taj put nije ni malo lak.

Ukoliko bi se Severna i Južna Koreja stopile u jednu državu, dve strane bi imale veoma različite benefite od toga.

Posebno je pitanje kako bi ta zajednica funkcionisala, jer je prethodni pokušaj propao. "Sanšajn polisi" koja je predstavljena krajem prošlog veka, predviđala je ekonomsku pomoć i saradnju ujedinjenju međutim, 2010. godine proglašena kao neuspeh zbog severnokorejskog nuklearnog programa.

Godinu dana kasnije u Južnoj Koreji je predstavljen plan za taksu za reujedinjenje, po kojem bi svi biznisi izdvajali deo novca za proces.

Ekonomija

S ekonomske strane to bi mnogo više odgovaralo Pjongjangu nego Seulu, koji ima daleko veći budžet i druge ekonomske pokazatelje, dok je sama Južna Koreja znatno razvijenija od Severne. Kasa s kojim raspolaže Pjongjang iznosi oko 28 milijardi dolara, što je samo delić južnokorejskog budžeta od oko 1.149 milijardi.

Prema procenama Južne Koreje ukoliko bi se odlučili za ujedinjenje to bi Seul koštalo oko 500 milijardi dolara za 20 godina, kako je 2014. godine preneo britanski "Gardijan". Prema pisanju "Ekonomista" ova cifra je ipak veoma optimistična.

Prilikom ujedinjenja nemačka vlada je potrošila više od 200 milijardi dolara da podigne ekonomiju slabije razvijene Istočne Nemačke, iako je bila najrazvijenija zemlja Istočnog bloka.

Kako analitičari ističu benefiti Seula u slučaju da se komunistički sever otvori, bili bi u otvaranju novih tržišta i poslova za južnokorejske kompanije, na šta ukazuje i rast deonica pojedinih firmi juga u poslednjih nekoliko nedelja. Ipak, u tome bi se takmičila sa kompanijama iz celog sveta, i naročito Kine.

Tramp tvrdi: Sastanak sa Kim Džong Unom u naredne tri ili četiri nedelje, optimista sam (VIDEO)

Demografija

Ujedinjenje bi stvorilo novu državu u Aziji sa populacijom od oko 75 miliona ljudi, što je približno Nemačkoj, piše "Blumberg". Uz to, Južna Koreja bi mogla da ima pristup novoj radnoj snazi, s obzirom na nešto mlađu populaciju Severne Koreje.

Kultura

Dodatni problem ujedinjenju bi bio i nepredvidivi "X" faktor, odnosno ponašanje Korejaca u novoj državi. Korejski rat prestao je pre skoro sedam decenija, zbog čega mnogi ističu da ljudima više i nije toliko važno da li će svi biti u jednoj državi.

Starije generacije koje su najviše propatile zbog razdvajanje uveliko nestaju. Čak se i jezik danas razlikuje na severu i jugu, zbog čega su mnogi tokom susreta Kima i Muna bili ipresionirani kada je lider sa severa progovorio skoro bez akcenta. Velike razlike u kulturi i načinu života mogli bi da destabilizuju ujedinjenje.

Politika

Magazim "Tajm" ističe i da bi problem bio stav Kima koji bi verovatno pokušao da očuva vladavinu svoje dinastije, dok bi demokratski jug teško pristao na komunistički totalitarizam. Kao opcija se navodi forma "jedna zemlja, dva sistema", nešto poput Kine i Hong Konga.

Međutim, i samim popuštanjem kontrole smanjio bi se uticaj Pjongjanga nad 25 miliona Severnokorejaca. Pad Berlinskog zida primer je kako bi taj proces mogao da se manifestuje.

Obrazovanje

Velike razlike bile bi i u socijalnom smislu, upravo zbog velike razlike u razvijenosti. Južna Koreja je jedna od najkompetentnijih tržišta rada, gde čak i deca uče po 16 sati dnevno ne bi li upisala jedan od tri prestižna Univerziteta. Slabije obrazovani i manje naviknuti na surovi sistem kapitalizma, mladi iz Severne Koreje bi bili u zaostatku u odnosu na vršnjake sa juga.

Geopolitika

Pretnja Severne Koreje deo je razloga zbog kojih SAD drže 40.000 vojnika u Japanu i još 28.500 u Južnoj Koreji. Ukoliko bi se dve zemlje ujedinile, to bi američke vojnike dovelo na samu kinesku granicu.

"Tajm" ističe da bi čak i sam mir umanjio argument Vašingtona da nastavi sa vojnim prisustvom u regionu.