Кључни фактори за стварање нове државе: Овако би изгледала Кореја након уједињења

Након нагле промене у односима Северне и Јужне Кореје и јучерашњег састанка лидера који су потписали примирје 70 година дугог рата, помиње се и могућност уједињења две државе под једну заставу. Међутим, иако би то створило веома јаку силу у Азији тај пут није ни мало лак.

Уколико би се Северна и Јужна Кореја стопиле у једну државу, две стране би имале веома различите бенефите од тога.

Посебно је питање како би та заједница функционисала, јер је претходни покушај пропао. "Саншајн полиси" која је представљена крајем прошлог века, предвиђала је економску помоћ и сарадњу уједињењу међутим, 2010. године проглашена као неуспех због севернокорејског нуклеарног програма.

Годину дана касније у Јужној Кореји је представљен план за таксу за реуједињење, по којем би сви бизниси издвајали део новца за процес.

Економија

С економске стране то би много више одговарало Пјонгјангу него Сеулу, који има далеко већи буџет и друге економске показатеље, док је сама Јужна Кореја знатно развијенија од Северне. Каса с којим располаже Пјонгјанг износи око 28 милијарди долара, што је само делић јужнокорејског буџета од око 1.149 милијарди.

Према проценама Јужне Кореје уколико би се одлучили за уједињење то би Сеул коштало око 500 милијарди долара за 20 година, како је 2014. године пренео британски "Гардијан". Према писању "Економиста" ова цифра је ипак веома оптимистична.

Приликом уједињења немачка влада је потрошила више од 200 милијарди долара да подигне економију слабије развијене Источне Немачке, иако је била најразвијенија земља Источног блока.

Како аналитичари истичу бенефити Сеула у случају да се комунистички север отвори, били би у отварању нових тржишта и послова за јужнокорејске компаније, на шта указује и раст деоница појединих фирми југа у последњих неколико недеља. Ипак, у томе би се такмичила са компанијама из целог света, и нарочито Кине.

Трамп тврди: Састанак са Ким Џонг Уном у наредне три или четири недеље, оптимиста сам (ВИДЕО)

Демографија

Уједињење би створило нову државу у Азији са популацијом од око 75 милиона људи, што је приближно Немачкој, пише "Блумберг". Уз то, Јужна Кореја би могла да има приступ новој радној снази, с обзиром на нешто млађу популацију Северне Кореје.

Култура

Додатни проблем уједињењу би био и непредвидиви "X" фактор, односно понашање Корејаца у новој држави. Корејски рат престао је пре скоро седам деценија, због чега многи истичу да људима више и није толико важно да ли ће сви бити у једној држави.

Старије генерације које су највише пропатиле због раздвајање увелико нестају. Чак се и језик данас разликује на северу и југу, због чега су многи током сусрета Кима и Муна били ипресионирани када је лидер са севера проговорио скоро без акцента. Велике разлике у култури и начину живота могли би да дестабилизују уједињење.

Политика

Магазим "Тајм" истиче и да би проблем био став Кима који би вероватно покушао да очува владавину своје династије, док би демократски југ тешко пристао на комунистички тоталитаризам. Као опција се наводи форма "једна земља, два система", нешто попут Кине и Хонг Конга.

Међутим, и самим попуштањем контроле смањио би се утицај Пјонгјанга над 25 милиона Севернокорејаца. Пад Берлинског зида пример је како би тај процес могао да се манифестује.

Образовање

Велике разлике биле би и у социјалном смислу, управо због велике разлике у развијености. Јужна Кореја је једна од најкомпетентнијих тржишта рада, где чак и деца уче по 16 сати дневно не би ли уписала један од три престижна Универзитета. Слабије образовани и мање навикнути на сурови систем капитализма, млади из Северне Кореје би били у заостатку у односу на вршњаке са југа.

Геополитика

Претња Северне Кореје део је разлога због којих САД држе 40.000 војника у Јапану и још 28.500 у Јужној Кореји. Уколико би се две земље ујединиле, то би америчке војнике довело на саму кинеску границу.

"Тајм" истиче да би чак и сам мир умањио аргумент Вашингтона да настави са војним присуством у региону.