Ko će voditi Ameriku ako Tramp pobedi? Ovo su ključna imena njegove buduće administracije

Jedan dan ostao je do američkih predsedničkih izbora i uprkos činjenici da traju ratovi u Gazi, Libanu i Ukrajini, nemoguće je ne prihvatiti da će ishod američkog izbora 5. novembra imati posledice na sve sukobe koji se trenutno vode, ali i mnogo šire. U ovim poslednjim danima verovatno je već potpuno nestao američki neodlučni glasač. Svi su već formirali svoje stavove, pažljivo odvagnuli mane i prednosti - da li žele kontinuitet ove politike ili povratak Donalda Trampa?

Obe strane su euforične, ali ona "MAGA" strana možda ipak malo više, što bi moglo vratiti Trampa u Belu kuću. Stiče se utisak da su demokratski glasači ipak malo skeptičniji prema svojoj predstavnici, barem donekle zameraju i njoj i Bajdenu dozvoljavanje izraelskog masakra nad Palestincima. Trampovi pristalice, s druge strane, skoro da nemaju nikakvih zamerki, a do sada su mu oprostili sve što je obećao da će učiniti u prvom mandatu, a nije.

Ono što ih definitivno ne brine su brojne optužbe na račun Trampa i sudski procesi protiv njega koje je teško i pobrojati. Nije čudno, sve to, kada se sagleda kao celina, zaista deluje kao lov na veštice, što je samo učvrstilo podršku bivšem predsedniku.

Tramp ima dosta mana, bez sumnje, kako na polju spoljne, tako i unutrašnje politike. Ali gledajući unazad na njegov prvi mandat, njegova najveća mana zapravo su bili ljudi koji su ga okruživali. Kada bi se pregledali Trampovi lični politički stavovi, ono dobro često je bilo blokirano od strane visokorangiranih zvaničnika u njegovoj administraciji. Kao neko ko ne dolazi iz političke pozadine, po tom pitanju su ga definitivno uhvatili nespremnog.

Kada je pobedio, oko njega se stegao obruč političkog establišmenta. Ljude koje je on birao su brzo i na različite načine uklonili, ostavljajući ga s "probranim" kadrom. Trampov izbor bili su ljudi poput generala Majkla Flina i Stiva Benona, ali za saradnju s njima nije ni dobio priliku.

Daleko od toga da su to idealni ljudi, ali nije stvar u tome - činjenica je da je na izborima 2016. pobedio Donald Tramp primarno zato što je predstavljao otklon od tipične politike, a nakon pobede establišment je učinio sve da ga stavi u okvire tipične politike.

Ovog puta moglo bi biti drugačije. Sam Tramp je u velikom intervjuu kod Džoa Rogana priznao da je ušao u Belu kuću vrlo neiskusan i naivan. Danas pak tačno zna kako je njegova administracija u velikoj meri bila preoteta od strane jednih te istih aktera koje je želeo da smeni.

Ali, s iskustvom koje sada ima, ako osvoji izbore, može se potruditi da izbegne već viđeni scenario. Tramp sada ima priliku da postavi vlast koja bi puno više odražavala "trampističku politiku" nego što je to bio slučaj u prvom mandatu.

Dok Kamala Haris nema volje da razgovara o tome ko bi bili potencijalni ključni zvaničnici u njenoj kampanji, za Trampa već možemo spomenuti neka važna imena.

Za početak, tu je ime koje je jedino potvrđeno - njegov potpredsednik u slučaju pobede biće mladi JD Vens (rođen 1984. godine). Inicijalno, Vens je ostavio utisak prilično zbunjenog senatora, kao da nije bio posve spreman na to da će ga Tramp odabrati. Dao je nekoliko komentara koji nisu išli u korist ni njemu ni njegovom šefu. Povrh toga, mediji su brzo iskopali njegove ranije kritične izjave prema Trampu.

No, s vremenom se Vens snašao i, što je najvažnije, pokazao je da je "stvarna osoba". Upravo ta karakteristika mogla bi dovesti do izborne pobede Trampa. Svakako postoji i veliki broj glasača koji se ne slažu sa svim što Tramp zastupa, odnosno nisu deo lojalnog "MAGA" kampa, ali uviđaju da je reč o stvarnim ljudima i preferiraju ih od "sintetičkih" aktera na demokratskoj strani.

Taj hronični nedostatak spontanosti, "stvarnosti", jednostavno demokratsku stranu čini odbojnom sve većem broju glasača.

Kao i Tramp pre njega, i JD Vens se pojavio u emisiji Džoa Rogana, gde su razgovarali više od tri sata. Zapravo je reč o vrlo zanimljivom razgovoru koji je Vensu prilično trebao neposredno pred izbore da ga javnost može videti u jednoj opuštenoj atmosferi.

Na šaljiv način opisao je kako ga je Tramp odabrao za potpredsednika (propustio je taj za njega najvažniji telefonski poziv). Kasnije su razgovarali o temama kao što su tzv. "woke kultura", i Vens je ostavio utisak umereno konzervativne osobe, a ne radikala kakvim ga neki žele prikazati.

Druga osoba koja će sigurno biti u potencijalnoj Trampovoj administraciji je Robert F. Kenedi Mlađi. Tramp je upravo danas poručio kako planira RFK-a postaviti na čelo zdravstva.

Nekima će krenuti "para na uši" kada čuju za tu ideju. Podsetimo, neki RFK-a smatraju teoretičarem zavere jer je skeptičan prema vakcinama. S druge strane, RFK je jedan od retkih koji postavlja vrlo valjana i teška pitanja, nešto što se mnogi drugi ne usuđuju, svakako ne iz redova "sintetičkih" političara.

Kako bi se RFK snašao na toj poziciji? Bilo bi, u najmanju ruku, zanimljivo. Reč je o nekome s velikim iskustvom sa sistemom. Jedna stvar je sigurna, RFK se neće suzdržavati jer to nikada nije ni činio. Neki njegovi stavovi biće kontroverzni, naročito onima koji ne uviđaju brojne kontroverze aktuelne demokratske administracije.

Kad već spominjemo zdravstvo, JD Vens je poprilično iznenadio svojim oštrim komentarima o zdravstvenoj industriji, na primer, kako lobiraju kod ustanova koje se bave definicijom psiholoških poremećaja te nastoje organizovati da se novi poremećaji uvrste za decu kako bi odmah na tome profitirali prodajom dodatnih lekova.

Sama činjenica da je Vens spreman otvoreno govoriti o tome pokazuje da nije (bar ne nužno!) bezdušni pristalica maksimalnog kapitalizma. RFK bi pak mogao značajno prodrmati celu zdravstvenu industriju, pod uslovom da mu Tramp da značajne ovlasti, a mogao bi, jer ovaj mu donosi mnogo glasova svojim odustajanjem od predsedničke trke.

Zatim imamo Tulsi Gabard, koja je kao i RFK bivša demokratska kandidatkinja. Još nije poznato koju funkciju Tramp sprema za nju, ali gotovo je sigurno da će dobiti nešto značajno u zamenu za vrlo snažnu podršku koju mu je dala. Možda nešto vezano uz vojsku, pošto je sama veoma cenjena u vojnim krugovima kao žena s političkom i vojnom karijerom koja je služila u Iraku.

Gabard je svakako morala progutati deo svojih stavova, pa čak i ponosa, da bi prihvatila pragmatičnu podršku za Trampa. On je pak dobio možda i najkvalitetniju političku ličnost na celoj američkoj sceni.

Elokventna Tulsi Gabard ima nepokolebljiv antiimperijalistički stav i od svih pomenutih najistaknutija je kada je reč o protivljenju ratovima.

Pozicioniranje Tulsi Gabard izuzetno je važno jer u slučaju da Tramp pobedi, to joj daje realne šanse da se i sama pokuša probiti do najviše pozicije. S većom ekspozicijom Gabard bi do 2028. mogla zadobiti velike simpatije s obe strane političkog spektra i učiniti da se "stakleni plafon" na kraju ipak razbije na jedan bolji način nego da prva žena predsednica SAD-a postane Kamala Haris.

Kamala Haris se može opisati kao tipična politička figura koja zna šta i kada reći, ali njena generičnost i nedostatak spontanosti povećavaju šanse republikanskom kandidatu.

Tramp bi, s druge strane, mogao okupiti "all stars" tim vrlo zanimljivih ličnosti kojima je Amerika spremna da pruži šansu. Tu je i Ilon Mask, koji je postao veoma važan faktor u podršci Trampovoj kampanji.

Verovatno najpoznatiji biznismen na svetu ima sličan karakterni element kao i sam Tramp. Obojica su spremni da kažu ono što drugi ne bi rekli i da učine ono što drugi nikada ne bi, a zajedno bi mogli postići nešto do sada neviđeno.

Slično se može reći i za poznatog voditelja Takera Karlsona, koji je jedan od istaknutih Trampovih pristalica, ali se izdvaja i stavovima koji se snažno sukobljavaju s tzv. establišmentom.

Ovog puta, Tramp ima priliku da sastavi administraciju koja mu ranije nije bila dozvoljena. Tu su sada i kvalitetniji ljudi, zbog čega je opravdano gajiti oprezni optimizam.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr