Ко ће водити Америку ако Трамп победи? Ово су кључна имена његове будуће администрације

Један дан остао је до америчких председничких избора и упркос чињеници да трају ратови у Гази, Либану и Украјини, немогуће је не прихватити да ће исход америчког избора 5. новембра имати последице на све сукобе који се тренутно воде, али и много шире. У овим последњим данима вероватно је већ потпуно нестао амерички неодлучни гласач. Сви су већ формирали своје ставове, пажљиво одвагнули мане и предности - да ли желе континуитет ове политике или повратак Доналда Трампа?

Обе стране су еуфоричне, али она "МАГА" страна можда ипак мало више, што би могло вратити Трампа у Белу кућу. Стиче се утисак да су демократски гласачи ипак мало скептичнији према својој представници, барем донекле замерају и њој и Бајдену дозвољавање израелског масакра над Палестинцима. Трампови присталице, с друге стране, скоро да немају никаквих замерки, а до сада су му опростили све што је обећао да ће учинити у првом мандату, а није.

Оно што их дефинитивно не брине су бројне оптужбе на рачун Трампа и судски процеси против њега које је тешко и побројати. Није чудно, све то, када се сагледа као целина, заиста делује као лов на вештице, што је само учврстило подршку бившем председнику.

Трамп има доста мана, без сумње, како на пољу спољне, тако и унутрашње политике. Али гледајући уназад на његов први мандат, његова највећа мана заправо су били људи који су га окруживали. Када би се прегледали Трампови лични политички ставови, оно добро често је било блокирано од стране високорангираних званичника у његовој администрацији. Као неко ко не долази из политичке позадине, по том питању су га дефинитивно ухватили неспремног.

Када је победио, око њега се стегао обруч политичког естаблишмента. Људе које је он бирао су брзо и на различите начине уклонили, остављајући га с "пробраним" кадром. Трампов избор били су људи попут генерала Мајкла Флина и Стива Бенона, али за сарадњу с њима није ни добио прилику.

Далеко од тога да су то идеални људи, али није ствар у томе - чињеница је да је на изборима 2016. победио Доналд Трамп примарно зато што је представљао отклон од типичне политике, а након победе естаблишмент је учинио све да га стави у оквире типичне политике.

Овог пута могло би бити другачије. Сам Трамп је у великом интервјуу код Џоа Рогана признао да је ушао у Белу кућу врло неискусан и наиван. Данас пак тачно зна како је његова администрација у великој мери била преотета од стране једних те истих актера које је желео да смени.

Али, с искуством које сада има, ако освоји изборе, може се потрудити да избегне већ виђени сценарио. Трамп сада има прилику да постави власт која би пуно више одражавала "трампистичку политику" него што је то био случај у првом мандату.

Док Камала Харис нема воље да разговара о томе ко би били потенцијални кључни званичници у њеној кампањи, за Трампа већ можемо споменути нека важна имена.

За почетак, ту је име које је једино потврђено - његов потпредседник у случају победе биће млади ЈД Венс (рођен 1984. године). Иницијално, Венс је оставио утисак прилично збуњеног сенатора, као да није био посве спреман на то да ће га Трамп одабрати. Дао је неколико коментара који нису ишли у корист ни њему ни његовом шефу. Поврх тога, медији су брзо ископали његове раније критичне изјаве према Трампу.

Но, с временом се Венс снашао и, што је најважније, показао је да је "стварна особа". Управо та карактеристика могла би довести до изборне победе Трампа. Свакако постоји и велики број гласача који се не слажу са свим што Трамп заступа, односно нису део лојалног "МАГА" кампа, али увиђају да је реч о стварним људима и преферирају их од "синтетичких" актера на демократској страни.

Тај хронични недостатак спонтаности, "стварности", једноставно демократску страну чини одбојном све већем броју гласача.

Као и Трамп пре њега, и ЈД Венс се појавио у емисији Џоа Рогана, где су разговарали више од три сата. Заправо је реч о врло занимљивом разговору који је Венсу прилично требао непосредно пред изборе да га јавност може видети у једној опуштеној атмосфери.

На шаљив начин описао је како га је Трамп одабрао за потпредседника (пропустио је тај за њега најважнији телефонски позив). Касније су разговарали о темама као што су тзв. "woke култура", и Венс је оставио утисак умерено конзервативне особе, а не радикала каквим га неки желе приказати.

Друга особа која ће сигурно бити у потенцијалној Трамповој администрацији је Роберт Ф. Кенеди Млађи. Трамп је управо данас поручио како планира РФК-а поставити на чело здравства.

Некима ће кренути "пара на уши" када чују за ту идеју. Подсетимо, неки РФК-а сматрају теоретичарем завере јер је скептичан према вакцинама. С друге стране, РФК је један од ретких који поставља врло ваљана и тешка питања, нешто што се многи други не усуђују, свакако не из редова "синтетичких" политичара.

Како би се РФК снашао на тој позицији? Било би, у најмању руку, занимљиво. Реч је о некоме с великим искуством са системом. Једна ствар је сигурна, РФК се неће суздржавати јер то никада није ни чинио. Неки његови ставови биће контроверзни, нарочито онима који не увиђају бројне контроверзе актуелне демократске администрације.

Кад већ спомињемо здравство, ЈД Венс је поприлично изненадио својим оштрим коментарима о здравственој индустрији, на пример, како лобирају код установа које се баве дефиницијом психолошких поремећаја те настоје организовати да се нови поремећаји уврсте за децу како би одмах на томе профитирали продајом додатних лекова.

Сама чињеница да је Венс спреман отворено говорити о томе показује да није (бар не нужно!) бездушни присталица максималног капитализма. РФК би пак могао значајно продрмати целу здравствену индустрију, под условом да му Трамп да значајне овласти, а могао би, јер овај му доноси много гласова својим одустајањем од председничке трке.

Затим имамо Тулси Габард, која је као и РФК бивша демократска кандидаткиња. Још није познато коју функцију Трамп спрема за њу, али готово је сигурно да ће добити нешто значајно у замену за врло снажну подршку коју му је дала. Можда нешто везано уз војску, пошто је сама веома цењена у војним круговима као жена с политичком и војном каријером која је служила у Ираку.

Габард је свакако морала прогутати део својих ставова, па чак и поноса, да би прихватила прагматичну подршку за Трампа. Он је пак добио можда и најквалитетнију политичку личност на целој америчкој сцени.

Елоквентна Тулси Габард има непоколебљив антиимперијалистички став и од свих поменутих најистакнутија је када је реч о противљењу ратовима.

Позиционирање Тулси Габард изузетно је важно јер у случају да Трамп победи, то јој даје реалне шансе да се и сама покуша пробити до највише позиције. С већом експозицијом Габард би до 2028. могла задобити велике симпатије с обе стране политичког спектра и учинити да се "стаклени плафон" на крају ипак разбије на један бољи начин него да прва жена председница САД-а постане Камала Харис.

Камала Харис се може описати као типична политичка фигура која зна шта и када рећи, али њена генеричност и недостатак спонтаности повећавају шансе републиканском кандидату.

Трамп би, с друге стране, могао окупити "all старс" тим врло занимљивих личности којима је Америка спремна да пружи шансу. Ту је и Илон Маск, који је постао веома важан фактор у подршци Трамповој кампањи.

Вероватно најпознатији бизнисмен на свету има сличан карактерни елемент као и сам Трамп. Обојица су спремни да кажу оно што други не би рекли и да учине оно што други никада не би, а заједно би могли постићи нешто до сада невиђено.

Слично се може рећи и за познатог водитеља Такера Карлсона, који је један од истакнутих Трампових присталица, али се издваја и ставовима који се снажно сукобљавају с тзв. естаблишментом.

Овог пута, Трамп има прилику да састави администрацију која му раније није била дозвољена. Ту су сада и квалитетнији људи, због чега је оправдано гајити опрезни оптимизам.

Извор: Србија Данас/Адванце.хр