KO JE IBRAHIM RAISI, NOVI PREDSEDNIK IRANA? Nosi crni, a ne beli turban, Zapad ga optužuje za masovna ubistva, miljenik je ajatolaha
Iran je dobio novog predsednika
Ibrahim Raisi, tvrdolinijaški iranski klerik blizak vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, pobedio je na iranskim predsedničkim izborima.
LAST MINUTE PONUDE ZA ODMOR NA MORU! Cena od 399 €: Egipat, Kipar, Španija
POBEDIO JE IRANSKI NAROD: Moćni ajatolah Hamnei ne krije radost, poslao je snažnu poruku naciji
IZABRAN NOVI PREDSEDNIK IRANA: Ibrahim Raisi osvojio poverenje 17,8 miliona glasača (FOTO)
Šezdesetogodišnjak se predstavio kao najbolja osoba za borbu protiv korupcije i rešavanje ekonomskih problema koje je Iran iskusio za vreme odlazećeg predsednika Hasana Rohanija.
On je glavni sudija u zemlji i ima ultrakonzervativne političke stavove. Mnogi Iranci i aktivisti za ljudska prava ukazali su na njegovu navodnu ulogu u masovnim pogubljenjima političkih zatvorenika 1980-ih.
Ibrahim Raisi rođen je 1960. godine u Mašhadu, drugom po veličini iranskom gradu i domu najsvetijeg šiitskog svetišta u zemlji. Njegov otac, koji je bio imam, umro je kada je Ibrahim imao pet godina.
Raisi, koji nosi crni turban identifikujući se u šiitskoj tradiciji kao potomak proroka Muhameda, sledio je očeve korake i sa 15 godina počeo da pohađa šiitsku bogosloviju u svetom gradu Komu.
Dok je bio student, učestvovao je u protestima protiv šaha Reze Pahlavija kojeg je podržavao Zapad, a koji je na kraju svrgnut 1979. godine u Islamskoj revoluciji koju je predvodio ajatolah Ruholah Homeini.
Posle revolucije pridružio se pravosuđu i služio je kao tužilac u nekoliko gradova, dok ga je obučavao ajatolah Hamnei, koji je postao iranski predsednik 1981. godine. Raisi je postao zamenik tužioca u Teheranu kada je imao samo 25 godina.
Dok je bio na toj funkciji, služio je kao jedan od četvorice sudija koji su sedeli na tajnim sudovima osnovanim 1988. godine koji su poznatiji kao "Komisije za smrt".
Tribunali su navodno "ponovo sudili" hiljadama zatvorenika koji već izdržavaju zatvorske kazne zbog svojih političkih aktivnosti. Većina su bili članovi levičarske opozicione grupe "Mudžahedin e Halk" (MEK), poznate i kao "Narodna mudžahedinska organizacija Irana" (PMOI).
Tačan broj onih koje su tribunali osudili na smrt nije poznat, ali grupe za ljudska prava rekle su da je navodno skoro 4.000 muškaraca i žena pogubljeno i sahranjeno u neobeleženim masovnim grobnicama u zločinu protiv čovečnosti.
Lideri Islamske Republike ne poriču da su se pogubljenja dogodila, ali ne razgovaraju o detaljima i zakonitosti pojedinačnih slučajeva. Raisi nije javno priznao svoju ulogu, ali rekao je da su pogubljenja opravdana zbog fetve ili verske presude Homeinija.
Pre pet godina procurio je audio snimak sa sastanka između Raisija iz 1988. godine, nekoliko drugih članova pravosuđa i tadašnjeg zamenika vrhovnog vođe ajatolaha Hoseina Alija Montazerija.
U njemu se čuje Montazeri koji opisuje pogubljenja kao "najveći zločin u istoriji Islamske Republike". Godinu dana kasnije Montazeri je izgubio položaj imenovanog Homeinijevog naslednika, a ajatolah Hamnei postao je vrhovni vođa nakon Homeinijeve smrti.
Raisi je služio kao teheranski tužilac, tada šef Organizacije državnog inspektorata i prvi zamenik šefa pravosuđa, pre nego što je imenovan za glavnog tužioca Irana 2014. godine.
Dve godine kasnije, ajatolah Hamnei imenovao ga je čuvarom jedne od najvažnijih i najbogatijih verskih fondacija "Astan-e Kuds-e Razavi".
Upravlja svetilištem osmog šiitskog imama Reze u Mešhadu, kao i svim raznim dobrotvornim organizacijama i organizacijama povezanim sa njim. Prema izvorima iz SAD, ona ima ogromna ekonomska ulaganja u građevinarstvu, poljoprivredi, energetici, telekomunikacijama i finansijskim uslugama. Raisi je 2017. iznenadio posmatrače kada se kandidovao za predsednika.
Rohani, kolega duhovnik, osvojio je drugi mandat ubedljivim brojem glasova u prvom krugu izbora, dobivši 57 odsto glasova. Raisi, koji se predstavio kao borac protiv korupcije, ali ga je predsednik optužio da radi na prevari kao zamenik šefa pravosuđa, našao se na drugom mestu sa 38 odsto glasova. Poraz nije okaljao imidž Raisija i ajatolah Hamnei ga je 2019. imenovao na moćno mesto šefa pravosuđa.
Sledeće nedelje je takođe izabran za zamenika predsednika Skupštine stručnjaka, 88-članog kleričkog tela odgovornog za izbor sledećeg vrhovnog vođe.
Kao šef pravosuđa, Raisi je sproveo reforme koje su dovele do smanjenja broja ljudi osuđenih na smrt i pogubljenih zbog krivičnih dela povezanih sa drogom u zemlji. Međutim, smrtne kazne u Iranu nisu osbustavljene.
Pravosuđe je takođe nastavilo da sarađuje sa bezbednosnim službama na suzbijanju neslaganja i procesuiranju mnogih Iranaca sa dvojnim državljanstvom ili stranim prebivalištem zbog špijunskih optužbi.
Kada je gospodin Raisi najavio kandidaturu za predsedničke izbore 2021. godine, izjavio je da je "došao kao nezavisan čovek na scenu da izvrši promene u izvršnom rukovodstvu zemlje i da se bori protiv siromaštva, korupcije, poniženja i diskriminacije".
O privatnom životu gospodina Raisija malo se zna, osim da njegova supruga Džamila predaje na Univerzitetu Šehid Behešti u Teheranu i da imaju dvoje dece. Njegov tast je ajatolah Ahmad Alamolhoda, tvrdolinijaški imam u Mašhadu.
