KO SE HRANI NADANJEM, UMIRE GLADAN: Italija je od 1946. godine promenila 60 vlada!

Juče je u Italiji održan referendum na kom su Italijani odlučivali o predloženim ustavnim reformama koje bi vladi olakšale donošenje zakona.

Ključni element tih promena je bio taj da zakone ne bi morala da odobre oba doma parlamenta. Predstavnički dom bi odlučivao o većini pitanja, a to bi poboljšalo proces donošenja odluka, smanjilo bi uzrok birokratskih zastoja i okončalo političku nestabilnost u zemlji.

Reč je o najznačajnijem referendumu u toj zemlji još od Drugog svetskog rata čiji je cilj politička stabilizacija u zemlji koja je od 1946. godine promenila 60 vlada.

POČETAK POLITIČKE NESTABILNOSTI: Ovo su tri scenarija za Italiju posle referenduma

Poslednjih meseci, još uvek aktuelni premijer Italije Mateo Renci uz podršku Merkelove, Obame, i Evropske komisije, vodio je kampanju širom zemlje sa željom da uveri svoj narod u mogućnosti prosperiteta ako se na referendumu izjasni sa "Da".

Danas, dan posle održanog referenduma, brojanje glasačkih listića još traje, ali opcija "Ne" koja je odbacila predložene promene Ustava vodi u odnosu 60:40.

Mateo Renci priznao je poraz na referendumu i izjavio da preuzima potpunu odgovornost za rezultat zbog čeka podnosi ostavku na tu funkciju.

Kako je istakao, već u ponedeljak će o svojoj ostavci obavestiti Vladu i predaće je italijanskom predsedniku Serđu Matareli.

Sličnu sudbinu doživeo je i njegov prethodnik Enriko Leta koji je "neopozivu" ostavku na funkciju premijera Italije podneo polovinom februara 2014. godine zbog otkazivanja podrške njegovoj koalicionoj vladi upravo od strane Matea Rencija, lidera Demokratske partije.

Prve reakcije nakon Rencijeve ostavke

U međuvremenu, 14. januara 2015. godine Đorđo Napolitano, prvi predsednik u istoriji Italije koji je reizabran i prvi komunista koji je obavljao ovu dužnost, takođe je, posle 9 godina na toj funkciji, podneo ostavku.

Vraćajući se tek skoriju prošlost političkih promena i previranja u Italiji, dolazimo i do ostavke premijera Maria Montija nakon što je njegova tehnokratska vlada u parlamentu, formirana sa ciljem da Italiju izvuče iz krize i bankrota, 13 meseci ranije, izgubila podršku Silvija Berluskonija.

Nezaposlenost je od njegovog dolaska na vlast dostigla rekordnu stopu, dok je ekonomija ostala i dalje u recesiji.

Silvio Berluskoni, premijer koji je najduže bio na vlasti u Italiji još od Drugog svetskog rata, seo je u tu fotelju još 1994. godine. U međuvemenu je dva puta gubio izbore, ali se i dva puta vraćao na mesto premijera. Naposletku, podneo je ostavku 12. novembra 2011. godine, u vrlo nezgodnom periodu za Italiju, pretećem da zemlja čak napusti zonu evra.

KO BI MOGAO DA ZAMENI RENCIJA: Ministar finansija Pjer Karlo Padoan glavni favorit

Sa osvrtom u dalju prošlost, sećamo se i da je Đulio Anreoti kao 41. premijer Italije, 1992. godine nakon tri godine u vrhu vlasti podneo ostavku.

U one koji su ostali bez podrške Italijana ubraja se diktator benito Musolini, koji je ostao bez podrške svog fašističkog veća 25. jula 1943. godine u jeku Drugog svetskog rata.