KRAJ EVROPSKE UNIJE JE BLIZU? Postoji samo jedan način za spas, ali Nemačka neće pristati
Bivši šef Evropske centralne banke, Mario Dragi izneo je sumorne izglede za Evropu, u ponedeljak u Briselu, dok je predstavljao svoje ideje o ponovnom pokretanju ekonomije i obuzdavanju plime američke i kineske dominacije.
"Bićemo društvo koje se u suštini smanjuje“, rekao je Dragi. Prošle nedelje je bio njegov 77. rođendan i možda su te proslave odigrale ulogu u sumornoj analogiji: "Ovu tortu koja postaje sve manja, delimo sa sve manjim brojem ljudi."
Ono što je jasno jeste da Evropska unija ima veliki problem sa produktivnošću. Njeni radnici generišu manje proizvodnje po satu od onih u Sjedinjenim Državama.
Mnogo toga ima veze sa tehnologijom. Tokom proteklih 20 godina Amerika je dominirala tranzicijom na digitalno, dok je Evropa uglavnom bila odsutna.
EU ometaju loše dizajnirana finansijska tržišta; energija je preskupa, anjena sve polarizovanija politika otežava bilo kakve dogovore.
"Vodeće firme u istraživanju i investicionoj potrošnji su iste one koje smo imali pre 20 godina, automobili“, rekao je on. "Sjedinjene Države su bile iste, automobili i farmacija, pre 20 godina. Sada je sve digitalno." Kina ne sustiže samo korak. U oblastima kao što je industrija električnih vozila, čak i preskače Evropu.
Magični štapić
Dragijeva vizija o tome kako reagovati, fokusirana na čistu energiju, visoku tehnologiju i otpornost, je ambiciozna. On želi da iza projekta stavi ozbiljnu finansijsku moć: dodatnih 800 milijardi evra godišnje u privatnim i javnim investicijama, što bi bio neviđeni skok u potrošnji.
Ako bi se štapom moglo mahati i sva ova rešenja primeniti, nema sumnje da bi to stavilo raketne pojačivače pod evropsku ekonomiju. Ali njegovih 77 godina mora da je naučilo Dragija, kao i sve aktuelne evropske političare i sve one koji su bili ranije, da takav štap ne postoji. Zakonodavni proces EU je glomazan, spor i na svakom koraku zadržava neslaganje od strane manjine.
"Nemačka se neće složiti"
Nigde problem nije akutniji nego kada je u pitanju novac.
Dragi želi više zajedničkog zaduživanja. Budući da se oduvek smatralo velikim tabuom, EU ga je uvela na ograničen način tokom pandemije Covida kako bi pomogla u plaćanju za ekonomski oporavak. Ali čini se da je ponavljanje blokirala grupa zemalja kao što su Nemačka i Holandija, koje imaju nizak nivo duga i ne žele da podrže svoje zaduženije susede.
Problem nije teoretski. Prošlo je manje od tri sata nakon što je Dragi završio svoje izlaganje pre nego što je nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao da "Nemačka neće pristati“ na zajedničko zaduživanje, prenosi Politiko.
Toliko o tome onda. I to pokazuje zašto postoje ograničenja za mnoge Dragijeve ambicije. Više "sopstvenih resursa“, kako Brisel govori o porezima na nivou EU, zahteva da svaka zemlja pristane na njih pre nego što budu uvedeni. A to izgleda gotovo nemoguće u ovom političkom pejzažu.
Drugi izvori gotovine, kao što je korišćenje fondova EU izdvojenih za pomoć manje razvijenim evropskim zemljama da sustignu, nailaze na slične političke probleme.
Propadanje kontinenta nije unapred određeno. Ranije se vratilo. Niko nije mogao da očekuje ekonomsko čudo koje je usledilo posle dva svetska rata i koje je dovelo do toga da se veličina bruto domaćeg proizvoda (BDP) zapadne Evrope (BDP) po glavi stanovnika približi američkom.
Srbija Danas/MONDO
