КРАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЈЕ БЛИЗУ? Постоји само један начин за спас, али Немачка неће пристати
Бивши шеф Европске централне банке, Марио Драги изнео је суморне изгледе за Европу, у понедељак у Бриселу, док је представљао своје идеје о поновном покретању економије и обуздавању плиме америчке и кинеске доминације.
"Бићемо друштво које се у суштини смањује“, рекао је Драги. Прошле недеље је био његов 77. рођендан и можда су те прославе одиграле улогу у суморној аналогији: "Ову торту која постаје све мања, делимо са све мањим бројем људи."
Оно што је јасно јесте да Европска унија има велики проблем са продуктивношћу. Њени радници генеришу мање производње по сату од оних у Сједињеним Државама.
Много тога има везе са технологијом. Током протеклих 20 година Америка је доминирала транзицијом на дигитално, док је Европа углавном била одсутна.
ЕУ ометају лоше дизајнирана финансијска тржишта; енергија је прескупа, ањена све поларизованија политика отежава било какве договоре.
"Водеће фирме у истраживању и инвестиционој потрошњи су исте оне које смо имали пре 20 година, аутомобили“, рекао је он. "Сједињене Државе су биле исте, аутомобили и фармација, пре 20 година. Сада је све дигитално." Кина не сустиже само корак. У областима као што је индустрија електричних возила, чак и прескаче Европу.
Магични штапић
Драгијева визија о томе како реаговати, фокусирана на чисту енергију, високу технологију и отпорност, је амбициозна. Он жели да иза пројекта стави озбиљну финансијску моћ: додатних 800 милијарди евра годишње у приватним и јавним инвестицијама, што би био невиђени скок у потрошњи.
Ако би се штапом могло махати и сва ова решења применити, нема сумње да би то ставило ракетне појачиваче под европску економију. Али његових 77 година мора да је научило Драгија, као и све актуелне европске политичаре и све оне који су били раније, да такав штап не постоји. Законодавни процес ЕУ је гломазан, спор и на сваком кораку задржава неслагање од стране мањине.
"Немачка се неће сложити"
Нигде проблем није акутнији него када је у питању новац.
Драги жели више заједничког задуживања. Будући да се одувек сматрало великим табуом, ЕУ га је увела на ограничен начин током пандемије Covida како би помогла у плаћању за економски опоравак. Али чини се да је понављање блокирала група земаља као што су Немачка и Холандија, које имају низак ниво дуга и не желе да подрже своје задуженије суседе.
Проблем није теоретски. Прошло је мање од три сата након што је Драги завршио своје излагање пре него што је немачки министар финансија Кристијан Линднер рекао да "Немачка неће пристати“ на заједничко задуживање, преноси Политико.
Толико о томе онда. И то показује зашто постоје ограничења за многе Драгијеве амбиције. Више "сопствених ресурса“, како Брисел говори о порезима на нивоу ЕУ, захтева да свака земља пристане на њих пре него што буду уведени. А то изгледа готово немогуће у овом политичком пејзажу.
Други извори готовине, као што је коришћење фондова ЕУ издвојених за помоћ мање развијеним европским земљама да сустигну, наилазе на сличне политичке проблеме.
Пропадање континента није унапред одређено. Раније се вратило. Нико није могао да очекује економско чудо које је уследило после два светска рата и које је довело до тога да се величина бруто домаћег производа (БДП) западне Европе (БДП) по глави становника приближи америчком.
Србија Данас/МОНДО