Koliko je moćna iranska, a koliko izraelska vojska?
Izrael je juče pokrenuo kopnenu invaziju u Liban.Danas je došlo do nove eskalacije - izraelska vojska kaže da su rakete ispaljene iz Irana na Izrael.
Ova vest dolazi nakon što je visoki zvaničnik Bele kuće izjavio da Sjedinjene Američke Države imaju naznake da se Iran sprema uskoro pokrenuti napad balističkim projektilima protiv Izraela. Neimenovani zvaničnik je takođe upozorio da bi direktan napad Irana na Izrael imao ozbiljne posledice.
Koliko je jaka iranska vojska?
Koliko je jaka iranska vojska? Pre svega, treba odvojiti regularnu, tradicionalnu vojsku i Islamsku revolucionarnu gardu (IRGC). Radi se o gardi koja je dominantna, ali ne i jedina grana iranskih oružanih snaga. IRGC je osnovan nedugo nakon Islamske revolucije 1979. godine. Smatra se ključnom komponentom iranske vojne moći.
Što se tiče sveukupne vojne snage Irana, prema sajtu Global Firepower, koji svake godine od 2006. objavljuje svoj godišnji izveštaj i rang-listu nacionalnih oružanih snaga od najjačih do najslabijih, Iran zauzima 14. mesto. Izrael na istoj listi zauzima 17. mesto. Navodi se da Iran ima 1.18 miliona aktivnih vojnika, od čega je 350 hiljada rezervista, a 220 hiljada pripada raznim paravojnim formacijama.
Ukupno imaju 551 avion. Borbena flota sastoji se od 186 aviona. Što se tiče jurišnih aviona, Iran ih ima 21, od kojih je 15 spremno za rat, kako se navodi na stranici. Imaju 1996 tenkova (spremnih za borbu 1397) i 101 brod, od čega je sedam fregata i 19 podmornica. Nemaju nosače aviona.
Iran ima jedan od najvećih arsenala balističkih projektila na Bliskom istoku.
Zabrinutost među iranskim susedima izaziva iranski program balističkih projektila. Afšon Ostovar, profesor nacionalne bezbednosti na Mornaričkoj postdiplomskoj školi i stručnjak za iransku vojsku, rekao je za New York Times da Iran ima jedan od najvećih arsenala balističkih projektila i dronova na Bliskom istoku.
To uključuje krstareće rakete i protivbrodske rakete, kao i balističke rakete dometa do 2000 kilometara, odnosno više od 1200 milja. Dakle, mogu pogoditi bilo koju metu na Bliskom istoku, uključujući Izrael.
Hipersonični projektil
Nije moguće izneti tačne brojke, ali Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u SAD-u je pre nekoliko godina izjavio da Iran poseduje hiljade raketa, što podrazumeva desetak tipova projektila. Podsetimo i da IRGC nadgleda iranski program balističkih projektila. Ova garda koristila je projektile za napad na sunitske muslimanske militante u Siriji i opozicione grupe iranskih Kurda u severnom Iraku.
Iran je 2023. godine predstavio hipersonični projektil, za koji tvrdi da može pogoditi Izrael za 400 sekundi i izbeći odbrambeni sistem "Gvozdena kupola". Stručnjaci su tada govorili da je održivost tog oružja upitna.
Iran nije skrivao ogromne količine bespilotnih letelica i projektila tokom vojnih parada, a ima ambicije ući u veliki izvozni posao s bespilotnim letelicama. To su letelice koje već koristi Rusija u Ukrajini. Radi se o dronovima Šahed-136. Ovi dronovi dobili su nadimak "dronovi samoubice" jer pri sudaru eksplodiraju.
Kakve su iranske nuklearne sposobnosti?
New York Times je zaključio da se iranska vojska smatra jednom od najjačih u regionu u smislu opreme, kohezije, iskustva i kvaliteta osoblja, ali daleko zaostaje za snagom i sofisticiranošću oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i nekih evropskih zemalja.
Problem je u tome što veliki deo aviona potiče iz doba šaha Mohammeda Reze Pahlavija, koji je vodio Iran od 1941. do 1979. godine, a mnogi su onesposobljeni zbog nedostatka rezervnih delova. Zemlja je takođe kupila malu flotu od Rusije 1990-ih, kažu stručnjaci. Dodaju da su iranski tenkovi i oklopna vozila stari i da zemlja ima samo nekoliko velikih mornaričkih brodova.
Iran zvanično nema nuklearne bombe, no smatra se da je Teheran značajno unapredio svoj nuklearni program otkako se Trampova administracija 2018. godine povukla iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Američka izveštaja govore kako nema dokaza o tome da je Iran nastavio rad na proizvodnji nuklearnog oružja, što je bio slučaj 1990-ih i ranih 2000-ih godina.
IDF je osnovan 31. maja 1948. godine, samo dva nedelje nakon izraelske deklaracije o nezavisnosti. Od svog osnivanja, njegova vodeća načela oblikovana su potrebom zemlje da se brani od brojčano nadmoćnijih suseda. Primarni element ove doktrine je uverenje da si Izrael ne može priuštiti da izgubi ijedan rat.
Prema Global Firepoweru, Iran je bolji od Izraela, ali...
Ovogodišnja rang-lista vojne snage zemalja Global Firepower objavljena je sredinom godine. Izraelske odbrambene snage su prema podacima Firepowera na 17. mestu, dok je Iran na 14. poziciji. Iako Global Firepower otkriva neke odnose snaga i predstavlja pristojan pokazatelj vojnog potencijala, generalno se ne smatra najpouzdanijim načinom rangiranja jer ne uzima u obzir sve važne parametre. Ovoj listi se najviše zamera što se oslanja na brojke specifične za naoružanje, a ne na visokotehnološke aspekte i stepen obuke i borbenog iskustva same vojske.
To se posebno odnosi na Izrael, čija snaga se ogleda u naprednom naoružanju, što podrazumeva sofisticirane vazdušne snage i sisteme odbrane od projektila. U zemlji postoji i obavezna vojna služba, što doprinosi velikoj i dobroj vojsci.
Global Firepower ne sagledava niti aspekt partnera, a jasno je kolike Izrael koristi ima od Sjedinjenih Američkih Država, uvjerljivo najjače vojne sile na svetu.
Žene idu dve godine u vojsku.
Prema ovim podacima, izraelsko vojno osoblje broji 646 hiljada ljudi, od čega se aktivnima smatra 173 hiljade. U pričuvnom sastavu je 465 hiljada vojnika. Kopnenu vojsku čini 200 hiljada vojnika, osoblje vazdušnih snaga broji 89 hiljada vojnika, a mornaricu čini oko 20 hiljada.
Razdoblje služenja vojnog roka traje 32 meseca za muškarce i 24 meseca za žene, a nakon toga sledi decenijama dugo razdoblje obavezne pričuve (do 50. godine za žene i 55. godine za muškarce).
Izraelska mornarica broji ukupno 109 plovila, dok vazdušne snage u svom sastavu imaju 656 različitih jedinica, od čega 323 borbena aviona. Izraelske snage imaju i 1015 bespilotnih letelica, od čega borbenih 350. Što se tiče kopnenih snaga, Izrael ima ukupno 21.114 jedinica. Tu su 1370 tenkova i 7714 ostalih borbenih vozila.
Čuvena izraelska Željezna kupola
Smatra se da Izrael ima najbolju protuzračnu odbranu na svetu, posebno razvijenu za odbranu od svih vrsta raketa i projektila. Uz proturaketne sisteme Arrow 3 i David's Sling, najimpresivniji je raketni sistem Iron Dome, odnosno Željezna kupola.
Radi se o mobilnom sistemu protuzračne odbrane koji funkcioniše u svim vremenskim uslovima. Razvile su ga dve izraelske firme, Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries, a glavni cilj mu je locirati, presresti i uništiti rakete koje ciljaju na naseljeno ili strateški važno područje.
Jedan od najboljih tenkova na svetu
Što se tiče izraelske proizvodnje oružja, treba istaći tenk Merkava IV, koji je sličan nemačkom borbenom tenku Leopard 2, poznatom po upotrebi u Ukrajini. Radi se o tenku koji je Izrael počeo proizvoditi nakon što je njegov oklopni korpus pretrpeo teške gubitke protiv Egipta i Sirije u ratu 1973. godine, s ciljem smanjenja zavisnosti od stranih isporuka oružja.
Modifikovani F-16
Izraelske odbrambene snage lete najvećim kontingentom F-16 van vazdušnih snaga SAD-a. Čuven je lovac F-16I Sufa (Sufa znači grmljavinska oluja na hebrejskom). Prva flota stigla je u Izrael 2004. godine i sadržavala je niz specijalizovanih modifikacija na modelu F-16 Fighting Falcon, koji je svoj prvi let izveo 1976. godine. Otprilike polovina Falconove avionike zamenjena je izraelskim inovacijama, što avionu daje neke specifične prednosti.
Veruje se da Izrael ima nuklearno oružje
Opšte je verovanje da Izrael poseduje i nuklearno oružje. Procene izraelskih zaliha kreću se između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava, a veruje se da zemlja ima sposobnost isporuke na nekoliko načina, uključujući avione i krstareće rakete koje se lansiraju sa podmornica.
Amerikanci Izraelu daju milijarde i milijarde dolara
Snaga izraelske vojske ne može se posmatrati bez savezništva sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kao kupac i korisnik američke vojne opreme, Izrael je uključen u zajednički razvoj vojne tehnologije i redovno učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa američkim i drugim snagama.
Čak i nakon napada Hamasa, SAD je odlučio poslati više vojnih brodova i aviona bliže Izraelu kao znak podrške. Izrael je najveći kumulativni primaoc vojne pomoći od Sjedinjenih Država od Drugog svetskog rata, a smatra se da je SAD Izraelu obezbedio 150 milijardi dolara bilateralne pomoći.
Na snazi je i treći Memorandum o razumevanju između dve zemlje. Američka vlada je 1999. godine potpisala Memorandum o razumevanju kojim se obavezala da će Izraelu godišnje obezbediti najmanje 2,67 milijardi dolara vojne pomoći u narednih deset godina.
U 2009. godini godišnji iznos je podignut na tri milijarde dolara, a 2019. godine iznos je ponovo povećan i sada iznosi najmanje 3,8 milijardi dolara koje SAD predaje Izraelu svake godine.
Izvor: Srbija Danas/Jutarnji list
