KOMPLIKOVANJE SIRIJSKOG RATA: Zašto je turska vojska upala u Siriju?

Zanimljivo je da je u sredu ujutro, gotovo istovremeno sa udarnim vestima o upadu turskih snaga na sirijsku teritoriju, turski mediji izvestili da će ruski predsednik Vladimir Putin doputovati u posetu Turskoj 31. avgusta. Službeni Damask saoopštio je da taj čin Turske smatra "invazijom na svoju teritoriju". Sirijski ministar inostranih poslova osudio je invaziju turske vojske na severu zemlje i rekao da su akcije Ankare povreda državnog suvereniteta Sirije, prenosi sirijska agencija Sana.

Damask tvrdi da ono što se događa u gradu Džarablusu nije borba protiv terorizma, kako kaže Turska, "nego će jedni teroristi zameniti druge". To je istina ako se u obzir uzme da u operaciji pod zastavom nepostojeće "Slobodne sirijske armije" učestvuju militanti ekstremističkih grupoa Nuredin Al Zenki i Fajlak Al Šam.

KRVAVA BITKA ZA SIRIJU: Iz OVIH razloga je 400.000 ljudi moralo da umre!

Sirijski Kurdi akcije turske vojske u Džarablusu smatraju pokušajem okupacije i optužuju Ankaru za otvoreno uplitanje u unutrašnje poslove Sirije. Predstavnik kurdskih snaga Radur Halil takođe je istakao da je "turska invazija rezultat sporazuma između vlasti Turske, Rusije i Sirije". Kurdi traže da Turska odmah povuče trupe iz Sirije i prestane da podržava terorističke grupe u toj bliskoistočnoj državi.

Osvajanje Džabarlusa

Turska je u Siriju poslala specijalne jedinice, tenkove i druga oklopna vozila, dok Ankara tvrdi da je cilj oslobađanje Džarablusa od militanata IS-a. Operaciju pod nazivom "Štit Eufrata" podržavaju turske vazdušne snage i međunarodna koalicija pod vodstvom SAD, što znači da je akcija unapred planirana sa predstavnicima Pentagona. Invaziji je prethodilo masovno bombardovanje područja pod kontrolom terorista takozvanog "kalifata". Erdogan je rekao da je "vojna operacija usmerena pre svega na obezbeđenje granice između dve zemlje". Prema njegovim rečima, ovom će se operacijom "stati na kraj" napadima na tursku teritoriju sa druge strane granice. Drugi cilj Turske, kako kaže Erdogan, je očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije.

DAMASK KAO VUKOVAR: Pogledajte apokaliptične scene naselja u kome su LJUDI ŽIVI GORELI (FOTO/VIDEO)

Prema izveštajima medija, turske snage i sirijski militanti ušli su u Džarablus i uspostavili kontrolu nad gradom. Nekoliko desetina terorista pokušalo je da pobegne, a predstavnik lokalne uprave tvrdi da među žrtvama napada turske avijacije i artiljerije ima i civila. Prema turskim medijima, takozvana "Slobodna sirijska armija" pokrenula je ofanzivu protiv IS-a i zauzela nekoliko sela u širem području Džarablusa. Erdogan je rekao da je njegova zemlja spremna da provodi zajedničke napore u Siriji u saradnji sa obe međunarodne koalicije, i zasebno sa Rusijom, koju je prethodno obavestila o pokretanju operacije.

Semon Bagdasarov, direktor ruskog Centra za proučavanje Bliskog istoka i Azije, rekao je da postoje tri glavna prelaza na sirijsko-turskoj granici koje su koristili teroristi – Manbidž, Džarablus i Azaz.

- Glavna svrha uvođenja turskih vojnika, pošto je Manbidž pao u ruke Kurda, jeste da spreče kurdske snage da zauzmu Džarablus. Naime, sad je bilo pitanje ko će prvi ući u grad – Turci ili Kurdi? Turci nikako nisu mogli da dozvole da Džarablus zauzmu kurdske snage - rekao je Bagdasarov.

HIROŠIMA MODERNOG DOBA: Pogledajte kako izgleda sirijski grad HOMS (FOTO/VIDEO)

- Dalji cilj Kurda bi sigurno bio Azaz, a tad bi se tri kurdska kantona - Afrin, Kobani i Hasaka – sigurno spojili i Kurdi bi kontrolisali gotovo 90 odsto granice. Zato je turska vojska pokrenula operaciju, čime je presekla komunikaciju između kantona na severoistoku, ne dopuštajući Kurdima da krenu na Azaz.

- Ovde se uopšte ne radi o borbi protiv terorizma - nastavlja Semen Bagdasarov.

- Situacija je delikatna, jer očigledna svađa između Kurda i Turaka može da eskalira u otvoreno neprijateljstvo. Ali Kurdima vojnu pomoć i podršku obezbeđuju SAD i druge zemlje NATO. Biće zanimljivo videti njihov stav u slučaju direktne konfrontacije između Kurda i turskih snaga. Sad je potrebno hitno preuzeti nadzor nad Azazom i na taj način olakšati situaciju Alepu, koji se nalazi otprilike 50 kilometara južnije - rekao je Bagdasarov.

POLJSKI FARMERI MOLE: Ukinite SANCKIJE RUSIJI!

Bajden u Ankari

Ali pitanje je žele li Kurdi da preduzimaju ikakve akcije koje bi išle u prilog sirijskim snagama. Prema svim pokazateljima, oni to neće učiniti. Vladimir Avatkov napominje da ova operacija, ako gledamo trenutno i postepeno približavanje između Moskve i Ankare, može da ima opasne posledice.

- Ne mogu da kažem da ovo nije opasno, jer je sad previše oružanih formacija koje se bore u Siriji. Sad, kad postoji neki dijalog između Moskve i Ankare o postepenom zbližavanju, Turska jednostavno nije mogla da ne informiše Rusiju o početku akcije. S obzirom na odnose između Ankare i Vašingtona, Turska za SAD ostaje ključni igrač u regionu, a za Rusiju je važno održavati odnose s Turskom, koristeći je što je moguće više za sopstvene ciljeve. Iako kurdsko pitanje i dalje ostaje značajan problem, mislim da će u tom kontekstu oni naći zajednički jezik - kaže Avatkov.

VELIKE PROMENE: Šta TURSKA mora posle POKUŠAJA PUČA?

Ali jedno od najvažnijih pitanja na koje niko nema odgovor jeste da li je Erdogan delovao sam, ili je sve ipak dogovor sa Damaskom i Rusijom, možda i sa Teheranom ili je na kraju sve organizovao Vašington? Informacije o tom pitanju su protivrečne. Naime, ofanziva je pokrenuta u vreme kad je u poseti Ankari boravio američki potpredsednik Džo Bajden, koji je, kako piše "Fajnenšel Tajms", došao da razgovara o skroz drugim temama i "šarmira Tursku" nakon neuspelog vojnog udara u julu i da zatvori pitanje izručenja Turskoj Fetulaha Gulena, koji živi u SAD. Bajden se odjednom našao u situaciji da su sve ostale teme postale sporedne i da je najvažniji deo razgovora vođen o situaciji u Siriji.

Među brojnim tumačenjima je i ono da je turska akcija pokazatelj novonastalog saveza između Rusije i Turske, što navodno potvrđuju i konkretne akcije, kao što je slanje turskih trupa na teritoriju Sirije. Rusija i Turska nikad neće biti srdačni prijatelji i verovati Turcima je nemoguće. Ali u ovom trenutku ne postoji ništa oko čega bi se Rusija i Turska mogle sukobiti i više je razloga da mogu da deluju zajedno. Turska često menja stavove, tako da nekad izgleda kao da se ne radi o istoj zemlji, ali je za Rusiju u ovoj fazi takav tok događaja vrlo koristan.

SIRIJA NIJE BOSNA: Evo zašto novi "DEJTON" ne može da zaustavi rat (FOTO)

Putin i Erdogan su uspeli da se slože da će početi zajedno da rade na rešavanju sirijskog problema. Naravno, ciljevi Moskve i Ankare se razlikuju i Rusija se bori protiv islamista, koje pomaže Zapad, pa i Turska, a Turska se bori protiv Kurda, koji su opet potrošna roba u prljavoj igri Zapada. Ali, sa druge strane, i Rusija i Turska žele obnovu i očuvanje teritorijalnog integriteta Sirije. Za Rusiju je nezgodno što Kurdi žele da se otcepe od Sirije i sanjaju uspostavljanje samostalne države, koja bi se kasnije povezala sa turskim, iračkim i iranskim Kurdistanom. Doduše, u predstavljanju svojih planova Kurdi nikad nisu rekli da žele da se odvoje od Sirije, ali je svima jasno da im konačni cilj nije široka autonomija ili federalni entitet unutar sirijskih granica. Istovremeno, Kurdi se snažno distanciraju od militanata Islamske države i bore protiv "kalifata", pokušavajući biti prijatelji sa SAD.

IRAN SE VRATIO U MEĐUNARODNU ARENU: Evo šta to znači za ceo svet!

U ovoj situaciji za Kurde bi sigurno bilo bolje da se raspadne Turska, a ne Sirija, s obzirom da je Turska NATO članica kojoj je prioritet da uništi klicu nezavisnog Kurdistana na svojim južnim granicama. Međutim, sirijski Kurdi, iako se deklarativno zalažu za integritet Sirije, sve više pokazuju da ih ne zanima ni sirijska državnost ni njen teritorijalni integritet.

PAKAO DONBASA: Pogledajte zverstva kijevskog režima NAD SOPSTVENIM NARODOM (FOTO/VIDEO) (18+)

Rusija i Turska - sličnosti i razlike u Siriji

U konkretnoj situaciji Rusija i Turska su u poziciji da imaju zajednički cilj, ali samo kad je opstanak Sirije u pitanju, ali ne i opstanak aktuelnog sirijskog vođstva. Prema reakcijama Damaska, Moskve i Teherana videće se koliko je potez Erdogana bio "amaterski". Međutim, Moskva uglavnom ćuti i sve što je objavilo Ministarstvo iostranih poslova Rusije je saopštenje u kome stoji: "Pre svega, alarmantna je mogućnost dalje degradacije stanja u zoni sukoba, uključujući moguće popratne civilne žrtve i pogoršanje etničkih sukoba između Kurda i Arapa. Ministarstvo spoljnih poslova veruje da se sirijska kriza može rešiti samo na čvrstom temelju međunarodnog prava, kroz široki unutarsirijski dijalog, uz učešće svih etničkih i verskih grupa, uključujući i Kurde."

 Osuda sirijskog ministarstva spoljnih poslova je takođe čisto diplomatska izjava, koja je morala da usledi nakon ulaska turskih trupa na sirijsku teritoriju, dok, sa druge strane, sirijski mediji ne pridaju veliku pažnju akcijama turske vojske u Džarablusu. Ruski mediji su opširnije pratili zbivanja, ali ni približno koliko bi trebalo da je Rusija neposredno umešana u vojne aktivnosti na tom frontu. Za sada je teško zaključiti da li je napad turske vojske na Džarablus samostalna odluka Erdogana ili, ako je dogovorena, koji su je akteri u sirijskom sukobu aktivno podržali, a koji su je uzeli kao svršen čin i pripremaje buduće poteze na sirijskoj geopolitičkoj šahovskoj tabli.