EVROPA KAKVU SMO ZNALI VIŠE NE POSTOJI: Kako je pandemija korone promenila živote Evropljana (FOTO/VIDEO)
Pandemija koronavirusa promenila je život i navike Evropljana zauvek
Od prvog potvrđenog slučaja pre godinu dana u italijanskoj bolnici do praznih trgovina, restorana i stadiona u evropskim gradovima, životi Evropljana promenili su se zauvek.
ZVALI SU GA MISTER NJET I GROMKI GROM: Znate li koji ruski diplomata je bio strah i trepet Amerikancima (FOTO/VIDEO)
OTKRIVENO KOLIKO JE DOZA VAKCINA DOSAD PROIZVELA RUSIJA: Spasonosna cepiva u milionskim ciframa
NA ZEMLJI TOLIKO BUKE NISMO ČULI DECENIJAMA: Seizmolozi iz 33 zemlje otkrili neverovatno pojavu
Sve zemlje i sva društva su morala da prilagode svoja pravila i razmisle o svom društvenom životu. Morali smo se suočiti s nekim bolnim istinama i neočekivanim novostima u godini koja je promenila Evropu, piše BBC.
Španski lokdaun je bio među najstrožima u Evropi, kazala je Nekane Baluerka Lasa, naučnica s baskijskog sveučilišta. Izolacija je teško pala starijim ljudima, kao i porodicama s malim primanjima. Broj zaraza je pao, ali ekonomske posledice su velike. Gotovo polovina stanovnika Španije osetila je negativne uticaje na mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje.
Italijani su na početku od straha postali neuobičajeno poslušni, kaže dopisnik BBC-a Mark Louen. Oni su bili prvi na udaru virusa, prvi su svedočili kolapsu bolnica. S drugim talasom disciplina je popustila pa su se javili i prvi protesti protiv lokdauna.
Holanđani nisu ušli u lokdaun do decembra, ali kad je u januaru proglašen policijski čas izbili su neredi, kaže haška dopisnica BBC-a Ana Holigan. Neredi su se desili zbog međugeneracijskih napetosti i izbili su nakon skandala s dečjim dodatkom. Većina je prihvatila mere, ali one koji su već bili frustrirani dodatno je naljutilo kad su videli da vlada krši vlastita pravila.
Početna nemačka strategija s masovnim testiranjem je funkcionisala sve do jeseni kad je broj zaraza počeo naglo rasti, kaže dopisnica BBC-a iz Berlina Dženi Hil. Većina prihvata uvedene mere, ali postoje oni koji im se protive. Među njima su najčešće podbornici teorija zavera, protivnici vakcinisanja i krajnja desnica.
Slovenija je imala jedne od najstrožih mera u Evropi, a ipak je zabeležila i najviše stope smrtnosti, rekao je Gaj Delonej, dopisnik BBC-a za Balkan. Putovanja unutar države su bila zabranjena mesecima, prodavnice zatvorene, škola je bila onlajn. Epidemiolozi nisu složni oko objašnjenja za ovakvo širenje zaraze, ali stanovnici smatraju da su odgovorna privatna okupljanja.
Švedska je izbegavala lokdaun i strategiju temeljila na neobaveznim merama socijalne distance, kaže BBC-eva reporterka Medi Savaž. Javnost se na početku pridržavala preporuka, ali u drugom talasu je postala nemarnija. Tek krajem godine su ministri uveli čvršća ograničenja poput ograničavanja broja ljudi u prodavnicama, vozovima i autobusima.
Evropska unija nije bila spremna, iako u tome nije bila usamljena, kaže BBC-ev dopisnik Kevin Konoli. Uradila je šta je mogla, ali nije mogla uticati da sve zemlje imaju jednak pristup zaštitnoj opremi. Bogata Francuska je tu prošla puno bolje od siromašne Bugarske.
Problem sa vakcinama
Evropska komisija je preuzela na sebe program nabavke cepiva za sve članice Evropske unije. To je područje na kojem do sad nije imala nikakvo iskustvo i, kako sad stoje stvari, nije napravila odličan posao. Neuspeh u nabavci i raspodeli vakcina će stvoriti velike političke probleme.
U Mađarskoj je pao broj rođenih, kaže Nik Torp, dopisnik BBC-a iz Budimpešte. Pad se osetio od novembra do januara, a vlada se teši rastom broja sklopljenih brakova, kao i značajnim padom broja pobačaja.
U Švedskoj je zabeležen porast ateizma, kaže prof. Ingmar Skug. U Švedskoj živi 1,5 miliona ljudi koji su stariji od 70 godina, a vlasti su bile zabrinute da se oni neće moći da se brinu za sebe. Ali pokazalo se da to nije istina, samo deset posto umrlih nije imalo negovatelje.
Italijanski odliv mozgova je doživeo delomični preokret, kaže Mark Lounn. Ono što vladama nije uspelo uradila je pandemija, ali sad je izazov da se zadrže u zemlji.
Kevin Konoli iz Brisela kaže da je koncept otvorenih granica ugrađen u teologiju Evropske unije. Ideja je da putovanje od Pariza do Gdanjska ne bi trebala biti bitno drugačije od onog do Grenobla. Ali granice ne funkcionišu tokom pandemije. Alarmi su se oglasili kad su neke od članica zatvorile svoje granice, ali poslovi i putovanja su pretrpeli takve udarce da to više nije bilo ni bitno.
Gaj Delonej kaže da Slovenci poseduju više od 100.000 nekretnina u Hrvatskoj pa je ponuda vaučera od 200 evra imala mali uticaj na zadržavanje Slovenaca u svojoj zemlji. Takođe, postoji sumnja da su studenti doneli virus s letnjih putovanja.
Francuska je naglo prešla na internetsko poslovanje, kaže dopisnica BBC-a Lusi Viliamson. Dve trećine malih firmi u Francuskoj nisu poslovale onlajn, kao ni deo velikih firmi. Sad se sve promenilo, od naručivanja kafe iz kafića do prijave boravišta, sve se radi preko interneta.
Španci rade od kuće, barem za sad, kaže prof. Nekan Baluerka Lasa. Prelazak na takav rad je naglo postao raširen, ali misli da će se na kraju ipak postići ravnoteža između rada od kuće i iz kancelarije. Studenti već jednu nedelju provode na fakultetu, a drugu nedelju nastavu prate od kuće i već se žele potpuno vratiti u učionice.
Društvo bez fizičkog novca još uvek nije moguće, kaže dopisnica BBC-a iz Beča Betani Bel. Austrijanci vole da plaćaju gotovinom i nije neuobičajeno da kafići i prodavnice ne prihvaćaju kartice. Epidemija je to promenila, ali Austrijanci još uvek nisu spremni da pređu na plaćanje karticama, zaključuje BBC.
