ЕВРОПА КАКВУ СМО ЗНАЛИ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ: Како је пандемија короне променила животе Европљана (ФОТО/ВИДЕО)
Пандемија коронавируса променила је живот и навике Европљана заувек
Од првог потврђеног случаја пре годину дана у италијанској болници до празних трговина, ресторана и стадиона у европским градовима, животи Европљана променили су се заувек.
ЗВАЛИ СУ ГА МИСТЕР ЊЕТ И ГРОМКИ ГРОМ: Знате ли који руски дипломата је био страх и трепет Американцима (ФОТО/ВИДЕО)
ОТКРИВЕНО КОЛИКО ЈЕ ДОЗА ВАКЦИНА ДОСАД ПРОИЗВЕЛА РУСИЈА: Спасоносна цепива у милионским цифрама
НА ЗЕМЉИ ТОЛИКО БУКЕ НИСМО ЧУЛИ ДЕЦЕНИЈАМА: Сеизмолози из 33 земље открили невероватно појаву
Све земље и сва друштва су морала да прилагоде своја правила и размисле о свом друштвеном животу. Морали смо се суочити с неким болним истинама и неочекиваним новостима у години која је променила Европу, пише BBC.
Шпански локдаун је био међу најстрожима у Европи, казала је Некане Балуерка Ласа, научница с баскијског свеучилишта. Изолација је тешко пала старијим људима, као и породицама с малим примањима. Број зараза је пао, али економске последице су велике. Готово половина становника Шпаније осетила је негативне утицаје на ментално здравље, показало је истраживање.
Италијани су на почетку од страха постали неуобичајено послушни, каже дописник BBC-a Марк Лоуен. Они су били први на удару вируса, први су сведочили колапсу болница. С другим таласом дисциплина је попустила па су се јавили и први протести против локдауна.
Холанђани нису ушли у локдаун до децембра, али кад је у јануару проглашен полицијски час избили су нереди, каже хашка дописница BBC-a Ана Холиган. Нереди су се десили због међугенерацијских напетости и избили су након скандала с дечјим додатком. Већина је прихватила мере, али оне који су већ били фрустрирани додатно је наљутило кад су видели да влада крши властита правила.
Почетна немачка стратегија с масовним тестирањем је функционисала све до јесени кад је број зараза почео нагло расти, каже дописница BBC-a из Берлина Џени Хил. Већина прихвата уведене мере, али постоје они који им се противе. Међу њима су најчешће подборници теорија завера, противници вакцинисања и крајња десница.
Словенија је имала једне од најстрожих мера у Европи, а ипак је забележила и највише стопе смртности, рекао је Гај Делонеј, дописник BBC-a за Балкан. Путовања унутар државе су била забрањена месецима, продавнице затворене, школа је била онлајн. Епидемиолози нису сложни око објашњења за овакво ширење заразе, али становници сматрају да су одговорна приватна окупљања.
Шведска је избегавала локдаун и стратегију темељила на необавезним мерама социјалне дистанце, каже BBC-eva репортерка Меди Саваж. Јавност се на почетку придржавала препорука, али у другом таласу је постала немарнија. Тек крајем године су министри увели чвршћа ограничења попут ограничавања броја људи у продавницама, возовима и аутобусима.
Европска унија није била спремна, иако у томе није била усамљена, каже BBC-ev дописник Кевин Коноли. Урадила је шта је могла, али није могла утицати да све земље имају једнак приступ заштитној опреми. Богата Француска је ту прошла пуно боље од сиромашне Бугарске.
Проблем са вакцинама
Европска комисија је преузела на себе програм набавке цепива за све чланице Европске уније. То је подручје на којем до сад није имала никакво искуство и, како сад стоје ствари, није направила одличан посао. Неуспех у набавци и расподели вакцина ће створити велике политичке проблеме.
У Мађарској је пао број рођених, каже Ник Торп, дописник BBC-a из Будимпеште. Пад се осетио од новембра до јануара, а влада се теши растом броја склопљених бракова, као и значајним падом броја побачаја.
У Шведској је забележен пораст атеизма, каже проф. Ингмар Скуг. У Шведској живи 1,5 милиона људи који су старији од 70 година, а власти су биле забринуте да се они неће моћи да се брину за себе. Али показало се да то није истина, само десет посто умрлих није имало неговатеље.
Италијански одлив мозгова је доживео деломични преокрет, каже Марк Lounn. Оно што владама није успело урадила је пандемија, али сад је изазов да се задрже у земљи.
Кевин Коноли из Брисела каже да је концепт отворених граница уграђен у теологију Европске уније. Идеја је да путовање од Париза до Гдањска не би требала бити битно другачије од оног до Гренобла. Али границе не функционишу током пандемије. Аларми су се огласили кад су неке од чланица затвориле своје границе, али послови и путовања су претрпели такве ударце да то више није било ни битно.
Гај Делонеј каже да Словенци поседују више од 100.000 некретнина у Хрватској па је понуда ваучера од 200 евра имала мали утицај на задржавање Словенаца у својој земљи. Такође, постоји сумња да су студенти донели вирус с летњих путовања.
Француска је нагло прешла на интернетско пословање, каже дописница BBC-a Луси Вилиамсон. Две трећине малих фирми у Француској нису пословале онлајн, као ни део великих фирми. Сад се све променило, од наручивања кафе из кафића до пријаве боравишта, све се ради преко интернета.
Шпанци раде од куће, барем за сад, каже проф. Некан Балуерка Ласа. Прелазак на такав рад је нагло постао раширен, али мисли да ће се на крају ипак постићи равнотежа између рада од куће и из канцеларије. Студенти већ једну недељу проводе на факултету, а другу недељу наставу прате од куће и већ се желе потпуно вратити у учионице.
Друштво без физичког новца још увек није могуће, каже дописница BBC-a из Беча Бетани Бел. Аустријанци воле да плаћају готовином и није неуобичајено да кафићи и продавнице не прихваћају картице. Епидемија је то променила, али Аустријанци још увек нису спремни да пређу на плаћање картицама, закључује BBC.
