KREATOR VESNIKA SMRTI! ERDOGANOV ZET GOSPODAR SMRTONOSNIH DRONOVA: Ključni "igrač" u kreiranju bespilotne sile
Turska je postala jedna od retkih "dronovskih sila"
Sukob u Nagorno-Karabahu ponovo je svetu skrenuo pažnju ne samo na taj zapaljivi region, već i na tursko oružje koje se tamo koristi, a pre svega to su smrtonosni dronovi.
GRČKA ODLUČNA: Ograda na granici sa Turskom gotova do aprila
OGLASIO SE RAMZAN KADIROV: Lider Čečenije rekao šta misli o odsecanju glave profesoru u Parizu!
"ŠARLI EBDO" DIŽE FRANCUZE NA NOGE: Ustaju ceo Pariz i država, teroristi više neće odsecati glave!
Tvorac dronova je ni manje ni više nego jedan od zetova Redžepa Tajipa Erdogana - Seldžuk Bajraktar (41). Zahvaljujući njemu, Turska je postala jedna od retkih "dronovskih sila".
Bajraktarev otac Ozdemir je bio vlasnik jedna fabrike mašinskih delova, a bio je zainteresovan i za avioindustriju.
Očigledno je ljubav prema mašinama preneo i na sina koji je danas direktor njihove porodične fabrike "Bajkar Makina".
Inače, Ozdemir se neko vreme 90-ih se bavio i politikom i bio je blizak sa Redžepom Tajipom Erdoganom.
Porodica Bajraktar važi za izuzetno religioznu, pa je i to očigledno bio plus kada je Seldžuk zatražio ruku Erdoganove ćerke Sumeje 2016. godine, sa kojom je u braku od tada i imaju jednu ćerku.
Seldžuk Bajraktar je studirao elektrotehniku u Turskoj, a magistrirao na američkom Univerzitetu u Pensilvaniji, pa doktorirao na MIT-u, pisao je "Intersept".
Bajraktar je 2005. godine uspeo da uveri grupu turskih zvaničnika da prisustvuju maloj demonstraciji dronova lokalne proizvodnje.
U zemlju se vratio 2007. godine i posvetio proizvodnji bespilotnih letelica.
U vreme kada je Bajraktar predstavio svoj dron turskim zvaničnicima, birokrate u Ankari, posebno u tada moćnoj vojsci, smatrali su da je pametnije da se kupuje tehnologija od SAD-a i Izraela, umesto da nastave da je razvijaju na lokalnom nivou.
Međutim, ubrzo su shvatili da to nije najbolje rešenje. Naime, kako piše "Intersept", Turska je 2006. godine naručila deset nenaoružanih bespilotnih letelica modela Heron od Izraela, ali je Izraelu trebalo čak pet godina da ih Turskoj isporuči.
Ankara je tada optužila Izrael za namernu sabotažu motora i sistema za snimanje, pa je poslala dronove nazad na popravku u Izrael, što je opet potrajalo nekoliko godina.
Dronovima "Heron" koje je Turska naručila iz Izraela, prvo je upravljalo izraelsko osoblje, što je turske zvaničnike navelo da posumnjaju da se fotografije koje ove letelice prikupljaju potajno šalju u Izrael, za obaveštajnu službu te zemlje.
Potom je usledio težak incident. Naime, Turska i Izrael su 2010. godine prekinule sve diplomatske odnose, nakon izraelskog napada u kojem je stradalo devet turskih državljana koji su bili na brodu upućenom u Pojas Gaze.
Problem je nastao i sa Pentagonom, pa je Turska rešila da razvoj sopstvenih ubojitih bespilotnih letelica postane njen glavni prioritet.
To je pružilo priliku Bajraktaru, koji je isprva naišao na prepreke pre ulaska u svoj projekat, jer nije mogao da dobije dozvolu od vojske da testira svoje naoružane dronove.
"Intercept" tvrdi da su visoki oficiri turske vojske, koji su "često unapređivani ne na osnovu kompetencija, nego iskazivanja prezira prema islamskim praksama", pokazali nepoverenje, jer je u pitanje bila uključena jedna ovakva porodica kao što je Bajraktar, poznata po svojoj pobožnosti.
Međutim, tu je očigledno iskoristio kartu prijateljstva svoje porodice sa Erdoganom.
Bajraktar je iskoristio dobijenu šansu i uspeo da napravi dron "Bayraktar TB2" koji danas predstavlja ključni deo turskih vazdušnih operacija.
Taj dron može da leti 24 sata i dostigne visinu od sedam kilometara, ali se oslanja na zemaljske kontrolne stanice za komunikaciju. Može da nosi teret do 54 kilograma i može da se koristi i u izviđačkim i borbenim misijama.
Prema izveštajima turskih medija, ovaj dron se pokazao posebno smrtonosnim u Siriji i u napadima na kurdske snage u Iraku, kao i u Libiji, gde Turska podržava jednu od dve suprotstavljene vlade.
Kako navodi "Intersept", napadi, naročito oni na kurdske snage, stekli su veliku popularnost u zemlji i pretvorili su Bajraktarove dronove u neku vrstu "kulturološke ikone" zemlje.
Na nekim od dronova "TB2", sa obrnutim repom postavljenim iza propelerskog motora, može da se vidi čak i Erdoganov autogram.
Navodno ih u hangarima redovno posećuju guverneri turskog jugoistoka pogođenim pobunama kako bi se molili za njihovu efikasnost.
Milioni za dronove
Ono što je, međutim, mnogima zasmetalo jeste cena koju su turski poreski obezvnici morali da plate za ove dronove.
Primera radi, 2017. godine, svega nekoliko meseci nakon što je Bajraktar postao Erdoganov zet, Turska je od njegove fabrike za šest drona dala više od 36 miliona dolara.
I to se desilo u vreme kada su Erdogan i njegovi zvaničnici pozivali Turke da prodaju strane valute kako bi bar malo sprečili strmoglav pad turske lire.
Sada je Bajraktar ponovo u centru pažnje.
I dok je Turska negirala da njena vojska ratuje na strani Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah, Bajraktar se bez ustručavanja hvalio na društvenim mrežama podelivši snimke razaranja jermenskih tenkova pomoću njegovih dronova.
Bajraktar, inače ima i pilotsku dozvolu, a na društvenim mrežama često objavljuje snimke dronova i drugih proizvoda njegove porodične fabrike.
Za dronove mnogi stručnjaci kažu da bi mogli i da zamene mnogo skuplje borbene avione. Međutim, iako se Turska hvali dronovima "TB2", postoji jedan veliki problem, a to je što veliki deo delova za njih nabavlja iz zapadnih država.
