КРЕАТОР ВЕСНИКА СМРТИ! ЕРДОГАНОВ ЗЕТ ГОСПОДАР СМРТОНОСНИХ ДРОНОВА: Кључни "играч" у креирању беспилотне силе
Турска је постала једна од ретких "дроновских сила"
Сукоб у Нагорно-Карабаху поново је свету скренуо пажњу не само на тај запаљиви регион, већ и на турско оружје које се тамо користи, а пре свега то су смртоносни дронови.
ГРЧКА ОДЛУЧНА: Ограда на граници са Турском готова до априла
ОГЛАСИО СЕ РАМЗАН КАДИРОВ: Лидер Чеченије рекао шта мисли о одсецању главе професору у Паризу!
"ШАРЛИ ЕБДО" ДИЖЕ ФРАНЦУЗЕ НА НОГЕ: Устају цео Париз и држава, терористи више неће одсецати главе!
Творац дронова је ни мање ни више него један од зетова Реџепа Тајипа Ердогана - Селџук Бајрактар (41). Захваљујући њему, Турска је постала једна од ретких "дроновских сила".
Бајрактарев отац Оздемир је био власник једна фабрике машинских делова, а био је заинтересован и за авиоиндустрију.
Очигледно је љубав према машинама пренео и на сина који је данас директор њихове породичне фабрике "Бајкар Макина".
Иначе, Оздемир се неко време 90-их се бавио и политиком и био је близак са Реџепом Тајипом Ердоганом.
Породица Бајрактар важи за изузетно религиозну, па је и то очигледно био плус када је Селџук затражио руку Ердоганове ћерке Сумеје 2016. године, са којом је у браку од тада и имају једну ћерку.
Селџук Бајрактар је студирао електротехнику у Турској, а магистрирао на америчком Универзитету у Пенсилванији, па докторирао на МИТ-у, писао је "Интерсепт".
Бајрактар је 2005. године успео да увери групу турских званичника да присуствују малој демонстрацији дронова локалне производње.
У земљу се вратио 2007. године и посветио производњи беспилотних летелица.
У време када је Бајрактар представио свој дрон турским званичницима, бирократе у Анкари, посебно у тада моћној војсци, сматрали су да је паметније да се купује технологија од САД-а и Израела, уместо да наставе да је развијају на локалном нивоу.
Међутим, убрзо су схватили да то није најбоље решење. Наиме, како пише "Интерсепт", Турска је 2006. године наручила десет ненаоружаних беспилотних летелица модела Херон од Израела, али је Израелу требало чак пет година да их Турској испоручи.
Анкара је тада оптужила Израел за намерну саботажу мотора и система за снимање, па је послала дронове назад на поправку у Израел, што је опет потрајало неколико година.
Дроновима "Херон" које је Турска наручила из Израела, прво је управљало израелско особље, што је турске званичнике навело да посумњају да се фотографије које ове летелице прикупљају потајно шаљу у Израел, за обавештајну службу те земље.
Потом је уследио тежак инцидент. Наиме, Турска и Израел су 2010. године прекинуле све дипломатске односе, након израелског напада у којем је страдало девет турских држављана који су били на броду упућеном у Појас Газе.
Проблем је настао и са Пентагоном, па је Турска решила да развој сопствених убојитих беспилотних летелица постане њен главни приоритет.
То је пружило прилику Бајрактару, који је испрва наишао на препреке пре уласка у свој пројекат, јер није могао да добије дозволу од војске да тестира своје наоружане дронове.
"Интерцепт" тврди да су високи официри турске војске, који су "често унапређивани не на основу компетенција, него исказивања презира према исламским праксама", показали неповерење, јер је у питање била укључена једна оваква породица као што је Бајрактар, позната по својој побожности.
Међутим, ту је очигледно искористио карту пријатељства своје породице са Ердоганом.
Бајрактар је искористио добијену шансу и успео да направи дрон "Bayraktar ТБ2" који данас представља кључни део турских ваздушних операција.
Тај дрон може да лети 24 сата и достигне висину од седам километара, али се ослања на земаљске контролне станице за комуникацију. Може да носи терет до 54 килограма и може да се користи и у извиђачким и борбеним мисијама.
Према извештајима турских медија, овај дрон се показао посебно смртоносним у Сирији и у нападима на курдске снаге у Ираку, као и у Либији, где Турска подржава једну од две супротстављене владе.
Како наводи "Интерсепт", напади, нарочито они на курдске снаге, стекли су велику популарност у земљи и претворили су Бајрактарове дронове у неку врсту "културолошке иконе" земље.
На неким од дронова "ТБ2", са обрнутим репом постављеним иза пропелерског мотора, може да се види чак и Ердоганов аутограм.
Наводно их у хангарима редовно посећују гувернери турског југоистока погођеним побунама како би се молили за њихову ефикасност.
Милиони за дронове
Оно што је, међутим, многима засметало јесте цена коју су турски порески обезвници морали да плате за ове дронове.
Примера ради, 2017. године, свега неколико месеци након што је Бајрактар постао Ердоганов зет, Турска је од његове фабрике за шест дрона дала више од 36 милиона долара.
И то се десило у време када су Ердоган и његови званичници позивали Турке да продају стране валуте како би бар мало спречили стрмоглав пад турске лире.
Сада је Бајрактар поново у центру пажње.
И док је Турска негирала да њена војска ратује на страни Азербејџана у региону Нагорно-Карабах, Бајрактар се без устручавања хвалио на друштвеним мрежама поделивши снимке разарања јерменских тенкова помоћу његових дронова.
Бајрактар, иначе има и пилотску дозволу, а на друштвеним мрежама често објављује снимке дронова и других производа његове породичне фабрике.
За дронове многи стручњаци кажу да би могли и да замене много скупље борбене авионе. Међутим, иако се Турска хвали дроновима "ТБ2", постоји један велики проблем, а то је што велики део делова за њих набавља из западних држава.
