"SLEDI NAM MAJKA SVIH KRIZA": Ekonomista nadimka "Dr Propast" predvideo krah 2007. sada daje novu prognozu
Ekonomista "simpatičnog" nadimka Dr Propast koji je dobio kada je vrlo precizno predvideo finansijsku krizu 2007. sada ima novu, vrlo pesimističnu prognozu
Nurijel Rubini, ekonomisa koji je stekao nadimak Dr Propast, nakon što je vrlo precizno predvideo sled događanja u finansijskoj krizi 2007-2008. godine, sada je napisao članak za Project Syndicate u kojem je najavio "stagflacijsku krizu duga".
TRAGEDIJA! Mladić izboden na smrt jer čoveku nije pozajmio UPALJAČ: Čuli se stravični vrisci
"ZARAZITE SE KORONOM I ŽIVITE DUŽE": Objavljene sramne poruke premijera
(UZNEMIRUJUĆI SNIMAK) Taksista brutalno PRETUKAO ženu, napao je sa leđa i vukao je po trotoaru
U članku je, piše Jutarnji list, više pesimističan nego kad je najavljivao dramatičnu finansijsku krizu.
Sada je ključna Rubinijeva teza kako su godine stimulativne fiskalne i monetarne politike dovele globalnu ekonomiju na kolosek usporenog voza koji vozi prema kombinaciji usporenog privrednog rasta i visoke inflacije.
Takvu stagflaciju već smo videli, podsjeća Rubini, 1970ih ali smo sada sa njom suočeni u kombinaciji sa spiralom dugova, što će centralne banke dovesti u nemoguću poziciju.
Razvijene zemlje i tržišta u nastajanju ulaze na nepoznatu teritoriju sporog rasta i visoke inflacije u kombinaciji s ekstremnim stepenom zaduženosti. Tako nešto još nije zabeleženo u savremenog ekonomskoj istoriji jer, u pravilu, stagflacija ne dolazi uz krizu duga.
Za razliku od 2007. kada su finansijska kriza, odnosno krah kreditnog tržišta odveli ekonomiju u smeru deflacije, sada se uz fiskalne i monetarne stimulanse generiše inflacija koja uz ogromnu stopu dugova, pogotovo javnih, stvara "majku stagflacijskih dužničkih kriza u godinama koje dolaze“, napisao je Rubini.
On upozorava da će podsticajne finansijske i monetarne politike dovesti do naduvavanja imovinskih i kredignih balona.
Znakovi upozorenja u ovom trenutku više su nego očigledni: vrlo visoki odnosi cena i zarada na deonicama, niske premije rizika, naduvane vrednosti kuća i tehnološke imovine, iracionalni optimizam prema tzv SPAC kompanijama (special purpose acquisition companies), bujanje kripto sektora, korporativni dugovi visokih prinosa, kolateralizovane dužničke obaveze, private equity i "meme deonice“, spekulativna trgovina deonicama ne dnevnoj osnovi… Ovaj bum će u jednom trenutku, najavljuje Rubini, doživeti svoj „Minski trenutak“ (trenutni gubitak samopouzdanja na tržištima), a centralne banke biće prisiljene na zatezanje te – sledi lom.
Politike koje trenudno podstiču potrošačku inflaciju i stvaraju preduslove za stagflaciju čine ekonomiju izloženom celom nizu šokova. Ti šokovi mogu da iznenade sa više strana – iz smera obnovljenih protekcionizama ili balkanizacije lanaca snabdevanja, od starenja populacije kako u razvijenim zemljama tako i onima u razvoju, od imigracijskih restrikcija i povratka proizvodnje u regije s visokim cenama rada…
Poseban je problem u tome što su centralne banke već izgubile svoju nezavisnost jer se od njih očekuje monetizacija masivnih fiskalnih deficita kako bi odgodili krizu duga.
Kako su narasli javni i privatni dugovi, ekonomije su već u tzv. klopci duga. Iako inflacija raste centralne banke boje se da zategnu monetarnu politiku kako ne bi izazvali talas bankrota, te održavaju labavu monetarnu politiku, što vodi u inflaciju i duboku stagflaciju.
Rubini, koji se mahom bavio tržištima u razvoju upozorava da će upravo ona biti u većim problemima nego prezadužene razvijene zemlje.
Dok će razvijenim zemljama kao u 1970im inflacija barem smanjiti realnu vrednost dugova sa fiksnim prinosima, zemlje u razvoju sa dominantno dugovima u stranoj valuti biće u većoj opasnosti.
Uz to, inflacija će u jednom trenutku, kao i osećaj neizvesnosti, dovesti od širenja kamatnih spredova i povećanja premije na rizik.
Koliko će scenario biti loš teško je proceniti, ali Rubini veruje kako će rast indeksa mizerije (zbroj stopa inflacije i nezaposlenosti), tražiti odlučnu reakciju centralne banke za rezanje inflacije.
Poslednji guverner američkih Federalnih rezervi koji je u borbi protiv inflacije zaoštrio monetarnu politiku i dizao kamate bio je Pol Volker. On se sa inflacijom obračunavao početkom osamdesetih.
Posldica tog nužnog obračuna s inflacijom bila je recesija s dvostrukim dnom u Sjedinjenim Državama te dužnička kriza Latinske Amerike i drugih delova sveta, uključivši i SFRJ.
Problem je što su sada nivoi zaduženosti oko tri puta viši nego 1970ih pa bi anti-inflacijska akcija mogla da dovede do ekonomski depresije, odnosno nečeg mnogo težeg od obične recesije.
