"СЛЕДИ НАМ МАЈКА СВИХ КРИЗА": Економиста надимка "Др Пропаст" предвидео крах 2007. сада даје нову прогнозу
Економиста "симпатичног" надимка Др Пропаст који је добио када је врло прецизно предвидео финансијску кризу 2007. сада има нову, врло песимистичну прогнозу
Нуријел Рубини, економиса који је стекао надимак Др Пропаст, након што је врло прецизно предвидео след догађања у финансијској кризи 2007-2008. године, сада је написао чланак за Пројецт Syndicate у којем је најавио "стагфлацијску кризу дуга".
ТРАГЕДИЈА! Младић избоден на смрт јер човеку није позајмио УПАЉАЧ: Чули се стравични врисци
"ЗАРАЗИТЕ СЕ КОРОНОМ И ЖИВИТЕ ДУЖЕ": Објављене срамне поруке премијера
(УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМАК) Таксиста брутално ПРЕТУКАО жену, напао је са леђа и вукао је по тротоару
У чланку је, пише Јутарњи лист, више песимистичан него кад је најављивао драматичну финансијску кризу.
Сада је кључна Рубинијева теза како су године стимулативне фискалне и монетарне политике довеле глобалну економију на колосек успореног воза који вози према комбинацији успореног привредног раста и високе инфлације.
Такву стагфлацију већ смо видели, подсјећа Рубини, 1970их али смо сада са њом суочени у комбинацији са спиралом дугова, што ће централне банке довести у немогућу позицију.
Развијене земље и тржишта у настајању улазе на непознату територију спорог раста и високе инфлације у комбинацији с екстремним степеном задужености. Тако нешто још није забележено у савременог економској историји јер, у правилу, стагфлација не долази уз кризу дуга.
За разлику од 2007. када су финансијска криза, односно крах кредитног тржишта одвели економију у смеру дефлације, сада се уз фискалне и монетарне стимулансе генерише инфлација која уз огромну стопу дугова, поготово јавних, ствара "мајку стагфлацијских дужничких криза у годинама које долазе“, написао је Рубини.
Он упозорава да ће подстицајне финансијске и монетарне политике довести до надувавања имовинских и кредигних балона.
Знакови упозорења у овом тренутку више су него очигледни: врло високи односи цена и зарада на деоницама, ниске премије ризика, надуване вредности кућа и технолошке имовине, ирационални оптимизам према тзв СПАЦ компанијама (специал пурпосе acquisition цомпаниес), бујање крипто сектора, корпоративни дугови високих приноса, колатерализоване дужничке обавезе, привате equity и "меме деонице“, спекулативна трговина деоницама не дневној основи… Овај бум ће у једном тренутку, најављује Рубини, доживети свој „Мински тренутак“ (тренутни губитак самопоуздања на тржиштима), а централне банке биће присиљене на затезање те – следи лом.
Политике које тренудно подстичу потрошачку инфлацију и стварају предуслове за стагфлацију чине економију изложеном целом низу шокова. Ти шокови могу да изненаде са више страна – из смера обновљених протекционизама или балканизације ланаца снабдевања, од старења популације како у развијеним земљама тако и онима у развоју, од имиграцијских рестрикција и повратка производње у регије с високим ценама рада…
Посебан је проблем у томе што су централне банке већ изгубиле своју независност јер се од њих очекује монетизација масивних фискалних дефицита како би одгодили кризу дуга.
Како су нарасли јавни и приватни дугови, економије су већ у тзв. клопци дуга. Иако инфлација расте централне банке боје се да затегну монетарну политику како не би изазвали талас банкрота, те одржавају лабаву монетарну политику, што води у инфлацију и дубоку стагфлацију.
Рубини, који се махом бавио тржиштима у развоју упозорава да ће управо она бити у већим проблемима него презадужене развијене земље.
Док ће развијеним земљама као у 1970им инфлација барем смањити реалну вредност дугова са фиксним приносима, земље у развоју са доминантно дуговима у страној валути биће у већој опасности.
Уз то, инфлација ће у једном тренутку, као и осећај неизвесности, довести од ширења каматних спредова и повећања премије на ризик.
Колико ће сценарио бити лош тешко је проценити, али Рубини верује како ће раст индекса мизерије (зброј стопа инфлације и незапослености), тражити одлучну реакцију централне банке за резање инфлације.
Последњи гувернер америчких Федералних резерви који је у борби против инфлације заоштрио монетарну политику и дизао камате био је Пол Волкер. Он се са инфлацијом обрачунавао почетком осамдесетих.
Послдица тог нужног обрачуна с инфлацијом била је рецесија с двоструким дном у Сједињеним Државама те дужничка криза Латинске Америке и других делова света, укључивши и СФРЈ.
Проблем је што су сада нивои задужености око три пута виши него 1970их па би анти-инфлацијска акција могла да доведе до економски депресије, односно нечег много тежег од обичне рецесије.
