KRIZA U MAĐARSKOJ: Lekari odbijaju da rade, zdravstveni sistem pred kolapsom
Zakon koji definiše nove uslove rada usvojio je Parlament u oktobru 2020. godine
Nekoliko hiljada zaposlenih u mađarskim bolnicama dalo je otkaze, osuđujući nove državne ugovore o radu, ali je uprava u utorak pokušala da uveri da promene odluku tvrdeći da se Mađarska suočava s trećim talasom epidemije korona virusa.
Po saopštenju državne zdravstvene službe (OFKO) od utorka, 95 odsto od 110.000 zaposlenih potpisalo je nove ugovore pre roka, 1. marta, a preostalih 5.500 nije te je primorano da napusti svoja radna mesta.
Zoltan Jenei, šef OFKO-a, međutim, želeo je da ublaži zabrinutost, rekavši novinarima da zdravstvo, iako pod pritiskom zbog pandemije kovida-19, ipak i tako može da radi, čak i bolje nego do sada.
HOROR SCENA! Devojčica (13) sa svojim ocem šetala plažom: Nisu ni slutili na šta je mogla da nagazi - Zastrašujući prizor izazvao veliku diskusiju
PRVA REAKCIJA SARKOZIJA POSLE PRESUDE: Spreman sam da se žalim sve do Evropskog suda
BAJDEN OTKRIO: Do kraja maja imaćemo dovoljno vakcina za sve građane Amerike
Zakon koji definiše nove uslove rada usvojio je Parlament u oktobru 2020. godine.
Predviđeno je povećanje plata koje je premijer Viktor Orban pozdravio kao "bez presedana", uvedene su sankcije za mito koji pacijenti daju lekarima, što je uobičajena praksa u Mađarskoj.
Ali neke druge odredbe su razgnevile zaposlene koji smatraju da više neće dobijati bonuse, ili da im više neće biti dozvoljeno da rade i drugi posao, u privatnim klinikama.
U budimpeštanskoj bolnici u jednom od odeljenja samo je 20 odsto specijalista obnovilo ugovor, navodi se u pismu objavljenom na sajtu Teleks.
- Više ne možemo da radimo - priznao je šef lekara.
- Svetla su ugašena - reklo je osoblje jedinice za intenzivnu njegu u drugoj bolnici u glavnom gradu.
U izjavi, liberalni gradonačelnik Gergelji Karačonji je kritikovao Vladu zbog "ugrožavanja pruđanja zdravstvene zaštite usred virulentne epidemije".
Mađarski zdravstveni sistem pati od hronično nedovoljnog finansiranja, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), budžet tog sektora po stanovniku je samo polovina evropskog proseka.
