КРИЗА У МАЂАРСКОЈ: Лекари одбијају да раде, здравствени систем пред колапсом
Закон који дефинише нове услове рада усвојио је Парламент у октобру 2020. године
Неколико хиљада запослених у мађарским болницама дало је отказе, осуђујући нове државне уговоре о раду, али је управа у уторак покушала да увери да промене одлуку тврдећи да се Мађарска суочава с трећим таласом епидемије корона вируса.
По саопштењу државне здравствене службе (ОФКО) од уторка, 95 одсто од 110.000 запослених потписало је нове уговоре пре рока, 1. марта, а преосталих 5.500 није те је приморано да напусти своја радна места.
Золтан Јенеи, шеф ОФКО-а, међутим, желео је да ублажи забринутост, рекавши новинарима да здравство, иако под притиском због пандемије ковида-19, ипак и тако може да ради, чак и боље него до сада.
ХОРОР СЦЕНА! Девојчица (13) са својим оцем шетала плажом: Нису ни слутили на шта је могла да нагази - Застрашујући призор изазвао велику дискусију
ПРВА РЕАКЦИЈА САРКОЗИЈА ПОСЛЕ ПРЕСУДЕ: Спреман сам да се жалим све до Европског суда
БАЈДЕН ОТКРИО: До краја маја имаћемо довољно вакцина за све грађане Америке
Закон који дефинише нове услове рада усвојио је Парламент у октобру 2020. године.
Предвиђено је повећање плата које је премијер Виктор Орбан поздравио као "без преседана", уведене су санкције за мито који пацијенти дају лекарима, што је уобичајена пракса у Мађарској.
Али неке друге одредбе су разгневиле запослене који сматрају да више неће добијати бонусе, или да им више неће бити дозвољено да раде и други посао, у приватним клиникама.
У будимпештанској болници у једном од одељења само је 20 одсто специјалиста обновило уговор, наводи се у писму објављеном на сајту Телекс.
- Више не можемо да радимо - признао је шеф лекара.
- Светла су угашена - рекло је особље јединице за интензивну његу у другој болници у главном граду.
У изјави, либерални градоначелник Гергељи Карачоњи је критиковао Владу због "угрожавања пруђања здравствене заштите усред вирулентне епидемије".
Мађарски здравствени систем пати од хронично недовољног финансирања, а према Светској здравственој организацији (СЗО), буџет тог сектора по становнику је само половина европског просека.
