KRVAVA STAZA "SLOBODNOG" KURDISTANA: Šta ulazak Turske u Siriju znači za "kurdsko pitanje"?

Kurdi  su iranski narod nastanjen u jugozapadnoj Aziji. Njihovim matičnim područjima podrazumevaju se Horasan, Kurdistan i manje etničke enklave u središnjoj Anadoliji, a njihovim precima najčešće se smatra drevni iranski narod Medijaca. Reč "Kurd" datira iz kasnog sasanidskog odnosno ranog islamskog razdoblja i prvobitno se odnosila na celokupno stanovništvo sa Iranske visoravni koje karakteriše nomadski način života, dok se kasnije njeno značenje ograničilo na severnozapadna područja danas poznata kao Kurdistan. Većina Kurda su muslimani (suniti i šiiti), a postoje i manje zajednice jezida, jarsana, hrišćana i zoroastrijanaca. 

KURDI OTKRILI PRAVI MOTIV: Turci su ušli u Siriju da nas očiste

Kurdsko pitanje

Od gušenja alevitskih pobuna iz 1930-ih, kurdska politička situacija u Turskoj bila je relativno mirna sledećih pola veka. Turska nije učestvovala u Drugom svetskom ratu i uspešno je očuvala svoju spoljnopolitičku neutralnost sve do početka 1950-ih godina kada se okreću Zapadnom svetu i ulaze u NATO kao važan geostrateški partner. Sjedinjene Države i drugi zapadni saveznici Turske nisu previše marili zbog ugroženih prava etničkih manjina u toj zemlji, što je krajem 1970-ih godina rezultiralo osnivanjem ekstremističkih marksističkih i nacionalističkih organizacija među kojima se posebno ističe Radnička stranka Kurdistana (PKK).

OKRŠAJ SIRIJACA I KURDA OHRABRIO ANKARU? Visoki turski obaveštajac tajno posetio Damask

Nakon što se francuski mandat u Levantu 1946. godine raspao na Liban i Siriju (ne računajući severne delove koje je prigrabila Turska), većina starosedilačkih Kurda završila je pod granicama novostvorene Sirijske Arapske Republike. S obzirom da je novostvorena arapska država svoj nacionalni identitet gradila na panarapskoj ideologiji egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, Kurdi su se našli u podređenom položaju u odnosu na arapsku većinu ali oružani sukobi ili progoni nisu zabeleženi.

Situacija Kurda počela se popravljati tokom 1960-ih, 1970-ih i 1980-ih godina što je rezultiralo nizom versko-političkih promena u Siriji, ali i širom regije. Godine 1961. raspuštena je Ujedinjena Arapska Republika koja se sastojala od Sirije i Egipta pa panarapsko raspoloženje počinje da bledi na sirijskoj političkoj sceni, a 1970. godine na vlast dolazi Hafez al-Asad koji je pripadao manjinskoj verskoj grupi alevita  zbog čega se odnos prema Kurdima značajno popravio.

RADIKALNI POSTUPCI: Turska povukla ambasadora iz Austrije

Nakon što je 1979. godine Sadam Husein pučem prisvojio vlast u Iraku odnosno Iranske revolucije, Sirija okreće leđa Iraku i priklanja se tradicionalnom kurdskom savezniku Iranu na čije je čelo stupio šiitski ajatolah Ruholah Homeini. Tokom 1980-ih i 1990-ih godina zbog sukoba PKK-a u Turskoj i Sadamovih progona, stotine hiljada Kurda pronašlo je utočište u Siriji gde njihov status nije rešen do današnjeg dana.

Kao i u slučaju Turske i Iraka, Kurdi su najveća etnička manjina u Siriji i čine približno 10% ukupnog stanovništva, odnosno oko dva miliona ljudi. Najviše ih živi u severoistočnim delovima zemlje  koji odgovaraju geografskom području Kurdistana tj. u sirijskoj pokrajini al-Hasakah. Značajniji gradovi te pokrajine u kojima Kurdi čine veliki deo stanovništva su Kamišli i al-Hasakah, a osim severnih delova zemlje vredi izdvojiti i najveće sirijske gradove Damask i Alep koji broje desetine hiljada kurdskog stanovništva.

NOVE TENZIJE: Turska granatira KURDSKE POLOŽAJE U SIRIJI

Većina sirijskih Kurda su sunitski muslimani (šafijski i hanefijski ogranci), dok manjinu čine šiitski alaviti i aleviti, zatim hrišćani, i oko 12.000 jezida. Jedini službeni jezik u zemlji je arapski kojim govori većina miroljubivo asimilovanih Kurda na jugozapadu zemlje, a najzastupljenije kurdsko narečje na severoistočku jeste kurmandži. Prema službenim američkim izvorima, većina Kurda u Siriji bilo da je reč o starosedeocima ili pridošlicama više se identifikuje kroz plemenski identitet nego kurdski ili sirijski nacionalizam. Relativno miran suživot s većinskim arapskim stanovništvom kao i kulturološka povezanost između dva naroda doprineli su većem poverenju Kurda u sirijske vlasti.

ZAVRŠENA BITKA ZA HASAKU? Kurdi i Sirijci zaustavili krvoproliće (MAPA)

Kurdi su dokazali svoju hrabrost protiv džihadista Islamske države , a u tom procesu, stvorena je autonomna zona na severu Sirije. Ali njihov napredak je uznemirilo Tursku, i Ankara je u sredu poslala tenkove preko granice protiv ID-a, i zahtevala da se Kurdi povuku sa nedavno preuzetih teritorija.

Tenzije između Turske i Kurda zadale su problem kome je NATO saveznik. Da li SAD pomažu svoju saveznicu i drugu vojsku NATO-a Tursku ili pomažu Kurde na severu Sirije i samim tim omogućuju formiranje Slobodnog Kurdistana što se Turcima nikako ne sviđa. Turci i Kurdi dolaze u sve otvoreniju konfrontaciju na severu Sirije, ali i na jugu i jugoistoku Turske.

TOTALNO UNIŠTENJE: Pogledajte rezultate delovanja RUSKIH RAKETA protiv militanata IS-a! (FOTO/VIDEO)

Kurdi su najznačajnija etnička grupa na Bliskom istoku, naseljavaju teritoriju koja se proteže preko teritorije Turske, Sirije, Iraka i Irana. Oni broje oko 30 miliona ljudi širom regiona, uključujući oko 2 miliona u Siriji. Samim tim oni predstavljaju osetljivo pitanje i problem koji ni jedna od ovih država ne bi želela da oseti na "svojoj koži".

Kurdi u sve četiri zemlje patili su tokom istorije zbog marginalizacije, podstičući težnje za nezavisnost ili autonomiju. Sirijski Kurdi, čine 10 odsto stanovništva zemlje.

HAOS NA SIRIJSKOM NEBU: U bombardovanje Džabarlusa se uključili i AMERIČKI AVIONI

Vodeća sirijska kurdska partija, poznatija i kao PYD, imala je koristi od prećutnog pakta o nenapadanju sa Asadom od početka rata, prvih meseci, kada se sirijska vojska povukla iz većeg dela severoistočne Sirije zbog borbe protiv pobunjenika u drugim delovima zemlje, dopuštajući Kurdima da se probiju u zonu predviđene autonomije.

PYD je naoružano krilo, Narodne zaštitne jedinice, ili YPG, koji je kasnije proširio borbu za ovu oblast protiv Islamske države uz podršku komandosa SAD i američku vazdušnu podršku. Kurdi su napredovali ka zapadu u proteklih godinu i po dana, a ranije ovog meseca zauzeli su grad Manbij, tačku od ključne važnosti, i raskrsnicu puteva od strateške važnosti za region. Kurdi sada kontrolišu oko 50 kilometara (30 milja) od sirijske severne granice sa Turskom.

OGLASIO SE KREMLJ: Duboko smo zabrinuti zbog TURSKIH DEJSTAVA U SIRIJI

PYD, je sada u savezu sa arapskim borcima i ima podršku SAD kao i Sirijskih demokratskih snaga. Oni su gurnuli džihadiste daleko od turske granice i napreduju prema Raki, glavnom gradu samoproklamovanog Islamskog kalifata.

Pobeda na bojnom polju donela je sve izraženiju zapadnu podršku. Danas SAD, Britanija, Francuska i Nemačka imaju specijalne snage infiltrirane sa sirijskim Kurdima. Izvori iz SAD ukazuju da njihovih 300 komandosa savetuju kurdske borce. Nijedna druga grupa u Siriji nije dobila ni blizu tog nivoa podršku Zapada.

MISIJA SE NASTAVLJA: Ruski brodovi ostaju u SIRIJI do septembra

Prvi sukob sa Asadovim snagam

Prošle nedelje, Kurdi su se sukobili sa vladinim trupama u Hasakehu. Potom su usledili napadi sirijskih vazdušnih snaga. To je dovelo do toga da su SAD poslale avione u podršku Kurdima ne konfrontirajući se direktno sa sirijskim i ruskim snagama. Kurdi su uz podršku Amerikanaca tako uspeli da na kratko primoraju sirijske snage na povlačenje.

Turska posmatra PYD kao produžetak Kurdistanske radničke partije, odnosno PKK, koja je vodila tri decenije pobune na jugoistoku Turske. Turska takođe strahuje od uspona autonomne kurdske zone duž svoje granice, te je zahtevala da se PYD povuče istočno od Eufrata.

ŠAMAR TURSKIM VLASTIMA: Džihadisti su do juče išli na PIKNIKE po ISTANBULU! (VIDEO)

PYD ima zategnute odnose sa sirijskim pobunjenicima koji se bore da svrgnu legitimnog predsednika Bašara al Asada. Poznato je da je Turska vodeći sponzor sirijskih pobunjenika.

Kurdske snage nizale su uspehe tokom sukoba. PYD je u martu proglasio da će insistirati na federalnom uređenju države nakon rata u Siriji. Kurdi se već duže vreme zalažu za podelu Sirije.

"INDEPENDENT" TVRDI: Za HEMIJSKI NAPAD kod Damaska odgovorna FRANCUSKA OBAVEŠTAJNA SLUŽBA

I Damask i Ankara duboko su suprotstavljeni kurdskom predlogu, stoga je teško da se pronađe rešenje koje bi odgovaralo svim stranama u sukobu. Samo nekoliko dana nakon što su sirijski ratni avioni bombardovali kurdske položaje u Hasakehu, Turska je objavila da bi Asad trebao da zadrži funkciju tokom političke tranzicije u Siriji, i time je omekšala svoje prethodno insistiranje na tome da se on povuče odmah.

Turska invazija

U sredu su turski tenkovi i specijalne jedinice krenule preko granice, pomažući silu od 1.500 sirijskih pobunjenika u napredovanju prema pograničnom gradu Džarablusu. Cilj je navodno bio da se džihadisti IS-a oteraju sa tog graničnog punkta. Međutim Kurdi smatraju da im to nije bio glavni cilj već da sa tih položaja Turci udaraju i imaju kontrolu nad Kurdima, samim tim bi pokrenuli ofanzivu prema kurdskim borcima u cilju eliminacije kurdske opasnosti u Siriji, a sve pod parolom borbe protiv džihadista.

BAJDEN PRETI KURDIMA: Ne idite preko EUFRATA, IZGUBIĆETE PODRŠKU!

Turska ponovo zahteva od Kurda da se povuku istočno od Eufrata, i potpredsednik Džo Bajden je u poseti Turskoj izjavio da je zabrinut zbog rastuće snage Kurda i tom prilikom im je zapretio da nikako ne idu zapadno od reke Eufrat jer će ukoliko to učine izgubiti podršku Amerike koju su do sada imali.

Irak "zvezda vodilja" kurdskog pitanja

U severnom Iraku, povlačenjem iranske podrške za kurdske pobunjenike tokom 1970. konačno je označen trenutak prepuštanja Kurda na milost i nemilost Sadamu Huseinu, čije snage su prema kasnijim američkim procenama ubile desetine hiljada njih u naredne dve decenije, uključujući i ubijanje otrovnim gasom.

SAD, koje su tada podržavale Sadama u iransko-iračkom ratu, nisu imale ništa protiv Sadama, niti su potezale to pitanje.

DŽIHADISTI KAO GLINENI GOLUBOVI: Sirijska vojska ih je "SKIDALA" jednog po jednog! (VIDEO)

Danas Kurdi na severu Iraka uživaju izvesnu vrstu autonomije za kojom sirijski Kurdi decenijama unazad žude. Kurdska vlada je smeštena u Irbilu, i uvek posmatraju kakvi su odnosi između Turske i Irana, ali i odnosi između Rusije i SAD.