LAZANSKI IZ SIRIJE: Nekoliko hiljada godina civilizacije pokopano je ovde u 21. veku
U starom gradu nema cele kuće. Uništene su sve crkve, sem jedne džamije, stotine dućana je srušeno, piše novinar Politike Miroslav Lazanski koji se trenutno nalazi u Siriji.
“Primirje koje je juče proglašeno, to jest produženo, u Alepu pre podne, teroristi Nusra fronta i Islamske države u istočnom delu grada nisu poštovali. Šest jakih eksplozija odjeknulo je u zapadnim kvartovima Alepa. Na punktu gde se, u skladu sa pozivom vlade, očekivao slobodan izlazak civila iz istočnog dela grada niko se nije pojavio. Ni teroristi kojima je vlada garantovala zadržavanje ličnog naoružanja i slobodan put ka mestu koje odaberu. Vlada je u te svrhe poslala autobuse na koridore za izlazak iz istočnog Alepa, ali su posle deset sati čekanja otišli prazni. Niko nije izašao ni pripadnici Nusre fronta i IS ne dozvoljavaju civilima izlazak sa područja koje oni kontrolišu.
U međuvremenu, oko 14 sati na poznatom putu Kastelo, koji vodi ka delovima grada koje obezbeđuje IS, ranjen je Valid Hanaja, dopisnik kanala Vesti, sirijske televizije. Pogođen je u nogu snajperskim metkom. Od ruskih novinara, koji imaju pancire, šlemove i pištolje, koje istina diskretno nose, saznajem da su u okolini Alepa ranjena i dva ruska vojnika savetnika. Iznad grada na prilično velikoj visini leteli su sirijski borbeni avioni i bacili pet bombi srednje snage po obodima naselja...
Tokom prepodneva obišao sam dve linije dodira pripadnika Nusre fronta i IS sa vladinim snagama. U starom gradu nema nijedne cele kuće. Uništene su sve crkve, ostala je samo jedna džamija, hiljade malih dućana je srušeno, nakrivljeno i ruinirano. Gomile krša i šuta, đubreta i kartona, plastičnih i limenih boca, pokidane instalacije, izbušeni zidovi, novi prolazi kroz nove katakombe. I mačke koje se leno šunjaju tim haosom u avetinjskoj tišini. Poneki zvuk dopire iz zgrade, kao da neko pretura i pomera, pa nešto škripi u toj gomili lima i šuta. Tu i tamo iz mračne garaže u kojima se tek naziru likovi, ili polusrušenog dućana sa ostavljenim drvenim rafovima za robu pojavi se vojnik sirijske armije da kaže mom vodiču dokle dalje možemo da idemo. U nešto većoj garaži dva su sovjetska oklopna vozila BMP-1. Kako bi oni manevrisali uskim uličicama starog suka, meni nije jasno. Možda i ne treba da manevrišu.
'To što ste čuli, to nisu mačke, to su teroristi, tu su odmah iza ovih prepreka, nema ni 15 metara odavde', kaže vojnik sa zavojem oko šake. Mlad momak ispijenog lica i usahlih očiju, u izbledeloj uniformi, upozorava me da moram pretrčati sagnut brisani prostor, jer snajperisti vrebaju. I zaista, na otvorenim usecima ulica i uličica postavljeni su veliki panoi da zaklone vidik teroristima snajperistima. I taj brisani prostor doživljavam kao obećani dan, posle dva sata provlačenja kroz katakombe od uništenog starog jezgra Alepa. Nekoliko hiljada godina civilizacije pokopano je ovde u 21. veku...
U drugom delu grada između predivnih kamenih vila od žućkastog mermera, kakvih nema ni na Dedinju, ušančio se tenk T-55. Odmah pored leži mrtav terorista. Srednjih godina, sa dugom kosom i bradom, ubijen je u četvrtak rano ujutru kada je Nusra front izvršio proboj i zauzeo prve kuće u ovom kvartu. Snage sirijske vojske i milicije Hezbolaha su posle 10 časova kontranapadom oslobodile to područje. Na predivnim visinama tek poneka oštećenja.
Po podne me je u gradskoj kući primio guverner provincije Alep, gospodin Hasan Dajib i pričao o budućim planovima za grad, naravno, kada se rat završi. Meni zapadni deo Alepa deluje prekrasno i sada, mogu da zamislim kako je to bilo pre rata. Zapravo, cela Sirija nastoji da živi kao da rata i nema. Na putu gde su teroristi udaljeni manje od kilometar sa sa obe strane saobraćajnice zaustaviće vas policijska patrola sa radarom i ako ste prekoračili brzinu platićete kaznu. Država brine da svi njeni građani dobiju tačno na vreme plate i penzije. One nisu velike, čak isu jako male, ali su redovne i pored rata. Što je još zanimljivije, u delovima Sirije, koje drže teroristi IS i Nusra fronta, plate i penzije su redovno isplaćuju. Država odredi čoveka koji sedne u autobus i sa vrećom para ode u Raku, glavno mesto terorista. Za tog čoveka teroristi znaju, oni ga čekaju, uzmu svojih 20 odsto, a ostatak se podeli narodu. I svi zadovoljni, država pokazuje da brine o svim građanima ma gde se nalazili, teroristi dobiju 20 odsto i još ne moraju da hrane stanovništvo koje kontrolišu. I tako to ide od 2012. godine.
Na Alepo je pao mrak, agregati za struju brundaju, u hotelu internata ima, pa nema, samo na recepciji. Odjeknulo je nekoliko tenkovskih granata. I ovo primirje neće uspeti."
Vesti iz Sirije i Iraka možete pročitati OVDE.
