"Legla sam da spavam, a onda sam osetila da mi neko sa rupama na glavi SEDI NA GRUDIMA. Počeo je HOROR"
Sablasnih stvari nema samo u horor filmovima - dešavaju se i sasvim običnim ljudima u sasvim običnim situacijama.
Ovo je jedna od tih i zbog nje ćete se od užasa naježiti od glave do pete.
"Odrasla sam u Torontu u Kanadi, a roditelji su mi poreklom iz Azije. Sve do moje 18. godine svake godine bismo par puta otišli u posetu mojoj rodbini, a kada sam napunila 18, preselila sam se tamo.
Mlada majka je pronašla MRTVOG MUŽA, a ono što joj je napisao ju je POTPUNO SLOMILO (FOTO/VIDEO)
ŠOK! Kopao je zemlju sa decom kada je pronašao LJUDSKE KOSTI, misli i da tačno zna i čije su
Dok smo bili u poseti, odseli bismo u kući mog deke koji je tada imao oko 80 godina.
Redovno bismo svi otišli na popodnevni odmor i dremali. Moja soba imala je četiri ogledala, po jedno na svakom zidu, i svi okrenuti jedni prema drugima. Moj deda je verovao u anđele i demone i govorio mi da su tako razmeštena ogledala portal za duhove. Svoje prvo natprirodno iskustvo doživela sam baš u toj sobi.
Dremala sam, a onda sam se odjednom probudila. Nisam nikako mogla da se pomerim, čak nisam mogla ni da otvorim oči, a opet sam videla sve. Nešto mi je sedelo na grudima. Bila je to tamna figura – bez usta, očiju i nosa. Umesto njih, imala je samo šupljine. Prsti su joj bili kao grančice. Ne znam zašto, ali sam pretpostavila da je u pitanju žensko.
Samo je piljila u mene. Znala sam da me gleda direktno u oči, iako je umesto njih imala rupe. Nije htela da ustane, samo mi je nemo sedela na grudima, a iz minuta u minut sve sam teže disala. Budući da sam već imala iskustva sa paralizom sna, znala sam da treba da promrdam prste na nogama i rukama i da ću uskoro povratiti kontrolu nad telom. Od tada više nisam spavala u toj sobi.
Kao što sam već rekla, sa 18 godina sam iz Toronta otišja u jugoistočnu Aziju. Sve do tada, nikada nisam ni razmišljala previše o natprirodnim stvarima – prethodni događaj sam pripisala paralizi sna. Redovno sam gledala horor filmove, a nikada mi nije palo na pamet da ću i ja jednom imati pravi horor događaj.
Kada sam se preselila, krenula sam na fakultet. Jedne večeri dogovorila sam se sa kolegama da odemo na večeru. Odvezli smo se odvojeno – ja u svojim kolima a njih dvojica su se vozili iza mene, pošto sam ih ja vodila do restorana. Stigli smo i dok smo prilazili restoranu, jedan od njih pitao me je da li mi je nedavno umrla neka ženska rođaka.
Jedino čega sam mogla da se setim jeste moja baka, ali ona je umrla kada sam imala devet godina. Rekla sam mu da mi niko skoro nije preminuo, i zainteresovala se zašto me je to pitao. Rekao mi je da je, dok smo se vozili, video da pored mene sedi neka ženska osoba.
Taj kolega je inače bio poznat po tome što ima “treće oko”, odnosno prozor u spiritualni svet. Rekao mi je da je ta žena išla za mnom i kroz restoran, i da je stajala kraj našeg stola dok smo večerali. Kako mi je rekao, izgledala je kao da je iz 19. veka, imala je dugačku spavaćicu, crne svilene rukavice i dugačku crnu kosu. Nisam imala pojma o čemu priča.
Nakon izvesnog vremena, počela sam da zaboravljam na nju. Nikada nisam osetila njeno prisustvo, pa sam zaključila da, čak i ukoliko postoji, sigurno mora biti dobar duh.
Nekih šest meseci nakon događaja u restoranu, počela sam da patim od nesanice. Nisam imala problem sa tim da zaspim, ali sam se konstantno budila više puta u toku noći, što mi se ranije nije dešavalo. Postajala sam anksiozna i preumorna, i nikako nisam mogla da nađem odgovarajuću pozu za spavanje.
Jedne noći, osetila sam snažan poriv da spavam na podu. Spavala sam u suprotnom smeru od toga kako bih spavala na krevetu. Noge su mi bile okrenute ka zidu i prozoru, a glava ka vratima. Ubrzo sam utonula u dubok san. Osetila sam kao da me neko ćuška po ramenu. Ignorisala sam to, ali pritisak je postajao sve jači i jači, sve dok me to što me je guralo bukvalno nije prevrnulo. Nisam mogla da otvorim oči niti da pomerim nijedan deo tela. Iako biste pomislili da je u pitanju paraliza sna, znam da nije to – osetila sam je više puta i ovo iskustvo nije bilo ni nalik tome.
Kao što rekoh, nisam mogla da pomerim ni delić tela, a mislim da se taj duh, ili šta god bilo u pitanju, naljutio što sam legla na pod i blokirala mu put. Osetila sam da me je nešto zgrabilo za nožne članke i da me vuče ka prozoru. U jednom trenutku bukvalno sam videla kako mi duh napušta telo. Osetila sam da duh odlazi do moje mame da zatraži pomoć, ali ona ništa nije čula, niti je mogla da oseti da je moj duh budi.
S naporom sam se skoncentrisala i postupila kao i uvek u paralizi sna. Pomerala sam prvo nožne prste pa prste na rukama, i uskoro sam nekako došla sebi. Probudila sam se oblivena znojem. Od tada više nikada nisam legla na pod, niti osetila da me bilo šta ćuška u snu".
