"Легла сам да спавам, а онда сам осетила да ми неко са рупама на глави СЕДИ НА ГРУДИМА. Почео је ХОРОР"
Сабласних ствари нема само у хорор филмовима - дешавају се и сасвим обичним људима у сасвим обичним ситуацијама.
Ово је једна од тих и због ње ћете се од ужаса најежити од главе до пете.
"Одрасла сам у Торонту у Канади, а родитељи су ми пореклом из Азије. Све до моје 18. године сваке године бисмо пар пута отишли у посету мојој родбини, а када сам напунила 18, преселила сам се тамо.
Млада мајка је пронашла МРТВОГ МУЖА, а оно што јој је написао ју је ПОТПУНО СЛОМИЛО (ФОТО/ВИДЕО)
ШОК! Копао је земљу са децом када је пронашао ЉУДСКЕ КОСТИ, мисли и да тачно зна и чије су
Док смо били у посети, одсели бисмо у кући мог деке који је тада имао око 80 година.
Редовно бисмо сви отишли на поподневни одмор и дремали. Моја соба имала је четири огледала, по једно на сваком зиду, и сви окренути једни према другима. Мој деда је веровао у анђеле и демоне и говорио ми да су тако размештена огледала портал за духове. Своје прво натприродно искуство доживела сам баш у тој соби.
Дремала сам, а онда сам се одједном пробудила. Нисам никако могла да се померим, чак нисам могла ни да отворим очи, а опет сам видела све. Нешто ми је седело на грудима. Била је то тамна фигура – без уста, очију и носа. Уместо њих, имала је само шупљине. Прсти су јој били као гранчице. Не знам зашто, али сам претпоставила да је у питању женско.
Само је пиљила у мене. Знала сам да ме гледа директно у очи, иако је уместо њих имала рупе. Није хтела да устане, само ми је немо седела на грудима, а из минута у минут све сам теже дисала. Будући да сам већ имала искуства са парализом сна, знала сам да треба да промрдам прсте на ногама и рукама и да ћу ускоро повратити контролу над телом. Од тада више нисам спавала у тој соби.
Као што сам већ рекла, са 18 година сам из Торонта отишја у југоисточну Азију. Све до тада, никада нисам ни размишљала превише о натприродним стварима – претходни догађај сам приписала парализи сна. Редовно сам гледала хорор филмове, а никада ми није пало на памет да ћу и ја једном имати прави хорор догађај.
Када сам се преселила, кренула сам на факултет. Једне вечери договорила сам се са колегама да одемо на вечеру. Одвезли смо се одвојено – ја у својим колима а њих двојица су се возили иза мене, пошто сам их ја водила до ресторана. Стигли смо и док смо прилазили ресторану, један од њих питао ме је да ли ми је недавно умрла нека женска рођака.
Једино чега сам могла да се сетим јесте моја бака, али она је умрла када сам имала девет година. Рекла сам му да ми нико скоро није преминуо, и заинтересовала се зашто ме је то питао. Рекао ми је да је, док смо се возили, видео да поред мене седи нека женска особа.
Тај колега је иначе био познат по томе што има “треће око”, односно прозор у спиритуални свет. Рекао ми је да је та жена ишла за мном и кроз ресторан, и да је стајала крај нашег стола док смо вечерали. Како ми је рекао, изгледала је као да је из 19. века, имала је дугачку спаваћицу, црне свилене рукавице и дугачку црну косу. Нисам имала појма о чему прича.
Након извесног времена, почела сам да заборављам на њу. Никада нисам осетила њено присуство, па сам закључила да, чак и уколико постоји, сигурно мора бити добар дух.
Неких шест месеци након догађаја у ресторану, почела сам да патим од несанице. Нисам имала проблем са тим да заспим, али сам се константно будила више пута у току ноћи, што ми се раније није дешавало. Постајала сам анксиозна и преуморна, и никако нисам могла да нађем одговарајућу позу за спавање.
Једне ноћи, осетила сам снажан порив да спавам на поду. Спавала сам у супротном смеру од тога како бих спавала на кревету. Ноге су ми биле окренуте ка зиду и прозору, а глава ка вратима. Убрзо сам утонула у дубок сан. Осетила сам као да ме неко ћушка по рамену. Игнорисала сам то, али притисак је постајао све јачи и јачи, све док ме то што ме је гурало буквално није преврнуло. Нисам могла да отворим очи нити да померим ниједан део тела. Иако бисте помислили да је у питању парализа сна, знам да није то – осетила сам је више пута и ово искуство није било ни налик томе.
Као што рекох, нисам могла да померим ни делић тела, а мислим да се тај дух, или шта год било у питању, наљутио што сам легла на под и блокирала му пут. Осетила сам да ме је нешто зграбило за ножне чланке и да ме вуче ка прозору. У једном тренутку буквално сам видела како ми дух напушта тело. Осетила сам да дух одлази до моје маме да затражи помоћ, али она ништа није чула, нити је могла да осети да је мој дух буди.
С напором сам се сконцентрисала и поступила као и увек у парализи сна. Померала сам прво ножне прсте па прсте на рукама, и ускоро сам некако дошла себи. Пробудила сам се обливена знојем. Од тада више никада нисам легла на под, нити осетила да ме било шта ћушка у сну".
