LUKAŠENKO GUBI VLAST POSLE 26 GODINA? Leđa mu okrenula i ruska elita, a sada je prvi put u velikoj opasnosti
Rusija je tradicionalno bila donor beloruske vlade, ali sada su njihovi ekonomski odnosi zategnutiji nego ikad i Moskva je uskratila Lukašenku veoma potrebnu finansijsku podršku
Po prvi put od protesta tokom predsedničke trke 2010. Belorusi konačno imaju pravu šansu da svrgnu s vlasti "poslednjeg evropskog diktatora". Raspoloženje u zemlji, uoči predsedničkih izbora zakazanih za 9. avgust, okrenulo se protiv predsednika Aleksandra Lukašenka, koji je na vlasti već 26 godina, a sada hoće i šesti mandat.
REKORDNO VISOKE TEMPERATURE NA ARKTIKU: Na jednom mestu izmereno zaprepašćujućih 38 stepeni!
SEVAJU VARNICE IZMEĐU DVE SUPERSILE: Kina danonoćno vrši tajna nuklearna testiranja, obaveštajne službe SAD imaju dokaze
ŠOKANTNI PODACI: Otkrivena mreža od 30.000 pedofila u Nemačkoj, policija formira specijalnu grupu istražitelja
Da se klima promenila pokazuju masovni protesti u Belorusiji. Prošlog četvrtka je hiljade antivladinih demonstranata u Minsku oformilo ljudski lanac dug nekoliko kilometara, uzvikujući "Psiho 3%", frazu koja se odnosi na onlajn anketu koja je pokazala da je podrška 65-godišnjem diktatoru svega tri odsto.
Ovaj slogan je toliko uznemirio Lukašenka da je sledećeg dana naredio gašenje svih veza mobilne telefonije širom zemlje i poslao policiju da rasteruje mirne demonstrante i novinare, navodi “Dojče vele”. Od tada su se čak i vojnici i službe bezbednosti priključile pokretu, što pokazuju njihove fotografije na društvenim mrežama sa znakom “Psiho 3%”.
“Dojče vele” ističe da su proteste i sveopšte nezadovoljstvo u zemlji podstakli kriza korona virusa i teška ruka vlasti. Podrška diktatoru opala je zbog njegovih mera – bolje rečeno njihovih izostanka – u vezi pandemije korona virusa. Pristup Belorusije uvelike se razlikovao od onog u drugim evropskim zemljama, a kako ukazuje “Juronjuz” ulog su bili životi njenih stanovnika.
Krajem juna broj zaraženih u Belorusiji, zemlji koja broji devet miliona stanovnika, poredio se sa kineskom provincijom Hubej koja ima populaciju od 60 miliona. Belorusija trenutno ima oko 60.000 obolelih, što je visoka brojka za zemlju od devet miliona. Kina je danas na 22. mestu po broju obolelih u svetu, sa ukupno 83.512 zaraženih, podaci su Worldofmeters.info. Istovremeno, Belorusija je na 25. mestu sa 61.475 inficiranih.
A Lukašenko za takvo stanje krivi žrtve i kritikuje zaražene medicinske radnike. Ovakve reakcije neizbežno su pogodile njegovu ionako ne baš zavidnu reputaciju. Već su čuvene njegove preporuke o lečenju korona virusa votkom i saunom. Lukašenko nije odustao ni od vojne parade povodom Dana pobede 9. maja, na kojoj je učestvovalo na hiljade vojnika i veterana.
Čak se i njegove pristalice sada pitaju koliko je on razuman i da li mogu očekivati od njega da će u budućnosti biti uračunljiv. Lukašenko se pravdao teškim ekonomskim uslovima koje bi restriktivne mere dodatno pogoršale.
- Šta ćemo jesti? – upitao je on.
U Belarusiji, navodi “Juronjuz”, to nije retoričko pitanje. A predsednikova retorika se pojačala uoči izbora – do sada je pretio rasterivanjem demonstranata oružjem, hapsio ih, šokirao izjavama da “žena ne može biti predsednik Belorusije” i napadao svoje rivale na izborima.
Beloruska policija je uhapsila bivšeg bankara i kandidata na predsedničkim izborima Viktora Babarika (56), pod sumnjom u finansijske prekršaje. Stotine ljudi su se potom okupile u centru Minska u znak protesta zbog njegovog hapšenja.
Babariko je nekad bio šef Belgazprombanke, podružnice ruskog “Gasproma”. Uhapšen je i njegov sin Eduard zbog neplaćanja poreza, a ukupno je pritvoreno 20 ljudi zbog povezanosti sa istragom Belgazprombanka. Neki od njih svedočili su protiv Babarika koji je, kako navodi DW, sakupio 430.000 potpisa za svoju kandidaturu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatražila je da se uhapšeni odmah oslobode.
- Belorusi traže demokratske izbore – podvukla je ona.
Analitičari kažu da je ovo hapšenje politički motivisano i da je bivši bankar najjači Lukašenkov protivnik na izborima.
- Babariko je nova figura opozicije, brzo je postao veoma popularan. Lukašenku su popustili nervi – ističe politički analitičar Aleksander Klaskovski.
- Ovo je veoma nesmotren potez – slaže se Vitalij Šklijarov sa Univerziteta Harvard.
stiče se hapšenje popularnog vlogera Sergeja Tihanovskog (41), koji je između ostalog poznat i po tome što je Lukašenka nazvao bubašvabom. “Moskov tajms” podseća da je početkom juna ugledni lider opozicije Mikola Statkevič (63) osuđen na 15 dana zatvora zbog kršenja javnog reda. Njegova žena Svetlana rekla je da je on u ponedeljak ponovo zatvoren na još 15 dana.
Statkevič je izazvao Lukašenka na izborima još 2010, ali je tada osuđen na šest godina zatvora. Pušten je 2015. i zabranjeno mu je da učestvuje na novim izborima. Neki kandidati na izborima, poput Statkeviča, proveli su svoje vreme u zatvoru a nijedan glas opozicioni glas nije dobio mesto u parlamentu na izborima 2019.
Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) nije priznala nijedne izbore u Belorusiji kao slobodne i pravične još od 1995. – Lukašenko vlada bivšom sovjetskom republikom od 1994.
Hapšenje opozicije, demonstranata, posrnula ekonomija i umanjivanje opasnosti od pandemije govore da Lukašenku nije ostalo mnogo u njegovom arsenalu javnog uticaja.
- To je postao eksplozivni koktel – kaže za “Gardijan” Valerija Kostjugova, urednica “Našeg mnenja” iz Minska.
– Fokus je sada na ovim izborima i nadama da će se Belorusi nekako rešiti Lukašenka i njegovog sistema.
Takođe, mladi Belorusi su politički aktivni i traže promene. Čitava generacija koja je rođena nakon što je Lukašenko izabran za predsednika 1994. sada ima pravo na glasanje. Starija generacija, rođena između 1940-1950, prolazi, a propaganda bazirana na alatkama iz posleratnog perioda ne “pali” kod nove generacije, ukazuje “Juronjuz”. Celokupno društvo je postalo digitalno, pa staromodne metode uticaja na javno menje više ne funkcionišu.
Izgleda da je stanje u zemlji dojadilo čak i generaciji rođenoj od 1960-1980, koja se često opisivala kao apolitična.
Kandidatura Babarika pokazuje da je Lukašenkom nezadovoljna i beloruska elita, ističe “Gardijan”. Nakon što se decenijama držao van politike, Babariko je ove godine odlučio da se kandiduje za predsednika zbog “totalno neodgovornog” odgovora vlasti na zdravstvenu krizu.
- Vlada je izgubila kontakt sa stvarnošću. Odgovor na Kovid-19 apsolutni je dokaz toga. Oni misle da će Belorusija koja je poslednjih godina živela tiho i krotko tako i nastaviti. Ali zemlja za koju su mislili da postoje je nestala – rekao je Babariko.
Lukašenku je leđa okrenula čak i ruska elita, preokupirana sopstvenim problemima. Rusija je tradicionalno bila donor beloruske vlade, ali sada su njihovi ekonomski odnosi zategnutiji nego ikad i Moskva je uskratila Lukašenku veoma potrebnu finansijsku podršku u trenutku kad mu je najpotrebnija.
Stoga je Lukašenko primoran na očajničke mere, odnosnu primenu sile, kako bi se još jednom izborio za svoju fotelju.
Na samoj ivici šestog mandata, Lukašenko će se ovaj put suočiti sa pravim izborima, ističe “Gardijan”. Podrška – koja je na izborima 1994. iznosila 80 odsto – sada je daleko manja. Opozicija navodi da je njegov rejting u javnosti kolapsirao.
- Mogu skoro da garantujem da Lukašenko ima manje od 50 odsto. To je ono što ove izbore čini jedinstvenima – rekao je Babariko.
Sam Lukašenko je već proglasio da Belorusija neće imati revoluciju.
- Ja vidim sve. Glavne stvari nisu za brigu. Neće biti puča u ovoj zemlji. Neće biti Majdana – rekao je on prošle nedelje, odnoseći se na revoluciju u Ukrajini iz 2014.
Analitičari kažu da njegovi pokušaji da normalizuje odnose sa Zapadom, posebno tokom perioda tenzija s Rusijom koja pritišće Minsk na integraciju u “jedinstvenu državu”, mogu ublažiti potencijalno obrušavanje na neistomišljenike, ali da će njegova želja za političkim opstankom uvek biti na prvom mestu, ukazuje “Gardijan”.
Lukašenko će verovatno “ukrasti” i šesti manda. Ipak, veličina protesta pokazuje da njegova vladavina slabi. Ukoliko bi evropski političari pokazali solidarnost sa političkim zatvorenicima i pritvorenim novinarima, uz rastuće nezadovoljstvo u zemlji Lukašenku sledeći put ne bi bilo tako lako da sprovodi svoju diktaturu, smatra DW.
