ЛУКАШЕНКО ГУБИ ВЛАСТ ПОСЛЕ 26 ГОДИНА? Леђа му окренула и руска елита, а сада је први пут у великој опасности
Русија је традиционално била донор белоруске владе, али сада су њихови економски односи затегнутији него икад и Москва је ускратила Лукашенку веома потребну финансијску подршку
По први пут од протеста током председничке трке 2010. Белоруси коначно имају праву шансу да свргну с власти "последњег европског диктатора". Расположење у земљи, уочи председничких избора заказаних за 9. август, окренуло се против председника Александра Лукашенка, који је на власти већ 26 година, а сада хоће и шести мандат.
РЕКОРДНО ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ НА АРКТИКУ: На једном месту измерено запрепашћујућих 38 степени!
СЕВАЈУ ВАРНИЦЕ ИЗМЕЂУ ДВЕ СУПЕРСИЛЕ: Кина даноноћно врши тајна нуклеарна тестирања, обавештајне службе САД имају доказе
ШОКАНТНИ ПОДАЦИ: Откривена мрежа од 30.000 педофила у Немачкој, полиција формира специјалну групу истражитеља
Да се клима променила показују масовни протести у Белорусији. Прошлог четвртка је хиљаде антивладиних демонстраната у Минску оформило људски ланац дуг неколико километара, узвикујући "Психо 3%", фразу која се односи на онлајн анкету која је показала да је подршка 65-годишњем диктатору свега три одсто.
Овај слоган је толико узнемирио Лукашенка да је следећег дана наредио гашење свих веза мобилне телефоније широм земље и послао полицију да растерује мирне демонстранте и новинаре, наводи “Дојче веле”. Од тада су се чак и војници и службе безбедности прикључиле покрету, што показују њихове фотографије на друштвеним мрежама са знаком “Психо 3%”.
“Дојче веле” истиче да су протесте и свеопште незадовољство у земљи подстакли криза корона вируса и тешка рука власти. Подршка диктатору опала је због његових мера – боље речено њихових изостанка – у вези пандемије корона вируса. Приступ Белорусије увелике се разликовао од оног у другим европским земљама, а како указује “Јуроњуз” улог су били животи њених становника.
Крајем јуна број заражених у Белорусији, земљи која броји девет милиона становника, поредио се са кинеском провинцијом Хубеј која има популацију од 60 милиона. Белорусија тренутно има око 60.000 оболелих, што је висока бројка за земљу од девет милиона. Кина је данас на 22. месту по броју оболелих у свету, са укупно 83.512 заражених, подаци су Worldofmeters.info. Истовремено, Белорусија је на 25. месту са 61.475 инфицираних.
А Лукашенко за такво стање криви жртве и критикује заражене медицинске раднике. Овакве реакције неизбежно су погодиле његову ионако не баш завидну репутацију. Већ су чувене његове препоруке о лечењу корона вируса вотком и сауном. Лукашенко није одустао ни од војне параде поводом Дана победе 9. маја, на којој је учествовало на хиљаде војника и ветерана.
Чак се и његове присталице сада питају колико је он разуман и да ли могу очекивати од њега да ће у будућности бити урачунљив. Лукашенко се правдао тешким економским условима које би рестриктивне мере додатно погоршале.
- Шта ћемо јести? – упитао је он.
У Беларусији, наводи “Јуроњуз”, то није реторичко питање. А председникова реторика се појачала уочи избора – до сада је претио растеривањем демонстраната оружјем, хапсио их, шокирао изјавама да “жена не може бити председник Белорусије” и нападао своје ривале на изборима.
Белоруска полиција је ухапсила бившег банкара и кандидата на председничким изборима Виктора Бабарика (56), под сумњом у финансијске прекршаје. Стотине људи су се потом окупиле у центру Минска у знак протеста због његовог хапшења.
Бабарико је некад био шеф Белгазпромбанке, подружнице руског “Гаспрома”. Ухапшен је и његов син Едуард због неплаћања пореза, а укупно је притворено 20 људи због повезаности са истрагом Белгазпромбанка. Неки од њих сведочили су против Бабарика који је, како наводи DW, сакупио 430.000 потписа за своју кандидатуру.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен затражила је да се ухапшени одмах ослободе.
- Белоруси траже демократске изборе – подвукла је она.
Аналитичари кажу да је ово хапшење политички мотивисано и да је бивши банкар најјачи Лукашенков противник на изборима.
- Бабарико је нова фигура опозиције, брзо је постао веома популаран. Лукашенку су попустили нерви – истиче политички аналитичар Александер Класковски.
- Ово је веома несмотрен потез – слаже се Виталиј Шклијаров са Универзитета Харвард.
стиче се хапшење популарног влогера Сергеја Тихановског (41), који је између осталог познат и по томе што је Лукашенка назвао бубашвабом. “Москов тајмс” подсећа да је почетком јуна угледни лидер опозиције Микола Статкевич (63) осуђен на 15 дана затвора због кршења јавног реда. Његова жена Светлана рекла је да је он у понедељак поново затворен на још 15 дана.
Статкевич је изазвао Лукашенка на изборима још 2010, али је тада осуђен на шест година затвора. Пуштен је 2015. и забрањено му је да учествује на новим изборима. Неки кандидати на изборима, попут Статкевича, провели су своје време у затвору а ниједан глас опозициони глас није добио место у парламенту на изборима 2019.
Организација за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС) није признала ниједне изборе у Белорусији као слободне и правичне још од 1995. – Лукашенко влада бившом совјетском републиком од 1994.
Хапшење опозиције, демонстраната, посрнула економија и умањивање опасности од пандемије говоре да Лукашенку није остало много у његовом арсеналу јавног утицаја.
- То је постао експлозивни коктел – каже за “Гардијан” Валерија Костјугова, уредница “Нашег мнења” из Минска.
– Фокус је сада на овим изборима и надама да ће се Белоруси некако решити Лукашенка и његовог система.
Такође, млади Белоруси су политички активни и траже промене. Читава генерација која је рођена након што је Лукашенко изабран за председника 1994. сада има право на гласање. Старија генерација, рођена између 1940-1950, пролази, а пропаганда базирана на алаткама из послератног периода не “пали” код нове генерације, указује “Јуроњуз”. Целокупно друштво је постало дигитално, па старомодне методе утицаја на јавно мење више не функционишу.
Изгледа да је стање у земљи дојадило чак и генерацији рођеној од 1960-1980, која се често описивала као аполитична.
Кандидатура Бабарика показује да је Лукашенком незадовољна и белоруска елита, истиче “Гардијан”. Након што се деценијама држао ван политике, Бабарико је ове године одлучио да се кандидује за председника због “тотално неодговорног” одговора власти на здравствену кризу.
- Влада је изгубила контакт са стварношћу. Одговор на Ковид-19 апсолутни је доказ тога. Они мисле да ће Белорусија која је последњих година живела тихо и кротко тако и наставити. Али земља за коју су мислили да постоје је нестала – рекао је Бабарико.
Лукашенку је леђа окренула чак и руска елита, преокупирана сопственим проблемима. Русија је традиционално била донор белоруске владе, али сада су њихови економски односи затегнутији него икад и Москва је ускратила Лукашенку веома потребну финансијску подршку у тренутку кад му је најпотребнија.
Стога је Лукашенко приморан на очајничке мере, односну примену силе, како би се још једном изборио за своју фотељу.
На самој ивици шестог мандата, Лукашенко ће се овај пут суочити са правим изборима, истиче “Гардијан”. Подршка – која је на изборима 1994. износила 80 одсто – сада је далеко мања. Опозиција наводи да је његов рејтинг у јавности колапсирао.
- Могу скоро да гарантујем да Лукашенко има мање од 50 одсто. То је оно што ове изборе чини јединственима – рекао је Бабарико.
Сам Лукашенко је већ прогласио да Белорусија неће имати револуцију.
- Ја видим све. Главне ствари нису за бригу. Неће бити пуча у овој земљи. Неће бити Мајдана – рекао је он прошле недеље, односећи се на револуцију у Украјини из 2014.
Аналитичари кажу да његови покушаји да нормализује односе са Западом, посебно током периода тензија с Русијом која притишће Минск на интеграцију у “јединствену државу”, могу ублажити потенцијално обрушавање на неистомишљенике, али да ће његова жеља за политичким опстанком увек бити на првом месту, указује “Гардијан”.
Лукашенко ће вероватно “украсти” и шести манда. Ипак, величина протеста показује да његова владавина слаби. Уколико би европски политичари показали солидарност са политичким затвореницима и притвореним новинарима, уз растуће незадовољство у земљи Лукашенку следећи пут не би било тако лако да спроводи своју диктатуру, сматра DW.
