Merkelova prisiljena na tvrd kurs prema migrantima: Odbacila politiku otvorenih granica

Nemačka kancelarka Angela Merkel uspela je da očuva vladu, ali njena politika ruku pruženih za prihvat izbeglica sada je prošlost i kancelarka je prisiljena na tvrd politički kurs.

Prethodne dve sedmice bile su sudbonosne za nemačku kancelarku. I više od toga, bili su to dani ogorčene borbe za osnovni pravac evropske izbegličke politike.

Pobedile su snage koje igraju na kartu izolacije. Pobedili su oni političari koji žele da spreče ljude da ubuduće krenu na opasni put preko Mediterana. Oni koji su za pojačanu zaštitu na granicama, ali i kampove u Severnoj Africi. Tamo će izbeglice da čekaju dok se ne ustanovi da li ih u Evropi uopšte žele, zato što imaju pravo na azil ili zato što su potrebni kao radna snaga.

Čak i unutar Evrope, ubuduće će se upravljati čvršćom rukom, a izbeglice će, teoretski, biti smeštane u izbegličke centre odnosno kampove. Njihovi slučajevi biće obrađivani brzo, a neželjeni gosti odmah će biti vraćani nazad.

Veliki su to planovi. Njih je Angela Merkel prošle sedmice u mukotrpnim pregovorima dogovorila sa svojim evropskim kolegama. Ona na taj način odbacuje svoju dosadašnju politiku otvorenih granica. To su planovi zbog kojih je njen ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer na kraju ipak popustio.

Time je nemačka vlada ipak sačuvana od raspada. To je dobra vest - ne samo za Nemačku, već i za Evropu.

Snaga Nemačke kao faktora stabilnosti veoma je važna, zbog toga je Merkelovoj uspelo da tako brzo organizuje samit EU na kome su dogovorene osnovne smernice nove evropske migracione i azilantske politike. Akutna kriza tako je okončana, ali pravi odgovor na izazove nije pronađen, tu se ne bi trebalo zavaraviti.

U kojoj će to severnoafričkoj zemlji da budu izgrađeni prihvatni centri? Dosadašnje reakcije tih zemalja pretežno su negativne. 

Najnovije slike iz Alžira jasno pokazuju šta može da se desi: na hiljade izbeglica, uključujući i decu i trudnice, poslate su doslovno u pustinju. One tamo umiru na temperaturi od skoro 50 stepeni u hladu, žedne i izgladnele. U Libanu, recimo, već sada ima više izbeglica nego u čitavoj Evropi - i to je takođe deo istine o evropskoj politici izolacije od izbeglica.

Čak i u Evropskoj uniji trenutno ima više pitanja nego odgovora. Ni tu nije jasno u kojoj bi to zemlji trebalo da budu podignuti kampovi. Koje su vlade zaista spremne da ublaže teret pod kojim grcaju Italija i Grčka - zemlje sa najdužim spoljnim granicama i, shodno tome, zemlje s najvećim brojem izbeglica?

Rešenje SPASILO MERKELOVU! Na sastanku postignut dogovor: Zehofer ostaje ministar

Angela Merkel se već tri godine bori za humanu izbegličku politiku. A sada je, zbog raspoloženja u njenoj sopstvenoj zemlji, zbog nove konstelacije političkih stranaka, situacije u Evropi i konačno zbog spora s koalicionim partnerom CSU, prisiljena na tvrd politički kurs.

Kako sada da prihvati istu ideju u drugom pakovanju? Ideja je izgradnja centara van državne teritorije, tačnije u uskom graničnom pojasu između Nemačke i Austrije.

Ambiciozni plan predviđa da se tu kroz nekoliko dana utvrdi da li je došljak već registrovan u nekoj drugoj zemlji EU - recimo Italiji ili Grčkoj - te da, ako jeste, bude vraćen tamo. Ali to samo ako se Italija ili Grčka slože, a do sada nisu. Ako se ne slože, da se vrati u Austrijušto Beč strogo odbija.

Sve je još na dugom štapu.