Меркелова присиљена на тврд курс према мигрантима: Одбацила политику отворених граница

Немачка канцеларка Ангела Меркел успела је да очува владу, али њена политика руку пружених за прихват избеглица сада је прошлост и канцеларка је присиљена на тврд политички курс.

Претходне две седмице биле су судбоносне за немачку канцеларку. И више од тога, били су то дани огорчене борбе за основни правац европске избегличке политике.

Победиле су снаге које играју на карту изолације. Победили су они политичари који желе да спрече људе да убудуће крену на опасни пут преко Медитерана. Они који су за појачану заштиту на границама, али и кампове у Северној Африци. Тамо ће избеглице да чекају док се не установи да ли их у Европи уопште желе, зато што имају право на азил или зато што су потребни као радна снага.

Чак и унутар Европе, убудуће ће се управљати чвршћом руком, а избеглице ће, теоретски, бити смештане у избегличке центре односно кампове. Њихови случајеви биће обрађивани брзо, а нежељени гости одмах ће бити враћани назад.

Велики су то планови. Њих је Ангела Меркел прошле седмице у мукотрпним преговорима договорила са својим европским колегама. Она на тај начин одбацује своју досадашњу политику отворених граница. То су планови због којих је њен министар унутрашњих послова Хорст Зехофер на крају ипак попустио.

Тиме је немачка влада ипак сачувана од распада. То је добра вест - не само за Немачку, већ и за Европу.

Снага Немачке као фактора стабилности веома је важна, због тога је Меркеловој успело да тако брзо организује самит ЕУ на коме су договорене основне смернице нове европске миграционе и азилантске политике. Акутна криза тако је окончана, али прави одговор на изазове није пронађен, ту се не би требало заваравити.

У којој ће то северноафричкој земљи да буду изграђени прихватни центри? Досадашње реакције тих земаља претежно су негативне. 

Најновије слике из Алжира јасно показују шта може да се деси: на хиљаде избеглица, укључујући и децу и труднице, послате су дословно у пустињу. Оне тамо умиру на температури од скоро 50 степени у хладу, жедне и изгладнеле. У Либану, рецимо, већ сада има више избеглица него у читавој Европи - и то је такође део истине о европској политици изолације од избеглица.

Чак и у Европској унији тренутно има више питања него одговора. Ни ту није јасно у којој би то земљи требало да буду подигнути кампови. Које су владе заиста спремне да ублаже терет под којим грцају Италија и Грчка - земље са најдужим спољним границама и, сходно томе, земље с највећим бројем избеглица?

Решење СПАСИЛО МЕРКЕЛОВУ! На састанку постигнут договор: Зехофер остаје министар

Ангела Меркел се већ три године бори за хуману избегличку политику. А сада је, због расположења у њеној сопственој земљи, због нове констелације политичких странака, ситуације у Европи и коначно због спора с коалиционим партнером ЦСУ, присиљена на тврд политички курс.

Како сада да прихвати исту идеју у другом паковању? Идеја је изградња центара ван државне територије, тачније у уском граничном појасу између Немачке и Аустрије.

Амбициозни план предвиђа да се ту кроз неколико дана утврди да ли је дошљак већ регистрован у некој другој земљи ЕУ - рецимо Италији или Грчкој - те да, ако јесте, буде враћен тамо. Али то само ако се Италија или Грчка сложе, а до сада нису. Ако се не сложе, да се врати у Аустријушто Беч строго одбија.

Све је још на дугом штапу.