STVARI IZMIČU KONTROLI, MILIONI ĆE UMRETI?! Stručnjaci predviđaju HAOS - problem su Rusija i Ukrajina?!
Naučnici zaključuju da će cene hrane porasti od 60 do 100 odsto, ako se situacija u svetu nastavi.
Ako troškovi poljoprivredne proizvodnje nastave da rastu tokom 2023. godine zbog rasta cena energenata i đubriva, to bi, u kombinaciji sa ograničenjima uvoza hrane iz Rusije i Ukrajine, moglo da znači da će hrana biti skuplja od 60 do 100 odsto nego 2021. godine, Britanci, a nemački naučnici zaključuju u radu objavljenom prošlog decembra u časopisu Nature Food.
Tačnije, njihove procene su da će drastične cene hrane potencijalno stvoriti između 61 i 107 miliona ljudi u svetu koji su zvanično neuhranjeni, ali i nešto mnogo gore - između 416 hiljada i milion i 100 hiljada dodatnih smrti povezanih sa lošim navikama u ishrani.
Ova HRANA GREJE: Evo koje NAMIRNICE su idealne za HLADNE, jesenje dane, jačaju i OPORAVLJAJU organizam
KARDIOLOG preporučuje TRI NAMIRNICE: Ova HRANA je od presudnog značaja za JAK IMUNITET i zdravlje SRCA
KOLIKO ĆE JOŠ POSKUPETI HRANA? Za kilo pilećeg filea više para nego za svinjski but, ministar: Držimo stvari pod kontrolom
Era jeftine hrane, zaključuje ovaj list, je završena i to bi moglo imati nesagledive posledice za sve one u lancu koji imaju manje mogućnosti da obezbede sopstvenu ishranu, a posebno će biti ugroženi stanovnici subsaharske Afrike, gde će se povećavati razlike među ljudima i državama.
List ističe da je nauka do sada retko analizirala na koji način rastuće cene energenata i ograničenja uvoza utiču na inflaciju, niti kakve posledice mogu imati na ljude u pogledu ishrane, a da bi došli do konačnih brojki, naučnici su predvideli četiri različita scenarija počev od od onog gde cene ostaju na nivou 2020/2021. do scenarija u kome dolazi do drastičnog povećanja cena energenata u kombinaciji sa nastavkom uvoznih ograničenja.
Istraživanja su pokazala da poskupljenje energenata, a samim tim i poskupljenje poljoprivredne proizvodnje, imaju daleko veće posledice na rast cena hrane nego ograničenja uvoza.
Prvi, objašnjava se, čini poljoprivrednu proizvodnju izuzetno skupom jer zavisi od goriva, grejanja, mehanizacije i đubriva, dok se značaj ograničenja uvoza pšenice iz Rusije i Ukrajine, tvrde, često precenjuje.
List tvrdi da zvanična statistika pokazuje da ruski i ukrajinski izvoz pšenice u globalnoj proizvodnji pšenice i žitarica uopšte učestvuju samo sa 7,6 odnosno 3,6 odsto, a da je kompletna trenutna svetska zaliha pšenice jednaka petogoodišnjoj količini ruskog i ukrajinskog izvoza, što svetu daje dovoljno vremena da se pripremi i izvrši suštinske promene u načinu proizvodnje hrane.
Uz to, era jeftine hrane, upozorava se, imala je brojne mane - veliki broj gojaznih ljudi i značajan negativan uticaj na klimatske promene, pa se period inflacije može posmatrati kao šansa za napredak kroz smanjenu upotrebu štetnih đubriva, smanjenje rasipanja hrane, ali i prilika za inovacije.
- Svi oni koji teže da se što pre vrate modelu iz 2021. propuštaju priliku za napredak, napominje list, koji predlaže koordinisane i organizovane akcije kako bi svet što lakše i što brže prebrodio krizu i izmišljaju nove modele proizvodnje hrane. U svetu ima dovoljno hrane, ali je upitno koliko će ljudi moći da priušte - zaključuje list.
