СТВАРИ ИЗМИЧУ КОНТРОЛИ, МИЛИОНИ ЋЕ УМРЕТИ?! Стручњаци предвиђају ХАОС - проблем су Русија и Украјина?!
Научници закључују да ће цене хране порасти од 60 до 100 одсто, ако се ситуација у свету настави.
Ако трошкови пољопривредне производње наставе да расту током 2023. године због раста цена енергената и ђубрива, то би, у комбинацији са ограничењима увоза хране из Русије и Украјине, могло да значи да ће храна бити скупља од 60 до 100 одсто него 2021. године, Британци, а немачки научници закључују у раду објављеном прошлог децембра у часопису Натуре Food.
Тачније, њихове процене су да ће драстичне цене хране потенцијално створити између 61 и 107 милиона људи у свету који су званично неухрањени, али и нешто много горе - између 416 хиљада и милион и 100 хиљада додатних смрти повезаних са лошим навикама у исхрани.
Ова ХРАНА ГРЕЈЕ: Ево које НАМИРНИЦЕ су идеалне за ХЛАДНЕ, јесење дане, јачају и ОПОРАВЉАЈУ организам
КАРДИОЛОГ препоручује ТРИ НАМИРНИЦЕ: Ова ХРАНА је од пресудног значаја за ЈАК ИМУНИТЕТ и здравље СРЦА
КОЛИКО ЋЕ ЈОШ ПОСКУПЕТИ ХРАНА? За кило пилећег филеа више пара него за свињски бут, министар: Држимо ствари под контролом
Ера јефтине хране, закључује овај лист, је завршена и то би могло имати несагледиве последице за све оне у ланцу који имају мање могућности да обезбеде сопствену исхрану, а посебно ће бити угрожени становници субсахарске Африке, где ће се повећавати разлике међу људима и државама.
Лист истиче да је наука до сада ретко анализирала на који начин растуће цене енергената и ограничења увоза утичу на инфлацију, нити какве последице могу имати на људе у погледу исхране, а да би дошли до коначних бројки, научници су предвидели четири различита сценарија почев од од оног где цене остају на нивоу 2020/2021. до сценарија у коме долази до драстичног повећања цена енергената у комбинацији са наставком увозних ограничења.
Истраживања су показала да поскупљење енергената, а самим тим и поскупљење пољопривредне производње, имају далеко веће последице на раст цена хране него ограничења увоза.
Први, објашњава се, чини пољопривредну производњу изузетно скупом јер зависи од горива, грејања, механизације и ђубрива, док се значај ограничења увоза пшенице из Русије и Украјине, тврде, често прецењује.
Лист тврди да званична статистика показује да руски и украјински извоз пшенице у глобалној производњи пшенице и житарица уопште учествују само са 7,6 односно 3,6 одсто, а да је комплетна тренутна светска залиха пшенице једнака петогоодишњој количини руског и украјинског извоза, што свету даје довољно времена да се припреми и изврши суштинске промене у начину производње хране.
Уз то, ера јефтине хране, упозорава се, имала је бројне мане - велики број гојазних људи и значајан негативан утицај на климатске промене, па се период инфлације може посматрати као шанса за напредак кроз смањену употребу штетних ђубрива, смањење расипања хране, али и прилика за иновације.
- Сви они који теже да се што пре врате моделу из 2021. пропуштају прилику за напредак, напомиње лист, који предлаже координисане и организоване акције како би свет што лакше и што брже пребродио кризу и измишљају нове моделе производње хране. У свету има довољно хране, али је упитно колико ће људи моћи да приуште - закључује лист.
