MISTERIJA “ASANŽ”: Da li je živ, mrtav, otet ili slobodan?
Gde je Džulijan Asanž? Da li je i dalje u ambasadi Ekvadora u Londonu? Da li je iskoristio prekide struje i aerodromske uzbune i odmaglio u nepoznatom pravcu? Da li je zaista uhapšen i intervjue daje pod prismotrom bezbednosnih službi? Zašto je to bitno? Zato što je reč o najvećem uzbunjivaču u istoriji.
Džulijan Asanž, osnivač izdavačke kuće Vikiliks, zamalo da bude izabran za ličnost godine. Naime, 21. novembra Asanž, koji je od 19. juna 2012. godine azil pronašao u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, po broju glasova čitalaca magazina Tajm pretekao je novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa. Magnat iz oblasti nekretnina, koji je ove godine od političkog autsajdera došao do najmoćnije političke pozicije u svetu, u poslednjem trenutku preoteo je australijskom hakerskom vunderkindu ovu titulu. Tako je Asanžu izmaklo da postane čovek koji je obeležio 2016. To zvanje, ali i pažnja medija, pripali su Trampu.
I tu dolazimo do glavnog pitanja – šta bi bilo da je pažnja medija, barem onih vodećih, bila primorana da se okrene Asanžu? Da li bi oni uspeli da odgovore na pitanje koje mesecima muči milione – gde je Džulijan Asanž? Pa valjda je jasno gde je. Već četiri i po godine nalazi se u diplomatskom predstavništvu Ekvadora u elitnom epicentralnom delu Londona – Najtsbridžu. No, da li je?
Da bih pokušala ne da odgovorim na ovo pitanje, jer je to skoro nemoguće, već da vam pokažem da je samo pitanje na mestu, moram da se vratim u 5. februar, kada je Džulijan Asanž poslednji put nedvosmisleno viđen u javnosti, na balkonu pomenute ambasade. Povod za njegov redak izlazak na svež vazduh, jer su za njega Ekvadorci, iz bezbednosnih razloga, rezervisali podrumske prostorije bez prirodnog svetla, bila je odluka Ujedinjenih nacija koju je Asanž tada nazvao “slatkom i nepobitnom pobedom za njega, njegovu porodicu, a i za nezavisnost Svetske organizacije”. Naime, radna grupa UN za proizvoljni pritvor zaključila je da je Asanž podvrgnut upravo tom nelegalnom načinu lišavanja slobode i pozvala Veliku Britaniju i Švedsku da dozvole osnivaču Vikiliksa da se slobodno kreće. Iako je ova odluka pravno obavezujuća, London i Stokholm su je odbacili. Britanija je uložila žalbu, a Asanžov pravni tim tada je najavio da će se pozvati na Konvenciju Svetske organizacije protiv mučenja.
Pročitajte ceo tekst u štampanom izdanju Ekspresa…
