MNOGE DRŽAVE SADA TRAŽE SVOJE OTETO BLAGO NAZAD: Kruna kraljice Elizabete ukrašena ratnim plenom, a to nije sve (FOTO)
Čak i tokom života kraljice Elizabete postavljala su se pitanja u vezi sa blagom u njenim palatama i britanskim muzejima
Britanska kraljica Elizabeta Druga živela je okružena nekim od najlepših predmeta koje je čovek može da zamisli – od najvećih svetskih dijamanata do neprocenjivih arheoloških artefakata – koje su britanski vladari uzeli iz svojih kolonija. Sada te zemlje žele svoje blago nazad.
LUKAŠENKO CEPAJUĆI DRVA PORUČIO: Nećemo dozvoliti da se Evropa smrzne, pomoći ćemo našoj braći, možda će i oni nama
OČEVI PRIJATELJI SILOVALI DEVOJČICU (12) ZA NOVAC: Iživljavali se godinama - njeni crteži lede krv u žilama
SABLASNO, MEŠTANI ODUZETI OD STRAHA: Pojavili se podzemni misteriozni zvuci, panika se raširila selom
Čak i tokom života kraljice Elizabete postavljala su se pitanja u vezi sa blagom u njenim palatama i britanskim muzejima. Uprkos uveravanjima nekih britanskih istoričara da je većina tih stvari poklon lokalnog stanovništva, postoje brojni izveštaji i istraživanja koja pokazuju drugačije. Kako se britanska kolonijalna vlast širila svetom, tako se širila i krađa velikog blaga.
Ubrzo pošto je objavljena kraljičina smrt, reč "Kohinoor" počela je da se pojavljuje na Tviteru. Kohinor je dijamant koji se smatra najskupljim na svetu, a može se naći na izložbi u Londonskom tornju, smešten u kraljevsku krunu.
Istorija dijamanta kohinor stara je više od 5.000 godina. Na persijskom, ta reč znači "planina svetlosti". Daleke 1813. pripadao je vladaru Ranjito Singu (osnivaču Carstva Sika) i bio je u posedu njegove porodice u tvrđavi Lahor u Pakistanu, a zatim su ga Britanci uzeli 1849. godine i odneli u London.
Ogrlica za krunisanje
Veličanstvena ogrlica sa velikim dijamantima, koju je kraljica Elizabeta nosila na krunisanju 1952. godine, takođe je stigla iz Lahora.
Ogrlicu je kreirao britanski draguljar za kraljicu Viktoriju 1858. godine. Dijamant je ukraden 1849. kada su Britanci provalili u tvrđavu Lahore i pronašli blago koje se smatralo vrednijim od svega što su ranije stekli. Ogrlica je napravljena od 28 kamena, a centralni dragulj poznat kao lahore dijamant je sam po sebi vredan skoro 23 karata. Cela ogrlica ima 161 karat i postala je najskuplja ogrlica na svetu sa devet najvećih kamena težine između 8 i 11 karata.
Trenutno, ogrlica i minđuše za krunisanje vrede 300.000 funti i izloženi su u predvorju u zamku Vindzor. Davne 1849. godine, upravnik tvrđave Lahore, dr Džon Login katalogizirao je blago koje je uzeto iz riznice poznate i kao Tošakana.
Ukradeno bogatstvo uključivalo je i pet vreća dijamanata, 134 velika kovčega zlatnog nakita i dragog kamenja i celu sobu punu skupih i retkih šalova od kašmira. Tvrđava Lahore, poznata i kao Šahi Kila, bila je dom mogulskih careva. Ovo istorijsko utvrđenje izgrađeno je u 11. veku, a zatim je obnovljeno u 17.
Karakteristike stila mogulskih careva bile su luksuzna svilena odeća živih boja, komplikovana izrada njihovog nakita i međukulturalni uticaji Indije i Persije.
"Britanija od Indije uzela dosad skoro 45 biliona dolara"
Renomirani ekonomista Utsa Patnajk, čije je istraživanje nedavno objavio "Univerzitet Kolumbija", navodi da skoro dva veka detaljnih podataka o porezima i trgovini koji su se odvijali između Indije i Britanije pokazuju da je Britanija uzela ukupno skoro 45 biliona dolara iz Indije u periodu od 1765. do 1938. godine.
Ovo je zapanjujući broj i u kontrastu je sa narativom koji moćni Britanci vole da promovišu, u kojem objašnjavaju kako je "Britanija pomogla u razvoju Indije" ili kako "kolonizacija Indije nije bila velika ekonomska pobeda za Britaniju", prenosi međunarodni Sputnjik.
Istina je da "Britanija nije razvila Indiju. Upravo suprotno – kao što Patnajkov rad jasno pokazuje – Indija je razvila Britaniju", rekao je ekonomski antropolog Džejson Hikel.
Kamen iz Rozete, Beninska bronza, mermer sa Akropolja
Nije samo indijski potkontinent pretrpeo posledice britanskog kolonijalizma.
Druge zemlje takođe sve glasnije govore o tome kako su njihova nacionalna blaga opljačkali britanski komandanti i da bi ih sada trebalo vratiti. Jedan primer je Kamen iz Rozete, koji je veoma važan egipatski artefakt. Reč je o bazaltnom bloku visine 114 cm i širine 72 cm koji je izradio faraon Ptolemej od granodiorita, a datira iz 196. godine pre nove ere.
Kamen je bio od ključnog značaja za dekodiranje egipatskih hijeroglifa. Uzeo ga je Napoleon Bonaparta iz Egipta, a kasnije su ga kupili Britanci nakon poraza francuske vojske početkom 1800-ih. Egipatski zvaničnici dugi niz godina traže od Britanije da vrati kamen, ali bezuspešno. Trenutno je izložen u Britanskom muzeju u Londonu.
Zatim tu je Beninska bronza, koja je stigla iz današnje Nigerije, koja je tada bila poznata kao Kraljevina Benin. Zemlja je bila ponosni vlasnik Bronzanih artefakata iz 13. veka koje su stvorili umetnici iz naroda Edo. Britanske snage su 1897. izvršile raciju u Benin Sitiju i ukrale više od 3.000 predmeta. Neki od ovih dragocenih artefakata dodeljeni su v.d. oficirima, dok su drugi prodati na aukciji ili poklonjeni muzejima.
Godine 1803. britanski lord Elgin je skinuo mermer sa 2.500 godina starog Partenonskog zida u Grčkoj i doneo ga u London. Tvrdio je da je mermer uzeo uz dozvolu, ali nije mogao da dokaže nijednu od svojih tvrdnji pravnim dokumentom. Grčka decenijama traži od Britanije da vrati mermere, ali oni se i dalje nalaze u Britanskom muzeju.
Postoji bezbroj primera istorijskih i skupih stvari koje su Britanci odneli tokom svoje kolonijalne vladavine, a sada su britanski muzeji i kraljevska porodica suočeni sa povećanim pritiskom da se blago vrate pravim vlasnicima.
BONUS VIDEO: Operacija "Londonski most" - Protokol nakon smrti kraljice Elizabete II
