МНОГЕ ДРЖАВЕ САДА ТРАЖЕ СВОЈЕ ОТЕТО БЛАГО НАЗАД: Круна краљице Елизабете украшена ратним пленом, а то није све (ФОТО)
Чак и током живота краљице Елизабете постављала су се питања у вези са благом у њеним палатама и британским музејима
Британска краљица Елизабета Друга живела је окружена неким од најлепших предмета које је човек може да замисли – од највећих светских дијаманата до непроцењивих археолошких артефаката – које су британски владари узели из својих колонија. Сада те земље желе своје благо назад.
ЛУКАШЕНКО ЦЕПАЈУЋИ ДРВА ПОРУЧИО: Нећемо дозволити да се Европа смрзне, помоћи ћемо нашој браћи, можда ће и они нама
ОЧЕВИ ПРИЈАТЕЉИ СИЛОВАЛИ ДЕВОЈЧИЦУ (12) ЗА НОВАЦ: Иживљавали се годинама - њени цртежи леде крв у жилама
САБЛАСНО, МЕШТАНИ ОДУЗЕТИ ОД СТРАХА: Појавили се подземни мистериозни звуци, паника се раширила селом
Чак и током живота краљице Елизабете постављала су се питања у вези са благом у њеним палатама и британским музејима. Упркос уверавањима неких британских историчара да је већина тих ствари поклон локалног становништва, постоје бројни извештаји и истраживања која показују другачије. Како се британска колонијална власт ширила светом, тако се ширила и крађа великог блага.
Убрзо пошто је објављена краљичина смрт, реч "Кохиноор" почела је да се појављује на Твитеру. Кохинор је дијамант који се сматра најскупљим на свету, а може се наћи на изложби у Лондонском торњу, смештен у краљевску круну.
Историја дијаманта кохинор стара је више од 5.000 година. На персијском, та реч значи "планина светлости". Далеке 1813. припадао је владару Рањито Сингу (оснивачу Царства Сика) и био је у поседу његове породице у тврђави Лахор у Пакистану, а затим су га Британци узели 1849. године и однели у Лондон.
Огрлица за крунисање
Величанствена огрлица са великим дијамантима, коју је краљица Елизабета носила на крунисању 1952. године, такође је стигла из Лахора.
Огрлицу је креирао британски драгуљар за краљицу Викторију 1858. године. Дијамант је украден 1849. када су Британци провалили у тврђаву Лахоре и пронашли благо које се сматрало вреднијим од свега што су раније стекли. Огрлица је направљена од 28 камена, а централни драгуљ познат као лахоре дијамант је сам по себи вредан скоро 23 карата. Цела огрлица има 161 карат и постала је најскупља огрлица на свету са девет највећих камена тежине између 8 и 11 карата.
Тренутно, огрлица и минђуше за крунисање вреде 300.000 фунти и изложени су у предворју у замку Виндзор. Давне 1849. године, управник тврђаве Лахоре, др Џон Login каталогизирао је благо које је узето из ризнице познате и као Тошакана.
Украдено богатство укључивало је и пет врећа дијаманата, 134 велика ковчега златног накита и драгог камења и целу собу пуну скупих и ретких шалова од кашмира. Тврђава Лахоре, позната и као Шахи Кила, била је дом могулских царева. Ово историјско утврђење изграђено је у 11. веку, а затим је обновљено у 17.
Карактеристике стила могулских царева биле су луксузна свилена одећа живих боја, компликована израда њиховог накита и међукултурални утицаји Индије и Персије.
"Британија од Индије узела досад скоро 45 билиона долара"
Реномирани економиста Утса Патнајк, чије је истраживање недавно објавио "Универзитет Колумбија", наводи да скоро два века детаљних података о порезима и трговини који су се одвијали између Индије и Британије показују да је Британија узела укупно скоро 45 билиона долара из Индије у периоду од 1765. до 1938. године.
Ово је запањујући број и у контрасту је са наративом који моћни Британци воле да промовишу, у којем објашњавају како је "Британија помогла у развоју Индије" или како "колонизација Индије није била велика економска победа за Британију", преноси међународни Спутњик.
Истина је да "Британија није развила Индију. Управо супротно – као што Патнајков рад јасно показује – Индија је развила Британију", рекао је економски антрополог Џејсон Хикел.
Камен из Розете, Бенинска бронза, мермер са Акропоља
Није само индијски потконтинент претрпео последице британског колонијализма.
Друге земље такође све гласније говоре о томе како су њихова национална блага опљачкали британски команданти и да би их сада требало вратити. Један пример је Камен из Розете, који је веома важан египатски артефакт. Реч је о базалтном блоку висине 114 цм и ширине 72 цм који је израдио фараон Птолемеј од гранодиорита, а датира из 196. године пре нове ере.
Камен је био од кључног значаја за декодирање египатских хијероглифа. Узео га је Наполеон Бонапарта из Египта, а касније су га купили Британци након пораза француске војске почетком 1800-их. Египатски званичници дуги низ година траже од Британије да врати камен, али безуспешно. Тренутно је изложен у Британском музеју у Лондону.
Затим ту је Бенинска бронза, која је стигла из данашње Нигерије, која је тада била позната као Краљевина Бенин. Земља је била поносни власник Бронзаних артефаката из 13. века које су створили уметници из народа Едо. Британске снаге су 1897. извршиле рацију у Бенин Ситију и украле више од 3.000 предмета. Неки од ових драгоцених артефаката додељени су в.д. официрима, док су други продати на аукцији или поклоњени музејима.
Године 1803. британски лорд Елгин је скинуо мермер са 2.500 година старог Партенонског зида у Грчкој и донео га у Лондон. Тврдио је да је мермер узео уз дозволу, али није могао да докаже ниједну од својих тврдњи правним документом. Грчка деценијама тражи од Британије да врати мермере, али они се и даље налазе у Британском музеју.
Постоји безброј примера историјских и скупих ствари које су Британци однели током своје колонијалне владавине, а сада су британски музеји и краљевска породица суочени са повећаним притиском да се благо врате правим власницима.
БОНУС ВИДЕО: Операција "Лондонски мост" - Протокол након смрти краљице Елизабете II
