Rukovanje veka ili novi obrt? Mogu li Tramp i Kim OPET da šokiraju svet do maja?!

Severna Koreja bi bila spremna da se odrekne svog nuklearnog programa i nuklearnog naoružanja u zamenu za to da se Amerika obaveže da neće postavljati nuklearne vojne efektive u Južnoj Koreji. To bi mogao da bude rezultat susreta Trampa i Kim Džong Una i zalog za mir u jednom dužem periodu na tom prostoru. Ako se uopšte sretnu...

U režiji dvojice nepredvidivih lidera svet je u samo nekoliko sati bio šokiran dva puta. Prvo kada je vođa Severne Koreje Kim Džong Un pozvao na sastanak američkog predsednika, a odmah zatim i kada je Donald Tramp „rado prihvatio“ taj poziv.

Na najave da bi do susreta moglo da dođe u maju, Trampova portparolka Sara Sanders objavila je da će mesto i vreme sastanka dvojice lidera biti naknadno utvrđeni.

A koliko juče su se gledali bukvalno preko nišana. Teško da je neko mogao da nasluti takav ishod posle niza proba severnokorejskih balističkih raketa, od kojih je poslednja letela samo pre tri meseca, a Tramp, preteći vojnim odgovorom, na to odgovorio da je to „situacija za koju će se Amerika pobrinuti“.

Sportska diplomatija tokom Zimskih olimpijskih igara u Južnoj Koreji tokom februara je, u međuvremenu, očigledno odradila svoj deo posla. Rezultat toga je upravo održani dvodnevni sastanak delegacije Južne Koreje sa domaćinima u Pjongjangu, sa koga je delegacija iz Seula praktično otputovala pravo u Vašington sa pozivom za Trampa.

Spremnost severnokorejskog lidera da stavi „veto“ na nuklearizaciju svoje zemlje ukoliko mu se pruže dovoljno čvrste međunarodne garancije da neće biti pretnji upućenih Pjongjangu, predsednik Južne Koreje je ocenio kao „ogroman napredak ka miru“. Tramp je na svom nalogu na Tviteru odmah odgovorio da prihvata poziv, da je to „sjajno“, ali da sankcije koje su SAD nametnule Severnoj Koreji ipak ostaju sve dok se ne stavi na papir ono što je Kim Džong Un najavio.

Da li će tačno 70 godina od podele Korejskog poluostrva na dve države biti učinjen taj prvi i verovatno ključni korak ka njihovom ujedinjenju? Koliko god taj period izgledao dug, toliko je ipak brzina novih poteza, s obzirom na okolnosti, bila iznenađujuća.

Sagovornik Predrag Rajić iz novosdaskog Centra za društvenu stabilnost, kaže da naprosto živimo u takvom vremenu kada se točak istorije okreće veoma brzo i kada do promena kakvima su nekada trebale godine ili decenije sada dolazi za mnogo kraće vreme. Ipak, govoreći o susretu Kima i Trampa, on to čini uz ogradu „ukoliko do njega dođe“, ukazujući upravo na nepredvidivost dva lidera, koja je već iznenadila javno mnjenje.

Na pitanje šta bi, na prvu loptu, mogao da bude domet tog sastanka, Rajić smatra da će on biti političke prirode, mnogo više nego vojno-praktične.

- Ali ono što je sigurno i treba podvući, taj sastanak, ako ga bude, sigurno će dovesti do relaksacije odnosa - ističe on.

Rajić napominje da se kao tema susreta najavljuje denuklearizacija Korejskog poluostrva.

- Ako to znači da bi Severna Koreja bila spremna da se odrekne svog nuklearnog programa i nuklearnog naoružanja u zamenu za to da se Amerika obaveže da neće postavljati nuklearne vojne efektive u Južnoj Koreji, mislim da bi to svakako bio zalog za mir u jednom dužem periodu na tom prostoru - ocena je Rajića.

Susret, po njegovom mišljenju, može da rezultira nekim načelnim dogovorom o rešenjima ili o temama koje treba da se razrade.

- Očekivano je da se napravi neka mešovita komisija, neka dva pregovaračka tima Amerike i Severne Koreje koji će dalje komunicirati i razrađivati ono što su lideri dveju zemalja u načelu dogovorili ili otvorili kao temu - kaže sagovornik.

Zato smatra da će uslediti sastanci „na nekom srednjem nivou“, ali je moguće i da će biti uspostavljena diplomatska komunikacija koja sada ne postoji. Na primer, ambasadora dveju zemalja pri UN. Sve u svemu, ukoliko se to dogodi, biće to sigurno jedan doprinos miru, kako u tom regionu Dalekog istoka, tako i generalno.

Rajić je siguran da se Tramp, pre nego što je doneo odluku da prihvati Kimov poziv, koliko god to brzo izgledalo, o tome konsultovao sa predstavnicima Stejt departmenta kojima veruje, svojim savetnicima i posebno sa šefom Pentagona Džejmsom Matisom.

Oni su mu predstavili kako stoje stvari i kakve bi posledice donela vojna opcija, iako bi SAD sigurno bile nadmoćne u sudaru sa Pjongjangom. Svi vojni stručnjaci tvrde da bi u tom ratu Južna Koreja pretrpela katastrofalne posledice, i bez upotrebne nuklearnog oružja za koje se pretpostavlja da ga Pjongjang ima. Bilo bi nemoguće izbeći višemilionske žrtve u Južnoj Koreji u kojoj danas ima negde oko 38.000 američkih vojnika i gde je, na poziv Seula, konačelnik Generalštaba južnokorejske vojske Amerikanac, kaže Rajić.

S druge strane, na stav Pjongjanga je, kako ističe, presudno uticala Kina.

- Kina je očigledno shvatila da Tramp sa vojnom pretnjom Pjongjangu misli ozbiljno. Tramp je za ovih godinu dana pokazao da je odlučan, da kada nešto kaže to zaista i misli, i to postalo jasno i Pjongjangu - ističe sagovornik.

Kina, od koje Severna Koreja ekonomski zavisi, očigledno je mišljenja da je bolje da njihovi saveznici u toj zemlji ostanu na vlasti, da ne dođe do nekog sukoba širih razmera, da ne moraju preventivno da reaguju u Pjongjangu da bi sprečili da u slučaju pada tamošnjeg režima američka vojska dođe na njihovu kopnenu granicu, objašnjava ovaj analitičar.

- I zato su procenili da je jednostavnije da ubede Pjongjang da se uključi u dijalog, stavljajući mu jasno do znanja da Kina neće vojno intervenisati u slučaju napada Severne Koreje na Južnu Koreju, Japan ili američku vojnu bazu na ostrvu Gvam. Njima nije u interesu da se konfrontiraju sa Amerikom na tako oštar način i žele po svaku cenu da izbegnu vojni konflikt na Korejskom poluostrvu - kaže Rajić.

Samo da dvojica nepredvidivih svet ne šokiraju još jednom. Daleko je maj.