Može li Hamas povesti Treću Intifadu: Palestinski GNEV i izraleska ODMAZDA donose novo KRVOPROLIĆE

Arapske i muslimanske organizacije širom sveta akcijama i reakcijama odgovaraju na odluku Trampove administracije za priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Na brzinu sazvan samit Egipta, Palestine i Jordana održan je u Kairu 11. decembra. Takođe, američki potpredsednik Majk Pens je zamoljen da ne dolazi na Bliski istok, na turneju koja je predviđena od 18. do 20. decembra. Palestinski predsednik Mahmud Abas, koptski papa Tavadros II i veliki imam Al Azhara Ahmed Al Tajeb već su najavili kako će bojkotovati posetu američkog potpredsednika. Arapska liga je u međuvremenu odbacila američku odluku i poziva sve države na priznavanje Palestine u granicama iz 1967. godine. Ubrzo su počeli nemiri u Izraelu, a zebnja za proširenjem sukoba nastala je šest dana nakon sudbonosnog Trampovog manevra: Hamas je pozvao na Treću Intifadu. 

Prethodne Intifade, prva od 1987. do 1991. i druga od 2000. do 2005. godine ostavile su iza sebe stotine mrtvih Izraelaca i hiljade poginulih Palestinaca. Prva palestinska Intifada je bila palestinski otpor izraelskoj okupaciji teritorija osvojenih u Šestodnevnom ratu 1967., dok je drugu započeo izraelski premijer Arijel Šaron nakon što je posetio Brdo Hrama. 

Sada su prve žrtve već pale u incidentima širom Zapadne obale i Gaze, a palestinski predsednik Mahmud Abas pozvao je na dan gneva. Imami u džamijama počeli su objavljivati pozive na proteste protiv američke odluke i odbranu svoje zemlje. Iako je odziv i dalje manji od očekivanja, Palestinci se polako okupljaju, suočeni s pravim mecima, ćorcima i suzavcem koje koriste Izraelske obrambene snage. U samom Jerusalimu, protesti počinju kod džamije Al Aksa, pa se nakon molitve počinju uzvikivati slogani protiv američke odluke, uz visoko palestinsku zastavu.

Izraelci ne čekaju Intifadu skrštenih ruku. U noći s 9. na 10. decembar, Izraelske obrambene snage su uništile prekogranični podzemni tunel Hamasa. Izraelci poručuju kako znaju za podzemne tunele i tajne kanale, pa upozoravaju pokret da dvaput razmisli pre nego što uzavre gnev i počne akcija kao odgovor na Trampovu politiku. 

Zanimljivo, nijedan javni istup izraelskih političara i vojnih zvaničnika nije bio uperen protiv palestinskog sistema bezbednosti na Zapadnoj obali. Izraelska odbrana smatra kako će Abas, uprkos teškim uslovima u kojima se našao, učiniti sve u svojoj moći da spreči eskalaciju nasilja, barem na području Zapadne obale. Umesto toga će se usmeriti na pronalaženje diplomatskog rešenja bez američkog posredovanja. Palestinski ministar spoljnih poslova Rijad Al Maliki je već najavio kako se među arapskom braćom i drugim članovima međunarodne zajednice traži medijator koji će pomoći u nastanku rešenja spora. Snažni protesti koji su počeli na Zapadnoj obali ubrzo su utihnuli i nadziru ih sigurnosne snage Palestinske samouprave; dok su zaustavljali Hamasove pozive na Intifadu, ujedno su dopustili stanovnicima izraz besa. Očito, palestinsko vođstvo nije htelo prikazati Abasa kao gubitnika u celoj priči, ali i kao mudrog predsednika koji neće reagovati na provokacije.

Uprkos izraelskoj vojnoj nadmoći, sposobnosti identifikovanja tajnih kanala, uništavanja tunela i zatvaranja granice s Gazom se tek trebaju pokazati. Ali, pitanje uspeha Intifade nije na strani Izraela. Hamas slavi 30. godišnjicu svog osnivanja, a Izrael obeležava 30. godišnjicu početka prve Intifade, no Hamas je u vrlo teškoj krizi. Upravu u Gazi je dao Palestinskoj samoupravi, u međunarodnoj je zajednici izolovan, a izraelski protivraketni odbrambeni štit je uspešno neutralizovao 89 posto balističkih pretnji prema izraelskom teritoriju. Sada se uništavaju i tuneli. Hamas će morati da se obnovi u nekom drugom obliku kako bi ostao relevantan na palestinskom političkom nebu.