MRAČNA STRANA GRADA SVETLOSTI: Nikada ne biste poverovali da se ovo dešava u Parizu! (FOTO/VIDEO)
Zavisnici se šetaju poput zombija
Pariska vlast je odlučila da podigne zid koji će sprečiti narkomane da ulaze u predgrađa, odnosno, da izlaze iz njih, što je prilično razbesnelo javnost tako da je Vlada primorana da pronađe neko drugo rešenje za dugogodišnji problem sa drogom.
BEBA UMRLA U WC ŠOLJI: Vatrogasci je razbijali 10 minuta u pokušaju da spasu novorođenče!
URUŠILA SE ZGRADA ZBOG EKSPLOZIJE GASA: Među povređenima i vatrogasci koji su pritekli u pomoć
ZDRAVSTVENA AGENCIJA REŠILA MISTERIJU: Evo da li trudnice smeju da se vakcinišu
Zazidan je tunel koji je išao ispod pariske petlje i vodio ka predgrađu Pantenu, na severoistoku grada, a prethodno je obližnji park očišćen od desetina konzumenata kreka.
Sa jedne strane, u Pantenu su živopisne ulice sa mnogo kafića, a na drugoj strani se nalazi "prestonica kreka".
Nekoliko stanovnika Pantena i susednog Obervilija osudili su tzv. "zid srama". Tražili su od vlasti da pronađu trajno rešenje za decenijski problem sa kojim se suočava Pariz.
Predsednik opštine Panten, Bertran Kern, odluku o podizanju zida je nazvao sramotnom i neodgovornom.
Parižani su nezadovoljni, pišu se peticije, a postoje i udruženja građana koja sprečavaju dolazak narkomana.
- Skver i metro stanica su na 50 metara odavde, šta će ih sprečiti da ne dođu tim putem - rekla je jedna ljutita žena.
Francuz Said kaže da se ovim potezom samo "pomera problem, umesto da se reši".
U obližnjem parku Žardan D'Eol su se igrala i njegova deca, ali se na tom mestu poslednjih desetak godina okupljaju samo "izgnanici", ogrezli u drogu i druge probleme.
- Istina je da nismo tamo mnogo odlazili, postalo je opasno. Uostalom, mislim da narkomani neće ovde ostati, čim noć padne ovde nastaje haos. Ipak, tunel je skraćivao put i vreme. Ovim smo zatvorili put ka Parizu naseljima sačinjenim od radničke klase, to je realnost - rekao je.
- To je poput Berlinskog zida - naveo je još jedan prolaznik za portal Liberation.
Tenzije su se povećale ranije ove godine kada su nezadovoljni građani čak narkomane gađali snažnim vatrometima ili jajima kako bi ih oterali.
Veliki broj pušača kreka je obitavao i u blizini škola, pa su se građani bunili i pisali gradonačelnici An Hidalgo.
Park Eol u severoistočnom delu Pariza godinama je u centru ovog problema. Stotine narkomana-beskućnika je ovde bilo grupisano kako ne bi lutali pariskim ulicama što je samo pojačavalo tenzije između njih i lokalnih meštana.
Mogle su se videti grupe muškaraca kako sede na klupama u đubretu do kolena. Drugi su ležali na zemlji i lice im je bilo zabijeno u prašinu. U vazduhu se osećao smrad urina i đubreta.
Dileri se provlače kroz žbunje u potrazi za "klijentima", ljubiteljima kreka.
- Dobro veče, dobro veče - čuo bi se ženski glas u 9 sati ujutru.
Samo nekoliko stotina metara dalje, na južnom kraju parka, deca bi se igrala na renoviranom igralištu.
Kada je u maju ove godine vlast odlučila da se narkomani grupišu u gornjem delu parka i produži vreme zatvaranja do 1 sat ujutru, to mesto je postalo carstvo kreka.
- Ovde ima više dilera nego drveća. Pet evra je fiks, deset evra "galeta" - rekao je Fajsal (38), rodom iz Alžira, misleći na grudvice krek kokaina koje je kupovao u parku svakog dana.
- Ljudi dolaze ovde iz Pariza, iz predgrađa, iz unutrašnjosti. Svakog dana viđamo nove ljude - rekao je Hose Matos iz nevladine organizacije "Gaia". Sa svojim kolegama je ljudima u parku delio maske, flaše sa vodom, čiste lule za krek i drugu "opremu" za konzumaciju droge kako ne bi širili zarazu.
Matos je naveo da grupisanje narkomana na jednom mestu samo otežava situaciju, pogotovo ženama, a prijavljena su najmanje dva slučaja silovanja usred bela dana.
Ipak, za pojedine zavisnike, poput izvesnog Rafaela, vrt Eol je manje nasilniji od njegovog prethodnog "doma" kod pariske petlje, koga zovu "brdo kreka". Tamo je carovala prostitucija, a ni linčovanje nije bio redak prizor.
- Ovde u parku nikad niko ne bi dirnuo ženu. Samo dripci van parka rade tako nešto - rekao je Rafael koji je potom napomenuo da je psiholog po struci, ali da se "time ne bavi već neko vreme".
- Ne otkad sam počeo da pušim... A to je bilo pre oko deset godina. Grupisanje zavisnika ovde je odlično za dilere, ali ovi dileri ne mogu da nas biju kao na brdu kreka - poručio je.
"Brdo kreka" je rastureno 2019. godine posle čega se rastući broj zavisnika rasuo po gradu. Mnogi su se tada sakupili kod Palate posvećenoj bitki kod Staljingrada u 19. arondismanu, gde su se okupljali i osamdesetih.
Tri decenije nakon što se krek kokain prvi put pojavio u Parizu, grad se ponovo suočava sa ogromnim narko-problemom. Pre dve godine je francuska vlada uložila 9 miliona evra u rešavanje krek-krize, ali se za sada zavisnici samo pomeraju sa jednog mesta na drugo.
Vladina strategija je zasnovana na privremenim, a ne trajnim rešenjima.
Deo Pariza, Staljingrad, nazvan je Staljinkrek, a lokalci su na društvene mreže postavljali snimke kako se narkomani usred bela dana drogiraju, vrše nužde na ulici i vitlaju noževima.
Mnogi građani su počeli zavisnike da gađaju svim i svačim, od loptica za pejntbol do vatrometa.
- U paklu smo. Ovo je deo Pariza za koji ih nije briga, mi smo poput đubreta - rekla je Natali (60), jedna od meštana.
Kako je navela, narkomani su "zaista bolesni" i nemaju nikakvu podršku, a kada im ponestane droge stvarno polude.
- Ne izlazimo posle osam sati uveče. Moraću da kupim šoker - dodala je.
Ima i onih koji, uprkos svemu, nastavljaju da dolaze u park.
- Moja deca vide sve ono što ne treba, tuče, špriceve u pesku, golotinju... ali, mi moramo da nastavimo da tražimo naše pravo na park - rekla je jedna Parižanka.
Hoakim je počeo da koristi krek 2016. godine kada je pokušavao da se skine sa kokaina.
- Problem sa krekom je što posle jedne doze hoćeš drugu, pa drugu, pa još jednu, pa još jednu i sve tako. Ne možeš da šmrčeš kokain ceo dan, eksplodiraće ti nos - rekao je paleći lulu i udišući krek.
Ipak, insistira da nije zavisnik, ali da je za dva meseca potrošio oko 14.000 evra na drogu.
Kako kaže, postoji jasna razlika između njegove navučenosti na krek i onih beskućnika u parku.
- Ukoliko krek to meni učini, prestaću ili ću se ubiti. Ako osetim da ću izgubiti kontrolu poput njih, ubiću se - rekao je.
Đamel (44) je jedan od onih koji je pokušao da ostavi krek. Morao je da se skine kada je završio u zatvoru, ali se našao ponovo na slobodi u martu 2020. kada je počeo prvi lokdaun.
- Svuda su bili ljudi na kreku. Nisam mogao da odolim, pa sam ponovo počeo da koristim. Umanjuje moju muku - naveo je Đamel koji tri dana nije spavao koliko se napušio.
Lako je zavisnicima reći da ostave drogu, ali većina njih koji borave u parku nemaju ni dokumente, ni poslove i potpuno su odstranjeni od društva.
Treba da sami požele da prestanu da se drogiraju, ali su im za to potrebni i pravi uslovi jer zašto bi se skinuli sa opijata ako nemaju ni za šta da žive, zaključuje portal France24.
