МРАЧНА СТРАНА ГРАДА СВЕТЛОСТИ: Никада не бисте поверовали да се ово дешава у Паризу! (ФОТО/ВИДЕО)
Зависници се шетају попут зомбија
Париска власт је одлучила да подигне зид који ће спречити наркомане да улазе у предграђа, односно, да излазе из њих, што је прилично разбеснело јавност тако да је Влада приморана да пронађе неко друго решење за дугогодишњи проблем са дрогом.
БЕБА УМРЛА У WC ШОЉИ: Ватрогасци је разбијали 10 минута у покушају да спасу новорођенче!
УРУШИЛА СЕ ЗГРАДА ЗБОГ ЕКСПЛОЗИЈЕ ГАСА: Међу повређенима и ватрогасци који су притекли у помоћ
ЗДРАВСТВЕНА АГЕНЦИЈА РЕШИЛА МИСТЕРИЈУ: Ево да ли труднице смеју да се вакцинишу
Зазидан је тунел који је ишао испод париске петље и водио ка предграђу Пантену, на североистоку града, а претходно је оближњи парк очишћен од десетина конзумената крека.
Са једне стране, у Пантену су живописне улице са много кафића, а на другој страни се налази "престоница крека".
Неколико становника Пантена и суседног Обервилија осудили су тзв. "зид срама". Тражили су од власти да пронађу трајно решење за деценијски проблем са којим се суочава Париз.
Председник општине Пантен, Бертран Керн, одлуку о подизању зида је назвао срамотном и неодговорном.
Парижани су незадовољни, пишу се петиције, а постоје и удружења грађана која спречавају долазак наркомана.
- Сквер и метро станица су на 50 метара одавде, шта ће их спречити да не дођу тим путем - рекла је једна љутита жена.
Француз Саид каже да се овим потезом само "помера проблем, уместо да се реши".
У оближњем парку Жардан Д'Еол су се играла и његова деца, али се на том месту последњих десетак година окупљају само "изгнаници", огрезли у дрогу и друге проблеме.
- Истина је да нисмо тамо много одлазили, постало је опасно. Уосталом, мислим да наркомани неће овде остати, чим ноћ падне овде настаје хаос. Ипак, тунел је скраћивао пут и време. Овим смо затворили пут ка Паризу насељима сачињеним од радничке класе, то је реалност - рекао је.
- То је попут Берлинског зида - навео је још један пролазник за портал Либератион.
Тензије су се повећале раније ове године када су незадовољни грађани чак наркомане гађали снажним ватрометима или јајима како би их отерали.
Велики број пушача крека је обитавао и у близини школа, па су се грађани бунили и писали градоначелници Ан Хидалго.
Парк Еол у североисточном делу Париза годинама је у центру овог проблема. Стотине наркомана-бескућника је овде било груписано како не би лутали париским улицама што је само појачавало тензије између њих и локалних мештана.
Могле су се видети групе мушкараца како седе на клупама у ђубрету до колена. Други су лежали на земљи и лице им је било забијено у прашину. У ваздуху се осећао смрад урина и ђубрета.
Дилери се провлаче кроз жбуње у потрази за "клијентима", љубитељима крека.
- Добро вече, добро вече - чуо би се женски глас у 9 сати ујутру.
Само неколико стотина метара даље, на јужном крају парка, деца би се играла на реновираном игралишту.
Када је у мају ове године власт одлучила да се наркомани групишу у горњем делу парка и продужи време затварања до 1 сат ујутру, то место је постало царство крека.
- Овде има више дилера него дрвећа. Пет евра је фикс, десет евра "галета" - рекао је Фајсал (38), родом из Алжира, мислећи на грудвице крек кокаина које је куповао у парку сваког дана.
- Људи долазе овде из Париза, из предграђа, из унутрашњости. Сваког дана виђамо нове људе - рекао је Хосе Матос из невладине организације "Гаиа". Са својим колегама је људима у парку делио маске, флаше са водом, чисте луле за крек и другу "опрему" за конзумацију дроге како не би ширили заразу.
Матос је навео да груписање наркомана на једном месту само отежава ситуацију, поготово женама, а пријављена су најмање два случаја силовања усред бела дана.
Ипак, за поједине зависнике, попут извесног Рафаела, врт Еол је мање насилнији од његовог претходног "дома" код париске петље, кога зову "брдо крека". Тамо је царовала проституција, а ни линчовање није био редак призор.
- Овде у парку никад нико не би дирнуо жену. Само дрипци ван парка раде тако нешто - рекао је Рафаел који је потом напоменуо да је психолог по струци, али да се "тиме не бави већ неко време".
- Не откад сам почео да пушим... А то је било пре око десет година. Груписање зависника овде је одлично за дилере, али ови дилери не могу да нас бију као на брду крека - поручио је.
"Брдо крека" је растурено 2019. године после чега се растући број зависника расуо по граду. Многи су се тада сакупили код Палате посвећеној битки код Стаљинграда у 19. арондисману, где су се окупљали и осамдесетих.
Три деценије након што се крек кокаин први пут појавио у Паризу, град се поново суочава са огромним нарко-проблемом. Пре две године је француска влада уложила 9 милиона евра у решавање крек-кризе, али се за сада зависници само померају са једног места на друго.
Владина стратегија је заснована на привременим, а не трајним решењима.
Део Париза, Стаљинград, назван је Стаљинкрек, а локалци су на друштвене мреже постављали снимке како се наркомани усред бела дана дрогирају, врше нужде на улици и витлају ножевима.
Многи грађани су почели зависнике да гађају свим и свачим, од лоптица за пејнтбол до ватромета.
- У паклу смо. Ово је део Париза за који их није брига, ми смо попут ђубрета - рекла је Натали (60), једна од мештана.
Како је навела, наркомани су "заиста болесни" и немају никакву подршку, а када им понестане дроге стварно полуде.
- Не излазимо после осам сати увече. Мораћу да купим шокер - додала је.
Има и оних који, упркос свему, настављају да долазе у парк.
- Моја деца виде све оно што не треба, туче, шприцеве у песку, голотињу... али, ми морамо да наставимо да тражимо наше право на парк - рекла је једна Парижанка.
Хоаким је почео да користи крек 2016. године када је покушавао да се скине са кокаина.
- Проблем са креком је што после једне дозе хоћеш другу, па другу, па још једну, па још једну и све тако. Не можеш да шмрчеш кокаин цео дан, експлодираће ти нос - рекао је палећи лулу и удишући крек.
Ипак, инсистира да није зависник, али да је за два месеца потрошио око 14.000 евра на дрогу.
Како каже, постоји јасна разлика између његове навучености на крек и оних бескућника у парку.
- Уколико крек то мени учини, престаћу или ћу се убити. Ако осетим да ћу изгубити контролу попут њих, убићу се - рекао је.
Ђамел (44) је један од оних који је покушао да остави крек. Морао је да се скине када је завршио у затвору, али се нашао поново на слободи у марту 2020. када је почео први локдаун.
- Свуда су били људи на креку. Нисам могао да одолим, па сам поново почео да користим. Умањује моју муку - навео је Ђамел који три дана није спавао колико се напушио.
Лако је зависницима рећи да оставе дрогу, али већина њих који бораве у парку немају ни документе, ни послове и потпуно су одстрањени од друштва.
Треба да сами пожеле да престану да се дрогирају, али су им за то потребни и прави услови јер зашто би се скинули са опијата ако немају ни за шта да живе, закључује портал Франце24.
