NA DANAŠNJI DAN: Milošević, "God Save the Queen", Aleksa Šantić, Paganini i još mnogo toga (27. MAJ)

Dogodilo se na današnji dan - 27. maj:

NA DANAŠNJI DAN: Drakula, Džon Vejn, Le Man, Majls Dejvis i još mnogo toga (26. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Drakula, Džon Vejn, Le Man, Majls Dejvis i još mnogo toga (26. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Dan mladosti, Osmi putnik, Desant na Drvar, Džordž Flojd i još mnogo toga (25. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Dan mladosti, Osmi putnik, Desant na Drvar, Džordž Flojd i još mnogo toga (25. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

1840. Umro Nikolo Paganini

Rođen je italijanski kompozitor i virtuoz na violini, poznat još i kao "Đavolji violinista", zbog nadljudskih veština u sviranju koje je posedovao, a koje su neki njegovi savremenici povezivali sa onostranim. Iza sebe je ostavio preko 140 kompozicija, a među njima najviše se ističu šest koncerata za violinu, poznati po svojoj tehničkoj zahtevnosti i zvucima koji su imitirali druge instrumente i glasove životinja. 

Paganini će veoma brzo uspostaviti svoje mesto u itlaijanskom društvu kao najbolji violinista svog doba. Njegovi koncerti uvek su bivali popunjeni do poslednjeg mesta, a ni pažnja ženske populacije nikako nije izostajala, što ga je, u nekom trenutku, i upoznalo sa sifilisom, sa čijim će se posledicama boriti preko 20 godina. 

Ipak, iscrpljenost i loše zdravlje nisu ukrotili Paganinijevu dušu. Tako slomljen, već je spremao svoj veliki povratak na scenu. Negde na svom putu, upoznaće itlaijansku pevačicu Antoniju Bjanki, koja će mu u julu 1825. godine podariti sina, koji će se smatrati za prvu pravu i jednu ljubav u Paganinijevom životu pored muzike i violine. Paganini će sina voditi svuda sa sobom, a nakon rastanka sa Antonijom, gotovo do kraja života će se boriti za starateljstvo nad njim. 

1927. godine, posle kraće pauze, Paganini se vraća sviranju i komponovanju, i tom prilikom kreće u svoju misiju osvajanja čitave Evrope. Evropa je bila na nogama, dajući stojeće ovacije, a dolaženje na Paganinijev koncert postala je stvar od prestiža, gde su se svi pripadnici viših staleža društva, uključujući vladare, prestolonaslednkile, plemiće, umetnike i profesore, otimali oko mesta.  

Nakon evropske turneje, usledila je i turneja po Engleskoj, gde su, i pored bezobrazno visoke cene karata, ti koncerti bili neki od najposećenijih u njegovoj karijeri. 

Pred sam kraj života, Paganini konačno dobija starateljstvo nad svojim sinom, ali već tad oseća da mu je životna snaga pri kraju. U Torinu će 16. juna 1937. održati svoj poslednji koncert, nakon čega će se povući i u miru i u društvu svog sina provesti ostatak svog života. Upravo će na sinovim rukama preminuli tog 27. maja 1840. godine od posledica tuberkuloze.

Crkva će zabraniti njegovu sahranu unutar zidina grada iz razloga što nisu mogli da pronađu dokaz o krštenju, a ni Paganinijevo povezivanjem sa nečastivim njegovom pogrebu nije išlo u prilog. Ova odluka će biti preinačena četiri godine kasnije, a tokom godina, Paganijevi posmrtni ostaci biće iskopavani i ponovo sahranjivani bar 9 puta, dok će konačno, nakon 36 godina od njegove smrti, biti prebačeni na groblje u Parmi, gde i dan danas počivaju. 

Do dan danas, Paganini se smatra najvećim violinistom svih vremena, a njegovu kompoziciju "24 kapriča za solo violinu" istorija će zapamtiti kao najzahtevniju violinsku kompoziciju ikad. 

1868. Rođen Aleksa Šantić 

U Mostaru, od oca Rista i majke Mare, na današnji dan pre 155 godina, rođen je jedan od najvećih pesnika u istoriji srpske književnosti, dopisni član Srpske kraljevske akademije i simbol rodoljublja - Aleksa Šantić. 

Oca je izgubio još kao dete, pa je bio primoran da, sa svoja dva brata i sestrom, pređe da živi sa porodicom svoga strica Miha. Ova porodica bila je trgovačka i nije imala sluha za Aleksin talenat, te on i završava trgovačku školu u Trstu i Ljubljani. 

Po povratku sa školovanja u Mostar 1883, Aleksu zatiču pustoš i mrtvilo, nastali kao posledica neuspešnog hercegovačkog ustanka protiv Osmanskog carstva. Ovde će se kod Šantića roditi i pomešati snažna osećanja rodoljublja i tuge, koja će i biti neke od glavnih tema njegovog pesničkog stvaralaštva. 

U periodu Aneksione krize 1908. godine, kod Šantića se naziru prvi ozbiljni simptomi kamenja u bubrezima, a iako je do ovog trenutka gotovo ceo život proveo u Mostaru, Austrougari ga proteruju i on je primroan da se seli 1910. godine. 

Tokom Prvog svetog rata, isti ti Austrougari Šantića će zarobiti i "u dva puta ponavljanoj parnici" osuditi zbog njegovih pesama. Umro je od posledica tuberkuloze, nepunih šest godina nakon završetka Velikog rata, 2. februara 1924. godine, u svom rodnom Mostaru. 

Iza sebe je ostavio preko 700 pesama i sedam pozorišnih komada, kao i nešto proze. Široj publici ostaće upamćen najviše po svojim pesmama, a neke od njih, koje zaista vredi pročitati, jesu: "Moja otadžbina", "Veče na školju", "Ostajte ovdje", "O klasje moje", "Pretprazničko veče", "Pred ikonom Svetog Save", "Mati" i "Na grobu mile mi sestre". 

1910. Umro Robert Koh

Hajnrih Herman Robert Koh, bio je nemački lekar i naučnik i jedan od osnivača bakteriologije kao medicinske discipline. Najzaslužniji je za otkrivanje bacila tuberkuloze, kao i za izolovanje bacila antraksa i otkrivanje izazivača kolere, ali i za razvijanje mnogih tehnika u mikrobilologiji, kao i za stvaranje Kohovih postulata za otkrivanje da li je neka bakterija uzročnik date bolesti. 

Koh je svoja bakretiološka istraživanja započeo u veoma skromnim uslovima, koristeći jednu prostoriju stana u kom je živeo i imao svoju medicinsku ordinaciju, a od opreme, jedina zaista vredna stvar koju je posedovao bio je mikroskop, koji mu je poklonila supruga. Ipak, to ga neće sprečiti da istražuje prirodu opakih bolesti, pa će tako 1876. godine izolovati bacil antraksa na osnovu eksperimenata sprovedenih baš u toj improvizovanoj laboratoriji. 

1882. godina bila je jedna od ključnih za njefovu profesionalnu karijeru, ali i za nasleđe koje je Robert Koh ostavio. Za otkrivanje bacila tuberkuloze, koh će dobiti Nobelovu nagradu za fizijatriju i medicinu 1905. godine. Iako će se otkriće tuberkulina iz 1890. godine, kao leka protiv tuberkuloze, pokazati neefikasnim, pa čak i opasnim u to vreme, tuberkulin će odigrati ključnu ulogu u daljim istraživanjima ove bolesti, koja je sredinom devetnaestog veka bila uzročnik svake sedme smrti. 

Nakon tuberkuloze, Koh se posvetio istraživanju kolere u Egiptu i Indiji. On će identifikovati bakteriju koja je bila uzročnik ove bolesti, a svoje otkriće objaviće 1883. godine. Istini za volju, on nije bio prvi ko je otkrio ovu bakteriju. Italijanski naučnik Filipo Paćini još 1854. godine izolovao je ovu bakteriju, ali će njegovo otkriće pasti u zaborav koji će trajati 30 godina. 

1906. godine, Koh se seli u Afriku u svrhu istraživanja i lečenja tripanosomijaze - bolesti spavanja. U toku svog rada na ovom polju, Koh će preko 1000 ljudi dnevno lečiti eksperimentalnim lekom atoksilom, što će kasnije izazvati mnogo kontroverzi i povući pitanja o njegovoj doktorskoj etici, budući da je koristio afričko stanovništvo kao laboratorijske pacove.

Koh je preminuo na današnji dan 1910. godine u Baden-Badenu u Nemačkoj, a 24. mart, dan kada je najavio otkriće bacila tuberkuloze, Svetska zdravstvena organizacija proglasiće za "Svetksi dan borbe protiv tuberkuloze", kog će od 1982. obeležavati svake godine .

1922. Rođen Ser Kristofer Li

See Kristofer Frenk Karandini Li bio je engleski glumac, pevač i oficir iz Drugog svetskog rata, najpoznatiji po svojim ulogama čudovišta u horor filmovima dvadesetog veka, kao i po ulozi zlog čarobnjaka Sarumana u trilogiji "Gospodar prstenova" novozelandskog reditelja Pitera Džeksona.

Tokom Drugog svetskog rata, Li je bio član specijalne obaveštenje britanske jedinice u severnoj Africi, gde je svakodnevno obavljao i do pet misija. U ovom periodu, Li je učestovao i u oslobađanju Sicilije, a zanimljivo je da se popeo na vulkan Vezuv samo tri dana pred njegovu poslednju erupciju u martu 1944. godine, u kojoj je stradalo 26 italijanskih civila.

Što se glumačke karijere tiče, mora se početi od Drakule, kog je Li igrao čak devet puta, iako je i sam priznao da mu je ta uloga dosadila. Pored legendarnog vampira, Li se na filmskom platnu pojavljivao i u ulogama Frankemštajna, Mumije, Fu Mančua, Raspućina, Mefistofelesa, pa čak je svoj glas pozajmio i samoj Smrti u kratkom animiranom filmu "Dobrodošli u Disksvet". Prosto je imao stas i glas negativca i ovakve uloge čine najveći deo njegove impozantne glumačke karijere. 

Pored glume, Li je i uspešan pevač, pisac, kao i čitač audio knjiga. Kad smo kod knjiga, Li je bio ogroman fan Džona R. R. Tolkina - pisca "Hobita" i trilogije "Gospodara prstenova", knjiga koje je Li tokom većeg dela svog života čitao jedanput godišnje. Takođe, od svih članova glumačke postave koja je učestovala u snimanju filmova nastalim po Tolkinovim delima, jedino je Li imao priliku i čast da upozna boga epske fantastike lično, sasvim slučajno u jednom pabu. 

Li je preminuo u Čelsiju (London) 7. juna 2015. godine, svega 10 dana od proslave svog 93. rođendana. 

1937. Golden gejt most pušten u saobraćaj 

Dizajniran od strane Irvina Fostera Meroua, čelični crveni džin iznad Golden Gejt moreuza, koji spaja Pacifik sa San Francisko zalivom, pušten je u promet na današnji dan pre 86 godina. 

Gradnja ovog, u to vreme najvišeg i najdužeg visećeg mosta na svetu dugog 1280 metara, trajala je četiri godine i četiri i po meseca, a na svom otvaranju most je privukao, procenjuje se, između 750 hiljada i milion posetilaca. 

Most je od prvog dana viđen kao simbol moći i napretka Sjedinjenih Država, a u Fromerovom turističkom vodiču, za Golden gejt most se kaže da je on "možda i najlepši, ali svakako najfotografisaniji, most na svetu". 

Ipak, sa velikom lepotom obično dolazi i prokletstvo, a Golden gejt most tu nije izuzetak. Ovaj most je "najpopularniji" most za izvršavanje samobistava na čitavom svetu. Od trenutka izgradnje, procenjuje se da je između 700 i 1,700 ljudi izvršilo samoubistvo skočivši sa ovog mosta. 

Budući da u proseku oko 30 ljudi godišnje sebi pokuša da oduzme život skokom s ovog mosta, vlasti su preduzele mere u vidu izgradnje mreže za sprečavanje samoubistava, koja će se nalaziti ispod površine mosta. Izgradnja mreže započeta je 2018. godine, a procenjuje se da će biti završena u toku tekuće godine.

1941. Potopljen bojni brod Bizmark

Veliku pobedu u pomorskoj bici u Danskom prolazu Nemci su odneli zahvaljujući bolje obučenim ljudstvom, kvalitetnijom opremom i taktičkim greškama protivnika. U ovoj bici, bojni brod Bizmark pogođen je samo dva puta, ali ipak, jedna od dve "prostrelne rane" na Bizmarku bila je ozbiljna - pogođen je rezervoar za gorivo, zbog čega je ovaj brod morao da obustavi svoje dalje prodiranje i bio primoran da se povuče u Francusku. 

Poslednja bitka u kojoj je učestvovao brod Bizmark odvila se svega tri dana kasnije, kada su brodovi Britanske kraljevske mornarice sustigli Bizmarka u Atlantskom okeanu, na nekih 560 kilometara udaljenosti od francuskog lučnog grada Bresta, gde se Bizmark navodno uputio kako bi bio saniran. 

Britanska mornarica, u saradnji sa avionima iz Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, uspela je da onesposobi Bizmarka za dalje kretanje 26. maja. Tokom noći nije bilo važnijih dešavanja, a sledećeg jutra, britanski bojni brodovi Kralj Džordž V i Rodni posle stominutne bitke uspevaju da potope Bizmarka. U ovoj bici, koja nema zvanično ime, britanska mornarica je nakon potapanja Bizmarka spasila 110 preživelih Nemaca, dok je više od 2000 vojnika sa nemačkog bojnog broda izgubilo živote.

1977. "God Save the Queen" 

Bliži se polako pola veka od trenutka kada je drugi singl legendarnog engleskog pank sastava Seks Pistols ugledao svetlost dana i istog trenutka izazvao  ogromnu kontroverzu, zbog koje će biti veoma brzo zabranjen od strane BBC-a. 

Pesma je služila kao najava za njihov prvi i jedini album "Never Mind the Bollocks, Here's the Sex Pistols", koji će izaći u oktobru iste godine. Sve se ovo dešavalo za vreme srebrnog jubileja vladavine kraljice Elizabete Druge. 

Iako je prvobitno pesma trebalo da nosi ime "No Future" (nema budućnosti), ona je ipak ponela ime himne Ujedinjenog Kraljevstva - "God Save the Queen" (Bože, čuvaj kraljicu). Ipak, za razliku od himne, tekst ove pesme imao je nešto drugo na umu, nazivajući monarhiju "fašističkim režimom" i tvrdeći da "budućnosti nema". 

Kontroverzni tekst, kao i naslovna strana na kojoj su kraljičine oči i usta iscepane, dovešće do toga da ni BBC ni IBA neće hteti da emituju pesmu na radiju, a BBC će otići korak dalje i potpuno će zabraniti njeno izlaženje. 

Bez obzira na napore od strane BBC-a, pesma će se popeti na prvo mesto na NME listi, a takođe će doći i do drugog mesta na zvaničnoj britanskoj listi singlova, iako većina publike tvrdi da je ovo bila samo još jedna od mera preduzetih protiv ove pesme i da je pesma i na toj listi zapravo bila broj 1. 

Povodom kraljičinog platinastog jubileja, 3. juna 2022. godine singl "God Save the Queen" objavljen je ponovo i po prvi put u istoriji, samo dan kasnije, postaje najprodavaniji singl u Ujedinjenom Kraljevstvu tačno 45 godina od trenutka kada mu je prevarom uskraćeno to prvo mesto. 

1999. U Hagu podignuta optužnica protiv Slobodana Miloševića

Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu, na čelu sa tužiocem Luizom Arburom, optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji. 

Nakon podizanja ove optužnice, za Miloševićem je raspisana i međunarodna poternica, zbog koje nije smeo da napusti Jugoslaviju. Ipak, u cilju okončanja rata i postizanja međunarodnog mira, Milošević će se u Beogradu sastati sa članovima Kontakt grupe, koju su činili po jedan predstavnik Evropske Unije, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Nakon dva dana pregovora, Milošević će prihvatiti predloge Kontakt grupe, koje će potom prihvatiti i Skupština Srbije i time će rat biti okončan. 

Dana 10. juna 1999. godine, nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244, zbog koje je Milošević jugoslovenskim policijskim i vojnim trupama naredio potpuno povlačenje sa teritorije AP Kosova i Metohije, NATO bombardovanje SRJ je i zvanično završeno.