NA DANAŠNJI DAN: Drakula, Džon Vejn, Le Man, Majls Dejvis i još mnogo toga (26. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Dan mladosti, Osmi putnik, Desant na Drvar, Džordž Flojd i još mnogo toga (25. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Apokalipsa danas, Bob Dilan, Evrovizija, Doktor Mengele i još mnogo toga (24. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Petparačke priče, Isijavanje, Boni i Klajd, Eminem i još mnogo toga (23. MAJ)

NA DANAŠNJI DAN: Petparačke priče, Isijavanje, Boni i Klajd, Eminem i još mnogo toga (23. MAJ)

1896. Krunisan poslednji ruski car Nikolaj II Romanov 

Iako je tehnički krunisanje obavljeno 14. maja prema novom kalendaru, u ovom slučaju držaćemo se ruskih istorijskih spisa, u kojima se navodi 26. maj kao datum krunisanja, jer Rusi u to vreme još uvek nisu prešli na novo računanje vremena. 

Bilo kako bilo, u Moskovskom kremlju, 26. maja po starom kalendaru, u prisustvu ogromnog broja zvanica i podanika, krunisan je poslednji ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, kao i poslednja carica, njegova supruga Aleksandra Fjodorovna. 

O broju zvanica može da posvedoči neverovatan podatak o tome da je, zbog ovog događaja, u Sankt Peterburg doneto neverovatnih 130,000 kilograma pribora za ručavanje, od čega je oko 24,500 kilograma bio escajg od zlata i srebra. 

Ceremoniju krunisanja vodio je najistaknutiji član svetoga praviteljstvujuščeg sinoda - mitropolit sanktpeterburški Paladij. Na kraju svete liturgije, novi car i carica behu podmazani, a zatim se u oltaru pričestiše svetim tajnama. 

Vladavina dinastije Romanov trajaće do noći između 16. i 17. jula 1918. godine, kada će boljševičke trupe predvođene Jakovom Jurkovskim - najverovatnije po nalogu Vladimira Iljiča Lenjina, Jakova Sverdlova i Feliksa Dzeržinskog - upasti u zamak u Jekaterinburgu, gde će streljanjem i ubodima bajoneta pobiti sve članove carske porodice, uključujući, uz cara i caricu, i njihovo petoro dece - ćerke Olgu, Tatjanu, Mariju, Anastasiju i sina Alekseja.  

1897. U Londonu objavljen "Drakula" Brema Stokera 

Najpoznatiji vampir u istoriji, na današnji dan pre 126 godina, na izuzetno mala vrata, ušao je na police engleskih knjižara. Originalno objavljena od strane izdavačke kuće Arčibald Konstejbl i kompani, ovaj epistolarni roman jarko žutih korica sa krvavo crvenim natpisom, znatiželjnog čitaoca koštaće samo 6 šilinga. 

Iako je veći deo radnje knjige smešten u detaljno opisanoj Transilvaniji, sam pisac istu nikad u životu nije posetio. Ipak, na osnovu temeljnih istraživanja, u kojima će koristiti i turističke brošure, rasporede polazaka vozova, imena pravih hotela, pa čak i pileći paprikaš na jednom mestu, Stoker će stvoriti toliko uverljivo okruženje da bi čitalac pomislio da je čovek odrastao u zemlji grofa Drakule. 

Stoker će jednom prilikom u biblioteci, naići na knjigu Vilijama Vilkinsona o Transilvaniji i Vlaškoj, gde će se po prvi put susreti sa rečju "Drakula". Iako se danas ime "Drakula" uglavnom vezuje za vlaškog kneza i vojvodu Vlada Cepeša, istoriji poznatog i kao Vlad Drakula, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je Stoker baš po njemu dao ime svom protagonisti. Ono što znamo jeste je da se, u knjizi gorepomenutog Vilijama Vikinsona, ime "Drakula" spominje nekoliko puta, a da je u fusnoti navedeno da na vlaškom ova reč znači "đavo". Na osnovu ovog podatka, Stoker će promeniti ime svom antijunaku, koji je pre ovog otkrića nosio ime "Grof Vampir". 

Ovaj roman doživeo je preko 30 filmskih adaptacija, grof Drakula je postao pored književnog i najpoznatiji filmski Vampir, doktor Van Helsing najpoznatiji lovac na vampire, a originalno prvo izdanje knjige sa žutim koricama i crvenim natpisom u dobrom stanju danas vredi i preko 5,000 dolara. 

1907. - Rođen Džon Vejn

Uz Klinta Istvuda najveća legenda holivudskog Divljeg zapada, plavooki majstor glumačkog zanata po imenu Merion Robert Morison iza sebe je ostavio preko 165 uloga, od kojih je većina bila upravo smeštena u prebogatu kinoteku vestern žanra. Ko je uopšte Merion Robert Morison, pitate se. Možda vam nadimak Djuk ipak malo poznatije zvuči. Legendarni Džon Vejn je mrzeo ime koje je dobio po rođenju, smatravši ga izuzetno ženstvenim. Od malena insistira da ga svi, pa čak i članovi njegove porodice, zovu Djuk - što je bilo ime njegovog psa kad je bio dete. 

Pored izuzetno uspešne glumačke karijere, jedna stvar koja je pratila Vejna gde god bi krenuo jeste, verovali ili ne, šah. Djuk je obožavao ovu igru i uvek bi sa sobom nosio tablu i figure, pa makar i na kraj sveta. Kad god bi došao na novi set i imao slobodno vreme između snimanja, Vejn bi ispred svoje prikolice okačio znak namenjen svima, a naročito njegovim fanovima, na kom je pisalo: "Želite li da igrate šah sa Džonom Vejnom?". 

Zanimljivo je da Vejn u filmsku industriju nije ušao kao glumac. Dok je u jednom studiju pomerao neki nameštaj, što je i bio njegov posao, reditelj Raul Volš primetiće Vejna i, videvši nešto u njemu, odlučiće da ga unajmi kao glumca za svoj novi film "The Big Trail", koji će izaći 1930. godine, gde će se u odjavnoj špici prvi put u istoriji pojaviti ime Džon Vejn. 

Pojavom ovog filma na filmskom platnu, Vejn nije stekao slavu, ali su mu vrata Holivuda bila otvorena tek toliko da će u narednih 8 godina moći da živi od glume, učestovajući u snimanju preko 60 niskobudžetnih, uglavnom ratnih, kaubojskih i avanturističkih filmova. 

Prekretnica za njegovu karijeru bila je 1939. godina, režiser Džon Ford i jedan vanvremenski klasik vestern žanra "Stagecoach", kod nas preveden kao "Poštanska kočija". Pojavom ovog filma, Djuk brzo dobija na popularnosti, koja će u narednom periodu konstantno rasti. 

Neka od najvećih filmskih ostvarenja po kojima će ostati upamćen jesu: "El Dorado", "Komančerosi", "Crvena reka", "Utvrda Apači" i "Ratna kola", a u aprilu 1970. godine, Vejnova četrdesetogodišnja glumačka karijera biće krunisana dobijanjem Oskara za glavnu mušku ulogu u filmu "True Grit" ("Čovek zvani Hrabrost"), a za istu ulogu dobiće Zlatni globus nekoliko meseci ranije. 

Iako se u svojoj borbi sa bolešću priključio istraživanjima, koja su za cilj imala pronalaženje vakcine protiv kancera, Vejn je u bolnici od posledica raka stomaka preminuo 11. juna 1979. godine. 

1923. Prva trka 24 časa Le Mana

Automobilska trka sa najdužom tradicijom, koja još uvek traje, danas proslavlja svoj jubilarni stoti rođendan. 

Isprva zamišljena kao test izdržljivosti automobila i posade, koja se i zvala "Velika nagrada izdržljivosti i efikasnosti", ova trka za cilj je imala pronalaženje najpouzdanijeg automobila svake godine, pobednik je bio onaj auto, koji bi za 24 časa prešao najveću udaljenost, ovime dokazivajući svoj kvalitet proizvodnje i pouzdanost. 

S početka, ovom trkom su dominirali Francuzi, Italijani i Britanci, a marke automobila sa najvećim uspehom bile su Bugati, Alfa Romeo i Bentli. Pobedu na ovom prvom takmičenju, čiji rođendan danas proslavljamo, odnela je francuska ekipa, a auto, koji su vozili, bio je auto francuske kompanije Šenar-Volker.

Jedna zanimljivost vezana za ovo takmičenje jeste da je upravo na njemu 1967, godine "izmišljena" legendarna proslava sa prštanjem šampanjca.

1926. - Rođen Majls Dejvis

I pored oštrog protivljenja od strane majke, koja je za svog sina želela da nauči da svira klavir ili violinu, svoju prvu trubu, 13-godišnji Majls Dejvis dobiće od svog oca, koji će mu odmah uplatiti privatne časove. 

1944. godine, Majls se upisuje u prestižnu njujoršku umetničku školu Džulijard. I pored svega što mu je ova ustanova pružala, Dejvis se u njoj zadržao samo godinu dana, nakon čega je odlučio da je napusti i svoj fokus usmeri na nastupanje. 

Tokom četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, on postaje glavni muzičar bibop pokreta, a njegov legendarni album "The Birth of Cool" iz 1949. godine, svetu će doneti novi žanr džeza, koji će, po uzoru na ime albuma, dobiti ime kul džez. Pored ovog žanra, Dejvis, koji je bio poznat po svom eksperimentalnom pristupu muzici, postaće jedna od glavnih figura zaslužnih za razvoj modernog džeza i džez fuzije. 

Ipak, Majls će se, tokom većeg dela svoje karijere, boriti sa zavisnošću od opijata, o čemu će ozbiljnu pažnju posvetiti u svojoj autobiografiji. Svoju zavisnost će pobediti osamdesetih godina dvadesetog veka. Nažalost, od posledica bronhitisa i izlivanja krvi u mozak, Dejvis pada u komu i 28. septembra 1991. umire u svojoj 65. godini. Dejvis će biti sahranjen u intimnoj atmosferi u prisustvu oko 500 najbližih prijatelja, članova porodice, kolega muzičara i obožavatelja. Sahranjen je sa jednom od svojih truba, a 2006. godine, biće primljen u Rokenrol kuću slavnih. 

1927. Poslednji Fordov model T

Bliži nam se polako stota godišnjica od trenutka kada je svojim petnaestomilionitim primerkom, američki industrijalac i industrijski revolucionaran Henri Ford zvanično obustavio proizvodnju jednog od najvažnijih automobila u istoriji čovečanstva - Modela T, čuvene Tin Lizi. 

Model T se proizvodio od 1. oktobra 1908. godine, a pokretanjem Fordove čuvene trake za sklapanje automobila, troškovi proizvodnje će se toliko smanjiti, da će sam Model T postati jedan od najjeftinijij automobila na tržištu namenjenom srednjoj klasi Amerikanaca. Do 1918. godine, procenjuje se da je polovinu automobila na američkim putevima činila upravo Tin Lizi. 

Fordov Model T će 1999. godine biti proglašen za Najuticajniji automobil 20. veka, iza sebe na listi ostavljajući Minija, Citroenovu Ajkulu, pa čak i Folksvagen Bubu. Sa prodatih 15 miliona primeraka, Model T biće najprodavaniji automobil u istoriji sve do pojave gorepomenute Bube, koja će ovu brojku prestići 1972. godine. 

1967. Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band

Osmi album planetarno najpopularnijeg muzičkog sastava - liverpulske glupe Bitls, smatra se vrhuncem psihodelije 60-ih godina dvadesetog veka. Za mnoge smatran prvim konceptualnim albumom, ova ploča, čije su pesme protkane temama misticizma, mode i opijata, dostigla je gotovo momentalnu slavu, iako niko od članova benda, osim Pola Makartnija, nije bio oduševljen celim "konceptom" albuma. 

Na kaveru albuma, pored članova benda, nalaze se njihove voštane figure pozajmljene iz Madam Tiso muzeja voštanih figura, kao i mnoge poznate ličnosti iz domena muzike, književnosti, sporta, filma, i filozofije, a neki od njih su: pisci Edgar Alan Po, Oskar Vajld, Džejms Džojs, Luis Kerol; glumci Marlon Brando, Merilin Monro, Marlen Ditrih, Stalnlio i Olio; filozofi Karl Marks i Karl Jung; naučnici Albert Ajnštajn i Sigmund Frojd; kao i kolega muzičar Bob Dilan. Zanimljivo je da se na ovom kaveru nije pojavio Kralj - Elvis. 

Zbog straha od kontraverzi, izdavačka kuća EMI odbila je Lenonov zahtev da se na kaveru pojave Adolf Hitler i Isus Hrist, kao i Herisonova želja da se na njemu nađe Mahatma Gandi. 

Pored svega ovoga, ovaj album je poznat i po tome sa je to bila prva korica albuma, na čijoj poleđini su bili odštampani tekstovi pesama.

BBC odlučuje i da zabrani neke pesme sa ovog albuma, među njima i "A Day in the Life", "Lucy in the Sky with Diamonds" i "Being for the Benefit of Mr. Kite!", jer se smatralo da je tema ovih pesama droga. 

Dok je ustaljeno mišljenje da je pesma "Lucy in the Sky with Diamonds" (čitajte samo velika početna slova u naslovu pesme) zapravo o LSD-u, Lenon je to oštro negirao, tvrdeći da je pesma napisana po uzoru na crtež njegovog sina, koji je tad imao svega četiri godine. 

Ovaj album će osvojiti četiri Gremi nagrade 1968. godine, od kojih će jedna biti i za Najbolji album godine, ovime postavši prvi rokenrol album u istoriji kom je to pošlo za rukom. 

2002. "Pijanista" osvaja Zlatnu palmu

Napisan po uzoru na istoimenu autobiografiju poljskog pijaniste Vladislava Špilmana, koji je uživo svirao klavir na radiju u trenutku pada prvih nacističkih bombi na Varšavu 1. septembra 1939. godine, ovaj film Romanu Polaskom donosi njegovu prvu, i za sada jedinu, Zlatnu palmu upravo na današnji dan pre 11 godina. 

Pored ove nagrade, "Pijanista" će na 75. dodeli Oskara biti nominovan u sedam kategorija, od kojih će u tri odneti pobedu - za najboljeg reditelja, najbolji adaptirani scenario i najboljeg glumca u glavnoj ulozi. 

Kad smo kod najboljeg glumca, ne možemo a da ne istaknemo šta je Adrian Brodi sve uradio i zašto je postao, sa svojih 29 godina, do danas najmlađi ikada dobitnik Oskara za glavnu mušku ulogu. 

U svrhu snimanja ovog filma, Brodi će smršati 14 kilograma za šest nedelja intenzivne pripreme, u kojima će se njegova svakodnevna ishrana sastojati isključivood dva kuvana jajeta i malo zelenog čaja za doručak, malo piletine za ručak i malo povrća na pari za večeru. 

Kako bi se bliže povezao sa Špilmanom, koji je izgubio sve što je imao, Brodi će napustiti svoj stan, prodaće auto i neće gledati TV od početka do kraja svojih priprema za ulogu. On će, takođe, u cilju povezivanja sa likom, zaista naučiti da svira klavir. 

Ipak, pored svega ovoga, Brodi je bio ubeđen da neće osvojiti Oskara, a svom kolegi Majklu Kejnu rekao je da uopšte nije ni spremio govor, jer je znao da njegovo ime neće biti prozvano. Ipak, Brodi je pogrešio, Akademija je prepoznala sve njegove napore i delove duše koje je usadio u svoje otelotvorenje Vladislava Špilmana, te ga je nagradila Oskarom, a ova uloga će do dan danas ostati jedna od najupečatljivijih i najboljih individualnih performansa u filmskoj istoriji.