NA DANAŠNJI DAN UBIJENA JE "VELIKA DUŠA INDIJE": 73 godine od smrti Mahatme Gandija

U Nju Delhiju ga je ubio Naturam Godse, fanatik iz sekte "Hindu Mahasabha" koja se protivila njegovoj politici stišavanja antagonizama između Hindusa i muslimana. 

Kada se Gandi približavao govornici s koje je trebao održati molitvu. Godse mu je prišao kao da ga želi pozdraviti. Devojka koja je pratila Gandija rekla mu je da Gandi već kasni na molitvu i pokušala je da ga odbije.

Godse se naklonio Gandiju, odgurnuo devojku i pucao tri puta Mahatmi u grudi i stomak, sa udaljenosti od svega 20-tak centimetara.

Napadač nakon toga uopšte nije pokušavao pobeći ni napasti nekog drugog, nego je dopustio da ga gomila ljudi savlada i baci na tlo. Potom ga je policija uhapsila.

Ubio je Gandija zato jer je bio protiv njegove politike popuštanja drugim religijama, naročito muslimanima iz Pakistana. Smatrao je da će Gandhijevo insistiranje na nenasilnosti sprečiti hinduiste da se obrane od drugih naroda i vera.

Gandhi je svečano kremiran, a njegov pepeo je stavljen u mnogo urni koje se danas nalaze širom sveta i na nekim mestima se poštuju kao svetinje.

Sahrani je prisustvovalo više od dva miliona ljudi. Natpis na njegovom spomen-obeležju u Nu Delhiju glasi „O Bože”, što su navodno bile njegove poslednje reči.

Urna u kojoj se nekada nalazio pepeo Mahatme Gandija nalazi se danas u svetilištu u Los Anđelesu u Kaliforniji.

„Verujem u pravednost naše borbe i čistotu našeg oružja”, rekao je u svom govoru uoči „Marša soli” 11. marta 1930. godine.

Ko je bio Gandi?

Mahatma Gandi, poznat u celoj Indiji kao „otac nacije”, bio je moćan glas mira tokom veoma promenljivog vremena u istoriji Indije.

Njegovi poznati štrajkovi glađu i poruka nenasilja pomogli su ujedinjenju zemlje.

Gandijeve akcije izazvale su svetsku pažnju i na kraju dovele do nezavisnosti Indije od Britanaca 15. avgusta 1947. godine i uspona zemlje do svetske supersile u Južnoj Aziji.

Život Mahatme Gandija inspirisao je mnoge svetske lidere, među njima Martina Lutera Kinga mlađeg. Često se citiraju njegove mudrosti i učenja.

Gandi je završio prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Južnoj Africi tamošnje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. 

Gandijeva doktrina, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, manifestovala se pasivnim otporom. Sam Gandi, koji je asketski živeo, često je štrajkovao glađu, što se pokazalo kao oružje pred kojim je britanska kolonijalna vlast bila nemoćna. 

Uživao je ogroman ugled i popularnost, ne samo u Indiji, i postao je simbol borbe naroda te velike zemlje za nezavisnost.

Danas se dan njegovog rođenja obeležava kao Međunarodni dan nenasilja.

GANDIJEVI PRINCIPI

Na Gandijevu filozofiju i njegovu ideju satje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduistička verovanja, kao i praksa religije đainizma. Na Gandija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sa svojim idejama o građanskoj neposlušnosti i neplaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnoj vladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničke Amerike 19. veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. godine, objavljuje ovaj esej pod nazivom „Građanska neposlušnost“.

Takođe, na Gandija su uticaj imali i nenasilni slobodarski i prosvetiteljski principi Lava Nikolajeviča Tolstoja, sa kojim je imao prepisku dok je bio na studijama u Južnoj Africi. Koncept nenasilja (ahimsa) postoji dugo u indijskoj religijskoj misli i doživeo je mnoga oživljavanja sa hinduističkim, budističkim i đainističkim kontekstom.Gandi objašnjava svoju filozofiju i način života u svojoj autobiografiji Priča o mojim eksperimentima sa istinom.

Gandi je prekinuo sa seksualnim odnosima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iako je još uvek bio venčan. Dubok uticaj na taj Gandijev put imala je hinduistička ideja bramačarje, odnosno duhovnog i praktičkog čistunstva koje je u velikoj meri povezano sa celibatom.

Mnogi ne znaju da se Gandi oženio sa 13 godina i da je imao četiri sina pre nego što se zakleo na celibat. Kako je i sam rekao tokom suđenja 1922. godine „nenasilje je prva stavka moje vere i ujedno svrha svega u šta verujem”.

Njegova supruga Kastruba Gandi bila je godinu dana starija. Gandi je prvo dete dobio kada je imao 16 godina.

Gandijeva supruga umrla je 1944. godine dok je bila zatvorena u palati Aga Khan. Njen dan smrti (22. februara) u Indiji se slavi kao Majčin dan.

Gandi je provodio jedan dan nedeljno u tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosi unutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkog razumevanja moći moune i šante. Tih dana je komunicirao sa drugima pišući na papiru.

Posle povratka u Indiju iz uspešne advokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio je svoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh. Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujući čemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u Indiji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljene odeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami su sebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskom establišmentu — dok su indijski radnici često bili nezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stranih engleskih industrijskih manufaktura — ako Indijci sami prave svoju odeću, to bi učinilo britansku industriju beskorisnom.

Gandi je bio protiv uobičajenog obrazovanja imajući stav da deca najbolje uče od roditelja i društva. Dok je bio u Južnoj Africi, Gandi je sa istomišljenicima napravio grupu učitelja koji su ovu ideju sprovodili u praksu učeći decu van uobičajenog sistema obrazovanja.