НА ДАНАШЊИ ДАН УБИЈЕНА ЈЕ "ВЕЛИКА ДУША ИНДИЈЕ": 73 године од смрти Махатме Гандија

У Њу Делхију га је убио Натурам Годсе, фанатик из секте "Хинду Махасабха" која се противила његовој политици стишавања антагонизама између Хиндуса и муслимана. 

Када се Ганди приближавао говорници с које је требао одржати молитву. Годсе му је пришао као да га жели поздравити. Девојка која је пратила Гандија рекла му је да Ганди већ касни на молитву и покушала је да га одбије.

Годсе се наклонио Гандију, одгурнуо девојку и пуцао три пута Махатми у груди и стомак, са удаљености од свега 20-так центиметара.

Нападач након тога уопште није покушавао побећи ни напасти неког другог, него је допустио да га гомила људи савлада и баци на тло. Потом га је полиција ухапсила.

Убио је Гандија зато јер је био против његове политике попуштања другим религијама, нарочито муслиманима из Пакистана. Сматрао је да ће Гандхијево инсистирање на ненасилности спречити хиндуисте да се обране од других народа и вера.

Гандхи је свечано кремиран, а његов пепео је стављен у много урни које се данас налазе широм света и на неким местима се поштују као светиње.

Сахрани је присуствовало више од два милиона људи. Натпис на његовом спомен-обележју у Ну Делхију гласи „О Боже”, што су наводно биле његове последње речи.

Урна у којој се некада налазио пепео Махатме Гандија налази се данас у светилишту у Лос Анђелесу у Калифорнији.

„Верујем у праведност наше борбе и чистоту нашег оружја”, рекао је у свом говору уочи „Марша соли” 11. марта 1930. године.

Ко је био Ганди?

Махатма Ганди, познат у целој Индији као „отац нације”, био је моћан глас мира током веома променљивог времена у историји Индије.

Његови познати штрајкови глађу и порука ненасиља помогли су уједињењу земље.

Гандијеве акције изазвале су светску пажњу и на крају довеле до независности Индије од Британаца 15. августа 1947. године и успона земље до светске суперсиле у Јужној Азији.

Живот Махатме Гандија инспирисао је многе светске лидере, међу њима Мартина Лутера Кинга млађег. Често се цитирају његове мудрости и учења.

Ганди је завршио права у Енглеској 1891. од 1893. до 1914. предводио је у Јужној Африци тамошње Индусе, а од 1919. покрет за независност Индије. 

Гандијева доктрина, коју је усвојио Индијски Национални Конгрес, партија која је предводила борбу за независност, манифестовала се пасивним отпором. Сам Ганди, који је аскетски живео, често је штрајковао глађу, што се показало као оружје пред којим је британска колонијална власт била немоћна. 

Уживао је огроман углед и популарност, не само у Индији, и постао је симбол борбе народа те велике земље за независност.

Данас се дан његовог рођења обележава као Међународни дан ненасиља.

ГАНДИЈЕВИ ПРИНЦИПИ

На Гандијеву филозофију и његову идеју сатје и ахимсе утицали су Багавад Гита и хиндуистичка веровања, као и пракса религије ђаинизма. На Гандија је снажно утицао и Хенри Дејвид Торо, са својим идејама о грађанској непослушности и неплаћању пореза, изнетих у есеју „Отпор цивилној влади“. Налазећи сличности између робовласничке Америке 19. века и Јужне Африке, Ганди, 1907. године, објављује овај есеј под називом „Грађанска непослушност“.

Такође, на Гандија су утицај имали и ненасилни слободарски и просветитељски принципи Лава Николајевича Толстоја, са којим је имао преписку док је био на студијама у Јужној Африци. Концепт ненасиља (ахимса) постоји дуго у индијској религијској мисли и доживео је многа оживљавања са хиндуистичким, будистичким и ђаинистичким контекстом.Ганди објашњава своју филозофију и начин живота у својој аутобиографији Прича о мојим експериментима са истином.

Ганди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни целибат иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја брамачарје, односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.

Многи не знају да се Ганди оженио са 13 година и да је имао четири сина пре него што се заклео на целибат. Како је и сам рекао током суђења 1922. године „ненасиље је прва ставка моје вере и уједно сврха свега у шта верујем”.

Његова супруга Каструба Ганди била је годину дана старија. Ганди је прво дете добио када је имао 16 година.

Гандијева супруга умрла је 1944. године док је била затворена у палати Ага Кхан. Њен дан смрти (22. фебруара) у Индији се слави као Мајчин дан.

Ганди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. То је проистекло од хиндуистичког разумевања моћи моуне и шанте. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.

После повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене одеће (кади). Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу. То је била претња британском естаблишменту — док су индијски радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних енглеских индустријских мануфактура — ако Индијци сами праве своју одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.

Ганди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.