Veliki test za Trampa: Izbori za Kongres određuju kurs SAD
U Sjedinjenim Američkim Državama će sutra biti održani izbori za Kongres, što će biti svojevrstan test kako za republikanskog predsednika Donalda Trampa, tako i za Demokratsku stranku, u smislu provere koliko se oporavila od, za njih šokantne, Trampove pobede pre dve godine.
Izbori se održavaju u trenutku kada Tramp beleži najnižu stopu popularnosti među američkim predsednicima u prvom mandatu.
Radnici srušili zid zgrade i u njemu pronašli LJUDSKE ZUBE! (FOTO)
Iako se veruje da će Tramp zadržati kontrolu u oba doma Kongresa, postoji i mogućnost, a demokrate se tome nadaju - da bi na sutrašnjim izborima mogli da preuzmu kontrolu bar u jednom domu.
Nadu zasnivaju na činjenici da nije sasvim neuobičajeno da stranka koja nije dala predsednika, posle dve godine, preuzme kontrolu u Predstavničkom domu ili Senatu, ili u oba doma Kongresa, u kojima sada prevlast imaju republikanci, mada ne nadmoćnu.
Ukoliko prevlast pripadne demokratama, to bi, kako objašnjavaju diplomatski izvori, otežalo poziciju predsednika Trampa i primoralo ga da menja pristup, dok bi, u suprotnom, ako sve ostane kao što je sada, Demokratskoj stranci predstojala ozbiljna unutarstranačka debata.
Kim Džong Un u novembru u Moskvi?!
Kada je reč o javnom diskursu, on bi se bitno izmenio ako bi demokrate preuzele kontrolu nad Senatom, jer bi oni svakako pokrenuli istražne postupke koji bi se bavili spornim potezima Trampove administracije, ukljucujuci i promene u zakonskim odredbama o imigraciji - kaže Frensis Li, strucnjak sa Univerziteta u Merilendu za Dojče vele.
Pitanje imigracije dominantno je u kampanji pred izbore i obe strane ga koriste sve više kako se izbori približavaju.
Sinovi Kašogija OČAJNI: Želimo samo da ga sahranimo
Tramp je pojačao antimigrantsku retoriku i pretnje migrantskom karavanu koji iz Srednje Amerike ide ka SAD, dok se istovremeno Pentagon priprema da rasporedi hiljade vojnika duž granice s Meksikom.
Trampova imigrantska politika bila bi u slučaju pobede demokrata podvrgnuta detaljnom ispitivanju, a demokrate ne bi propustile ni priliku da pokrenu novu istragu u vezi s optužbama da je Rusija imala važnu ulogu u Trampovoj predsednickoj kampanji.
Pompeo o Iranu: Najveći sponzor terora, EU kompanije beže
Ništa od toga ne bi promenilo pravac kojim se kreće Trampova spoljna politika, ali stvari bi postale složenije i Trampu bi bilo potrebno više vremena da sprovodi svoje odluke, ocenjuje DW.
Ovog puta u Kongresu se menjaju i nosioci različitih funkcija povezanih sa spoljnom politikom - šef Komiteta za spoljne odnose u Predstavnickom domu, republikanac Ed Rojs, napušta tu poziciju, baš kao i njegov pandan u Senatu, republikanac Bob Korker.
DRAMA U FRANCUSKOJ: Srušila se zgrada od 5 spratova u Marselju! (VIDEO)
Pol Rajan, predsedavajući Kongresa, koji ima i ključnu ulogu u kongresnoj spoljnoj politici, takode je najavio da ne želi više da bude na toj funkciji, podseća DW.
Ipak, spoljna politika koju oblikuje predsednik, mada Kongres mora da je potvrdi, nije bila presudno pitanje ni na predsedničkim izborima, pa nije ni sada.
Novi zemljotres pogodio omiljeno srpsko letovalište: Čekaju se informacije o šteti
Kongres ima mnogo više uticaja na unutrašnju politiku, pa bi, na primer, eventualna dominacija demokrata ugasila nade republikanaca da će eliminisati zdravstvenu reformu bivšeg predsednika Baraka Obame.
U Donjem domu Kongresa, Predstavničkom, koji broji ukupno 435 članova (za svaki kongresni okrug) prevlast trenutno imaju republikanci, mada ne nadmoćnu - 235 prema 193 demokrate.
Članovi Predstavničkog doma biraju se na svake dve godine.
Senatora ima 100, po dva za svaku saveznu državu, bez obzira na njenu veličinu i broj stanovnika. Oni imaju mandat od šest godina, ali je sistem uređen tako da se na svakim ovakvim izborima bira jedna trećina senatora.
U aktuelnom sazivu Senata republikanci imaju 51 senatora, a demokrate 47.
Ukrajinci nastavljaju da ŠOKIRAJU pravoslavni svet: Hoće RASKOLNIKA ZA PATRIJARHA
I članovi Predstavničkog doma i senatori se biraju direktnim izborima.
Vlast je u SAD podeljana na tri grane - predsednika (izvršna vlast), Kongres (zakonodavna) i Vrhovni sud, jer je, kako za Tanjug kažu diplomatski izvori, cilj osnivača SAD bio da se izbegne svaka mogućost da nekome pripadne "previše vlasti" tj. da bi se otklonila i najmanja mogućnost uspostavljanja diktature.
Zato je i Kongres sastavljen iz dva dela.
EGZODUS BEZ PRESEDANA: Migrantski karavan NEZADRŽIVO stiže na granicu Amerike (FOTO)
I Predstavnički dom i Senat su ravnopravni, ali im se nadležnosti razlikuju - potvrda Senata neophodna je za predsednicke nominacije, nominacije za sve izvršne i sudske funkcije i sve međunarodne ugovore koje sklapa predsednik SAD.
Zakoni o prikupljanju budžetskih prihoda moraju biti pokrenuti u Predstavnickom domu i samo taj dom može pokrenuti proces pobijanja.
Kongres je, između ostalog, zadužen i da donese odluku o proglašenju rata, mada je u nekim slučajevima postojala tendencija da se Kongres "povuče" i takvu odluku prepusti predsedniku (Vijetnam).
Saudijci uklanjali dokaze o Kašogiju, Rijad je ZNAO ZA ZLOČIN?!
Pratite nas na našem instagramu SrbijaDanas.
