Велики тест за Трампа: Избори за Конгрес одређују курс САД
У Сједињеним Америчким Државама ће сутра бити одржани избори за Конгрес, што ће бити својеврстан тест како за републиканског председника Доналда Трампа, тако и за Демократску странку, у смислу провере колико се опоравила од, за њих шокантне, Трампове победе пре две године.
Избори се одржавају у тренутку када Трамп бележи најнижу стопу популарности међу америчким председницима у првом мандату.
Радници срушили зид зграде и у њему пронашли ЉУДСКЕ ЗУБЕ! (ФОТО)
Иако се верује да ће Трамп задржати контролу у оба дома Конгреса, постоји и могућност, а демократе се томе надају - да би на сутрашњим изборима могли да преузму контролу бар у једном дому.
Наду заснивају на чињеници да није сасвим неуобичајено да странка која није дала председника, после две године, преузме контролу у Представничком дому или Сенату, или у оба дома Конгреса, у којима сада превласт имају републиканци, мада не надмоћну.
Уколико превласт припадне демократама, то би, како објашњавају дипломатски извори, отежало позицију председника Трампа и приморало га да мења приступ, док би, у супротном, ако све остане као што је сада, Демократској странци предстојала озбиљна унутарстраначка дебата.
Ким Џонг Ун у новембру у Москви?!
Када је реч о јавном дискурсу, он би се битно изменио ако би демократе преузеле контролу над Сенатом, јер би они свакако покренули истражне поступке који би се бавили спорним потезима Трампове администрације, укљуцујуци и промене у законским одредбама о имиграцији - каже Френсис Ли, струцњак са Универзитета у Мериленду за Дојче веле.
Питање имиграције доминантно је у кампањи пред изборе и обе стране га користе све више како се избори приближавају.
Синови Кашогија ОЧАЈНИ: Желимо само да га сахранимо
Трамп је појачао антимигрантску реторику и претње мигрантском каравану који из Средње Америке иде ка САД, док се истовремено Пентагон припрема да распореди хиљаде војника дуж границе с Мексиком.
Трампова имигрантска политика била би у случају победе демократа подвргнута детаљном испитивању, а демократе не би пропустиле ни прилику да покрену нову истрагу у вези с оптужбама да је Русија имала важну улогу у Трамповој председницкој кампањи.
Помпео о Ирану: Највећи спонзор терора, ЕУ компаније беже
Ништа од тога не би променило правац којим се креће Трампова спољна политика, али ствари би постале сложеније и Трампу би било потребно више времена да спроводи своје одлуке, оцењује DW.
Овог пута у Конгресу се мењају и носиоци различитих функција повезаних са спољном политиком - шеф Комитета за спољне односе у Представницком дому, републиканац Ед Ројс, напушта ту позицију, баш као и његов пандан у Сенату, републиканац Боб Коркер.
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Срушила се зграда од 5 спратова у Марсељу! (ВИДЕО)
Пол Рајан, председавајући Конгреса, који има и кључну улогу у конгресној спољној политици, такоде је најавио да не жели више да буде на тој функцији, подсећа DW.
Ипак, спољна политика коју обликује председник, мада Конгрес мора да је потврди, није била пресудно питање ни на председничким изборима, па није ни сада.
Нови земљотрес погодио омиљено српско летовалиште: Чекају се информације о штети
Конгрес има много више утицаја на унутрашњу политику, па би, на пример, евентуална доминација демократа угасила наде републиканаца да ће елиминисати здравствену реформу бившег председника Барака Обаме.
У Доњем дому Конгреса, Представничком, који броји укупно 435 чланова (за сваки конгресни округ) превласт тренутно имају републиканци, мада не надмоћну - 235 према 193 демократе.
Чланови Представничког дома бирају се на сваке две године.
Сенатора има 100, по два за сваку савезну државу, без обзира на њену величину и број становника. Они имају мандат од шест година, али је систем уређен тако да се на сваким оваквим изборима бира једна трећина сенатора.
У актуелном сазиву Сената републиканци имају 51 сенатора, а демократе 47.
Украјинци настављају да ШОКИРАЈУ православни свет: Хоће РАСКОЛНИКА ЗА ПАТРИЈАРХА
И чланови Представничког дома и сенатори се бирају директним изборима.
Власт је у САД подељана на три гране - председника (извршна власт), Конгрес (законодавна) и Врховни суд, јер је, како за Танјуг кажу дипломатски извори, циљ оснивача САД био да се избегне свака могућост да некоме припадне "превише власти" тј. да би се отклонила и најмања могућност успостављања диктатуре.
Зато је и Конгрес састављен из два дела.
ЕГЗОДУС БЕЗ ПРЕСЕДАНА: Мигрантски караван НЕЗАДРЖИВО стиже на границу Америке (ФОТО)
И Представнички дом и Сенат су равноправни, али им се надлежности разликују - потврда Сената неопходна је за председницке номинације, номинације за све извршне и судске функције и све међународне уговоре које склапа председник САД.
Закони о прикупљању буџетских прихода морају бити покренути у Представницком дому и само тај дом може покренути процес побијања.
Конгрес је, између осталог, задужен и да донесе одлуку о проглашењу рата, мада је у неким случајевима постојала тенденција да се Конгрес "повуче" и такву одлуку препусти председнику (Вијетнам).
Саудијци уклањали доказе о Кашогију, Ријад је ЗНАО ЗА ЗЛОЧИН?!
Пратите нас на нашем инстаграму СрбијаДанас.